0
Naučnik Igor Rudan podelio je pet neočekivanih zagonetki u globalnom zdravstvu.
Svetski zdravstveni stručnjak i epidemiolog Igor Rudan objavio je na svom Facebook profilu nekoliko novih zagonetki u globalnom zdrastvu koje su izazov za nauku i koje tek treba da se odgonetnu.
On je između ostalog pomenuo i neočekivanu pojavu majmunskih boginja, a kako kaže, posle pet talasa pandemija koronavirusa epidemiolozi se osećaju sigurnije povodom situacije.
Ima li pojava majmunskih boginja koja je prisutna u sve većem broju gradova razvijenih zemalja izvan Afrike, među ljudima koji ne mogu svi biti jasno međusobno povezani, niti su bili u Africi, kako kaže, ikakve veze sa koronavirusom?
Njegovu objavu sa Facebooka prenosimo u celosti:
U globalnom zdravstvu već decenijama nije bilo razdoblja ovako neočekivanog i zagonetnog stručnjacima tog područja kao što je to slučaj upravo danas.
Tokom proteklih nekoliko decenija, sve što se zbivalo sa virusima i bakterijama bilo nam je u značajnoj meri predvidivo. Vakcine za prevenciju zaraznih bolesti bile su toliko delotvorne, kao i antibiotici raspoloživi za njihovo lečenje, da je mlade lekare bilo teško zainteresovati za područje epidemiologije zaraznih bolesti.
Doduše, svakih nekoliko godina pojavila bi se neočekivana epidemija sa novim ili već poznatim uzročnikom, poput SARS-a i MERS-a, ili pak Zike i Ebole. Međutim, zbog načina prenosa tih bolesti epidemiolozima je bilo prilično lako da ih ograniče u širenju, a zatim i suzbijaju, zahvaljujući znanjima, iskustvu i pravilima postupanja koja su bila dokumentovana tokom istorije medicine.
Počeo je više da se razmatra i fenomen bolničkih infekcija specifičnim mikrobima, koji ne prete ljudima van bolnica, ali uspevaju da se održe među brojnim bolesnicima s oslabljenom imunitetom. Zabrinjavao je i fenomen rezistencija, koje su neke bakterije svojim novim mutacijama počele da razvijaju prema antibioticima zbog neracionalnog i preteranog korištenja antibiotika u lečenju ljudi, ali i u stočarstvu i živinarstvu.
Međutim, svi su ti problemi globalnog zdravstva proteklih decenija bili donekle predvidivi. Takođe, za njihovo deelotvorno rešavanje postojale su prilično jasne smernice, pa stoga nisu izazvali veću pažnju šire javnosti.
pročitajte još:
Međutim, pandemija korona virusa je bila sasvim različita. Neočekivano, pojavio se sasvim novi, nepoznati virus, koji je nekako uspeo u sebi da sakupi sva ona svojstva koja epidemiologu silno otežavaju posao suzbijanja širenja. Profesor Rudan podseća na karakteristike novog korona virusa:
Imao je „vremenski prozor“ tokom koga je mogao da se proširi sa zaraženih na zdrave pre nego što su zaraženi razvili simptome
Nije se širio samo u iskašljanim kapljicama, već se širio i aerosolom, pa je mogao neprimetno da lebdi u vazduhu i svako je mogao da ga udahne
Širio se netipično brzo i lako s čoveka na čoveka, pa je u kratkom vremenu mogao da dovede do ogromnog broja zaraženih, sa kojima se zdravstveni nisu mogli da se nose, a važna područja ljudskih delatnosti bi naglo ostajala bez velikog broja radnika
Virus nije bio ograničen samo na ljude, već je lako „skakao“ i na razne vrste životinja, širio se među njima stičući pritom dodatne prilike za mutiranje, a zatim se ponovo vraćao među ljude s novim mutacijama nedovoljno poznatog učinka
Radilo se o RNA virusu, a ne DNA virusu, pa su njegovi mehanizmi popravka mutacija slabiji, što je dobvodilo do toga da su se brže stvarali novi sojevi; te sojeve evolucija je usmeravala prema sve zaraznijima, pa sve uspešnijim u izbegavanju imunog odgovora ljudi, uz neizvesnost oko toga hoće li novi sojevi, takođe i kliničkom slikom biti sve opasniji za ljude, ili pak sve manje opasni.
Soj alfa, koji je krenuo iz Ujedinjenog Kraljevstva, širio se brže od izvornog soja iz Vuhana i zato ga je vremenom zamenio, a pritom je bio još opasniji za ljudsko zdravlje.
Soj delta, koji je krenuo iz Indije, širio se još brže od alfe, a takođe je bio i još opasniji za zdravlje.
Soj omikron, koji je krenuo sa juga Afrike, širio se još znatno brže od delte i zamenio ga je i sada je potpuno prekrio planetu. Srećom po sve nas, gledajući opasnosti po zdravlje, omikron je mutirao u sasvim drugu stranu, pa je postao manje opasan od delte, ali i dalje je ostao smrtonosan.
pročitajte još:
Omikron soj omogućio nam je da, zahvaljujući kombinaciji delotvornosti vakcina protiv korone, zatim lekova poput „deksametazona“ i „paxlovida“, kao prebolevanja prethodnih talasa među zaraženima, sada prvi puta dođemo u fazu pandemije korone kada ne očekujemo da naredni talas bude praćen velikim brojem umrlih globalno, kao što je to bio slučaj u svim prethodnim talasima. Da bismo dostigli tu tačku, svestskoj nauci i medicini trebalo je dve i po godine.
Sve stručne procene saglasne su u tome da je u dosadašnjih pet velikih talasa ove pandemije živote, nažalost, širom sveta izgubilo najmanje 15 miliona ljudi. Samo u SAD-u pređena je brojka od milion umrlih, što je gore i od najpesimističnijih procena koje su tamošnji stručnjaci izneli u samom početku pandemije. Većina umrlih nikada nije dokumentovana u službenim prijavama umrlih od COVID-19, ali je jasno vidljiva u povećanoj smrtnosti u odnosu na očekivanja temeljem prosečne smrtnosti iz pred-pandemijskih godina.
Međutim, bez obzira što smo sada, nakon pet valova pandemije COVID-19, došli do prvog razdoblja u kojem se epidemiolozi, zahvaljujući kombinaciji delotvornih vakcina, raspoloživih lekova i stečenog imuniteta među stanovništvom osećaju sigurnije s obzirom na sprečavanje velikog broja umrlih u narednim mesecima, oni su danas suočeni s pet zaista neočekivanih novih zagonetki, na koje će svoja naučna istraživanja usmjeriti narednih meseci i godina.
Kao jednu od pet zagonetki naveo je i:
Peta zagonetka, koja se takođe pojavila naizgled niotkuda, jeste pojava majmunskih boginja u sve većem broju gradova razvijenih zemalja van Afrike, među ljudima koji ne mogu svi biti jasno međusobno povezani, niti su bili u Africi. Za sada se već radi o oko 100 slučajeva, među kojima ih ima i u Evropi, i u Sjevernoj Americi, i u Australiji. Srećom, prve su analize genoma virusa pokazale da se radi o blažem od dva soja koji cirkulišu u Africi – ovaj otkriveni, zapadno-afrički, je prilično blag, dok je onaj iz središnje Afrike znatno opasniji. Ima li ova epidemija ikakve veze s COVID-19, ili nema baš nikakve? O čemu se uopšte radi? Saznaćemo polako.
***
Bonus video: Dr Eleonora Gvozdenović: Majmunske boginje ne možemo da poredimo sa korisnim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
