HPV vakcine
HPV vakcine; Foto: B. BOISSONNET / BSIP / BSIP / Profimedia

Piše: Taita Stojilković, specijalista ginekologije i akušerstva

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je javljeno da je u Srbiju stigla vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) i da će od kraja ove sedmice ta vakcina biti dostupna u svim institutima za javno zdravlje i domovima zdravlja u Srbiji. Reč je o preporučenoj, ne i obaveznoj vakcini, koju će o trošku države moći da prime dečaci i devojčice uzrasta od devet do 19 godina, a pre prvog seksualnog odnosa. Prema oceni Svetske zdravstvene organizacije, u pitanju je jedna od najbezbednijih vakcina.

Vakcina protiv humanog papiloma virusa štiti od raka grlića materice kod žena i raka penisa kod muškaraca. O HPV virusu ali i o preporuci u vezi sa vakcinacijom pročitajte više u nastavku.

Humani papiloma virus (HPV) je virus koji se načešće prenosi seksualnim putem. Postoji preko 130 tipova (po nekim autorima oko 200) HPV, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Humani papiloma virusi su grupa DNK virusa i svi su vrlo infektivni. Samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma. Većina infekcija ovim virusom nije opasna po život.

Tipovi HPV su podeljeni na nisko rizične, sa višim rizikom i visokog rizika:

-Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do predancerogenih promena raka

-Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66

-Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 6

Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice. Genotipizacija visokorizičnih sojeva virusa je važna zato što je dokazana apsolutna veza između raka grlića materice i prisustva onkogenih tipova HPV-a.

Manifestacije infekcije humanim papiloma virusima mogu se klasifikovati kao: latentne (bez simptoma), subkliničke (slabo izražene) ili kliničke (vidljive), a mogu biti različitih lokalizacija i izgleda. Neki od tipova ovog virusa uzrokuju rak grlića materice, anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene. Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za karcinom penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica. Maligna transformacija je uglavnom primećena kod osoba sa genitalnim bradavicama, kada se one ponavljaju, kao i kod pacijenata sa poremećajem imuniteta.

HPV se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom i većina ljudi se inficira HPV-om ubrzo nakon početka seksualne aktivnosti. Za sada pravog leka nema, a jedini način za njeno suzbijanje je prevencija, odnosno njeno blagovremeno otkrivanje redovnim pregledima.

Pročitajte još:

Tipovi HPV 6 i 11 se obično nazivaju nisko rizičnim zato što infekcije koje oni izazivaju imaju mali onkogeni potencijal i obično rezultiraju nastankom kondiloma i niskorizičnih predkancerogenih ranica.

Tipovi HPV 16 i 18 se nazivaju visokorizičnim tipovirna HPV zato što su odgovorni za većinu ozbiljnih intraepitelnih ranica koje mogu da napreduju do karcinoma, posebno kože i/ili sluznice u anogenitalnoj regiji. Sama HPV infekcija uzrokuje maligne transformacije inficiranog tkiva u sadejstvu sa kofaktorima, kao što je upotreba duvana, ultraljubičasto zračenje, trudnoća, slab imunitet i drugi onkogeni faktori.

Mere za sprečavanje HPV infekcije:

-Ne stupati rano u seksualne odnose, preporuka za devojke i mladiće

-Korišćenje zaštite tokom seksualnih odnosa, pre svega kondom

-Vakcinacija protiv HVP, koje su preporučene i devojčicama i dečacima, najbolje u dobi od 12 godina

-Poseta ginekologu jednom godišnje radi pregleda i Papa testa, preporuka za devojčice

-Pregled kod urologa, preporuka za dečake

-Izbegavati rizična ponašanja (veliki broj seksualnih partnera, česta promena ili istovremeno više seksualnih partnera, seks pod dejstvom alkohola i droge, pušenje, nedovoljna lična higijena)

Prisustvo HPV virusa je rizik za karcinom grlića materice, kondilome i prenos infekcije na seksualne partnere. HPV infekcija se može povlačiti i pojavljivati u organizmu više puta u toku života a da posledice budu nepredvidive što zavisi od više faktora: pola, nasleđa, otpornosti organizma, uzimanja lekova, starosti, učestalosti rizičnog seksualnog ponašanja.

Kod nas postoji otpor prema primeni HPV vakcine koji pre svega potiče od neinformosanosti roditelja dece koja treba da budu vakcinisana ali i od nedovoljno informisanosti zdrastvenih radnika koji se bave imunizacijom. U našoj zemlji su registrovane dvovalentna (primenjiva samo kod devojčica) i četvorovalentna (registvovana za oba pola) vakcina protiv HPV. Dvovalentna sadži 16 i 18, a četvorovalentna 6, 11, 16 i 18 tipove HPV. Smatra se da su tipovi 16 i 18 odgovorni za 70% slučajeva svih karcinoma grlića materice, dok tipovi 6 i 11 HPV, mogu dovesti do benignih tumora, kondiloma i papiloma grkljana.

Vakcinacija sa dve doze četvorovalentne HPV vakcine se može davati i devojčicama i dečacima od navršenih 9 do navršenih 13 godina života, uključujući i trinaestu godinu, dve doze u razmaku od šest meseci. Ne postoji maksimalni preporučeni razmak između dve doze vakcine ali on ne bi trebalo da bude duži od 12 do 15 meseci. Vakcinacija HPV vakcinom se može sprovoditi i kod nevakcinisanih devojaka starijih od 14 godina po šemi 0, 1-2 i 6 meseci. Made žene mogu da prime vakcinu do 26. godine a muškarci do 21. godine života. Smatra se da 99% vakcinisanih razvije antitela na HPV tipove sadržane u vakcini mesec dana nakon završene imunizacije. Zaštita je dugotrajna i traje najmanje 10 godina, i ne gubi efikasnost. HPV vakcina se može davati i imunodeficijentnim ososbama bez obzira što je imuni odgovor nešto slabiji. Idealno vreme za sporođenje vakcinacije je pre potencijnog izlaganja HPV, ali se vakcinacija može sprovoditi i u slučaju prethodnog seksualnog kontakta.

***

Bonus video: Dr Bukarica: HPV vakcina štiti kod 90% karcinoma

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (2)