Da li magnezijum zaista pomaže kod problema sa spavanjem

Magnezijum ima važnu ulogu u mnogim fiziološkim funkcijama. Pomaže u održavanju imunološkog zdravlja, regulaciji šećera u krvi i funkciji nerava i mišića, piše New York Times, a prenosi N1.Pojedini naučnici sumnjaju da nedostatak magnezijuma može da doprinese lošem snu narušavanjem nervne signalizacije i promenom nivoa hormona melatonina.Ali većina ljudi ima dovoljan nivo magnezijuma, jer se mineral lako dobija ako se pridržavate relativno zdravog načina ishrane. Nalazi se u raznim biljnim i životinjskim namirnicama poput oraha, zelenog povrća, semenki, pasulja, jogurta i ribe.Iako mnogi ljudi ne zadovoljavaju preporučeni dnevni unos magnezijuma, pravi nedostaci ovog minerala su retki.Tokom godina, studije su razmatrale da li dodatak minerala može da poboljša san. Većina studija bile su male ili loše osmišljene, što otežava izvođenje čvrstih zaključaka.U sistematskom pregledu objavljenom u aprilu razmatrana su tri klinička ispitivanja koja su proučavala suplemente magnezijuma i uticaj na nesanicu kod 151 starije osobe i zaključeno je da ona generalno pružaju „nizak do vrlo nizak kvalitet dokaza“.Generalno posmatrano, čini se da magnezijum ima minimalne nuspojave, a mala je verovatnoća da će uzimanje malih doza naneti mnogo štete.Prema navodima Instituta za medicinu, zdrave odrasle osobe mogu bezbedno da uzimaju do 350 miligrama dodatnog magnezijuma dnevno.Malo je verovatno da će bilo šta na tom nivou ili ispod biti štetno za zdravlje.Ali u većim dozama, „magnezijum može da izazve gastrointestinalne probleme poput dijareje“, rekla je dr Kolin Lans, direktorka Centra za poremećaje spavanja u „Cleveland Clinc Hillcrest“ i dodala da, iako su dokazi da magnezijum može da pomogne kod nesanice slabi, ona ne odvraća ljuda od pokušaja.„Rekla sam pacijentima da mogu da pokušaju i vide da li pomaže. Možda neće pomoći, ali verovatno neće naštetiti“, rekla je doktorka.Jedan primer gde preporučuje magnezijum je za pacijente koji imaju sindrom nemirnih nogu, poremećaj nervnog sistema koji prouzrokuje nagone da pomeraju udove, obično noću, što može jau velikoj meri da poremeti san.Dr Lans smatra da bi magnezijum u teoriji mogao da pomogne jer pomaže nervima da pravilno prenose električne signale, mada su dokazi o njegovoj dobrobiti za nemirne noge i dalje ograničeni i pomešani i možda neće delovati na sve.Hronična nesanica, međutim, obično nije nešto što se može popraviti tabletom. Kada se dr Lans sastaje sa pacijentima koji se žale na nesanicu, ona obično radi procenu kako bi otkrila uzroke njihovih neprospavanih noći.Često otkriva da pacijent može da imati problema da zaspi zbog nedijagnostikovanog poremećaja spavanja, poput apneje u snu ili sindroma nemirnih nogu.Mnoge žene imaju probleme sa spavanjem povezane sa menopauzom.Neki ljudi ne mogu čvrsto da spavaju jer je njihovo okruženje previše bučno – mogli bida imaju bračnog druga koji hrče, na primer, ili psa koji laje noću.Drugi se možda bore sa spavanjem zbog anksioznosti povezane sa pandemijom, poslom, finansijama ili nekom drugom stresnom situacijom u životu.Jedan od najefikasnijih tretmana za nesanicu je kognitivno -bihevioralna terapija, ili C.B.T., koja pomaže ljudima da se pozabave osnovnim ponašanjem koje remeti njihov san.„Lekovi, uključujući suplemente poput melatonina, takođe mogu da budu od pomoći u nekim slučajevima, ali sama pilula neće izlečiti nesanicu,“ rekla je dr Lans i dodala:„Viđamo mnogo ljudi koji imaju neke osnovne probleme, a ipak traže tabletu da prespavaju problem. Mi umesto toga pokušavamo da pronađemo i rešimo osnovni problem“.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramBONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortistanamsedesavadokspavamodz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]