Koliko je opasno po zdravlje ako smo hronično nestrpljivi

„Imamo očekivanja o tome šta bi trebalo da bude i koje je prikladno vreme za čekanje u redu, ili koliko brzo bi trebalo da stignem negde, ili kako bi neko drugi trebalo da se ponaša, kao kao bi mi trebalo da se osećamo“, rekla je Sara Šniker, vanredna profesorka psihologije i neuronauke na Univerzitetu Bejlor, i autorka studije iz 2012. „Ispitivanje strpljenja i blagostanja“, prenosi N1.„Kada su ta očekivanja prekršena, često naše emocije postaju neregulisane“, rekla je Šniker.Šniker smatra da nestrpljenje nije uvek loše, ali ljudi koji su hronično nestrpljivi mogu da dožive više stresa, što povećava rizik od zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularni problemi.Ona dodaje i da su neki ljudi strpljiviji od drugih, ali da nismo osuđeni na bilo koju vrstu prirodnog strpljenja koju imamo..Ona je za CNN dodala da je moguće vežbati strpljenje kako bismo sebi olakšali trenutke u kojima je ono neophodno.

Šta se dešava u mozgu i ostatku tela kada ste nestrpljivi

„Vaše emocije se aktiviraju. Kada se to desi, to je neka vrsta odgovora celog tela. Naš broj otkucaja srca može da se poveća. Količina električne energije koja dolazi sa naše kože, nazvana provodljivost kože, može da se promeni. Takođe, zavisi i od toga koja emocija može da se pojavi. Anksioznost zbog propuštanja sledećeg sastanka ako se nešto ne dogodi na vreme može da bude malo drugačija od nestrpljenja koje je više vođeno besom. Ali sa svim ovim stvarima, vaš fiziološki sistem se uzbuđuje i počinje da ulazi u stresnu reakciju, tip uzbuđenja – bori se ili beži“, kaže psihološkinja i dodaje:„Ponekad nam nestrpljenje pomaže da usmerimo pažnju i priprema nas za akciju. Ali kada je u pitanju situacija koju ne možete da kontrolišete ili nemate mnogo toga što možete da uradite, promena sopstvenih emocija je opcija koju imate, u osnovi ih smanjite i vratite se u stanje smirenosti“.

Kako da postanemo strpljiviji?

Prema mišljenu Šniker, kognitivna ponovna procena, gde razmišljate o situaciji iz nove perspektive, ili nalazite koristi, pitajući se koje pozitivne stvari mogu proizaći iz ove negativne situacije, može da vam pomogne da izgradite strpljenje. Takođe, to može da vam pomogne da postanete svesni emocija i zaista identifikujete šta osećate i zašto.Još jedan korak o kom psiholog voli da priča je povezivanje vaše patnje, čekanja ili nevolje sa vašom većom svrhom ili životnim ciljevima.„Ima li smisla u onome kroz šta prolaziš? Kako možete iskoristiti to značenje kao resurs koji će vam pomoći da se nosite sa ovom negativnošću u ovom trenutku? Uradili smo studije koje se bave vrlinom strpljenja kod psihijatrijskih pacijenata hospitalizovanih zbog rizika od samoubistva ili drugih psihijatrijskih poremećaja. Otkrili smo čak i među tom populacijom da su oni koji su bili strpljiviji u stanju da se efikasnije nose sa krizama. Takođe vide smanjenje simptoma depresije. Čak i u akutnim slučajevima patnje, strpljenje može pomoći u oporavku osobe“, rekla je Šniker.Vežbanje strpljenja može biti teško u samoj situaciji koja to zahteva naročito ako je stresna, kao što je čekanje rezultata analiza koje ste radili. Ali za stvaranje navika, ono na šta istraživanja ukazuju je da se učite strpljenju u situacijama koje nisu stresne, kao što je čekanje lifta u trenutku kada nigde ne žurite. To će vam olakšati kada je u pitanju strpljenje u situacijama koje su stresne i važne za vas.„Takođe možete izgraditi svoje strpljenje tako što ćete povećati sposobnost da prepoznate i imenujete svoje emocije. Ako promenite način na koji razmišljate, to će promeniti i vaše osećanje – ali prvo morate da znate šta osećate“, zaključila je Šniker.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramBONUS VIDEO: Kako do pozitivnih misli