Antitela najbrža posle Fajzera, kineskoj treba i 40 dana

Zdravlje 17. feb. 202115:03
Podeli:
N1; Nataša Miljković
Foto: Youtube pritscreen / N1

Doktor Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta i Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije poručuju svima koju su primili prvu dozu vakcine da ne rade test na antitela pre primanja druge doze, odnosno da je najbolje da ga urade dve nedelje i kasnije od revakcinacije.

Gnjatović navodi da je praćenje serološkog odgovora nakon prirodne infekcije pokazalo da svi ljudi koji su razvijali antitela iznad 50 jedinica ta antitela su stabilna i godinu dana posle akutne infekcije i dodaje da joj rezultati nakon vakcinacije daju uverenje da će to važiti i posle primanja vakcine, odnosno da će zaštita trajati i duže nego što su proizvođači vakcina najavili. Dodaje da se posle primanja Fajzerove vakcine brže stvaraju antitela, a da je za Sinofarm potrebno da prođe 40-ak dana posle druge doze.

Gnjatović ukazuje da je veoma važno kada počnu da se prate efekti vakcina, da se nivo antitela uvek meri istim testom, jer različiti testovi i različite laboratorije imaju i različite parametre i vrednosti.

Pročitajte još:

„Preporuka je da se posle vakcine ne mere antitela da ljudi ne budu sluđeni i da ne bi donosili pogrešne zaključke. Treba biti pažljiv prilikom pokušaja da se uporedi efikasnost različitih vakcina. Na rezultat može uticati uzrast pacijenta, koliko je zdravstvenih radnika uključeno u ispitivanje jer su oni izloženiji virusu nego neki ljudi koji sede kod kuće i poštuju epidemiološke mere“, kaže profesor Stojanović u Novom danu na TV N1.

On pojašnjava da se efikasnost vakcine može meriti putem imunološkog odgovora, gde „procenjujemo samo jednu komponentu imuniteta – humoralni imunitet, odnosno merimo količinu cirkulišućih antitela, ne merimo celularni imunitet, to se može meriti samo u naučne svrhe, trenutno nemamo tih komercijalnih testova“.

„Hajde da posmatramo ovo kao rat. Imamo našu konjicu b limfocite koji su ključni za stvaranje antitela, pogotovu tih neutrališućih, i t limfocite koji su odgovorni za ubijanje ćelija zaraženih virusom. I sada, kako ide borba, mi gubimo našu vojsku, gubi i virus, i vremenom antitela mogu da se izgube. Kod pacijenata koji su preležali koronu, imamo rezultate da imamo stabilnu neku vrstu antitela do sedam-osam meseci posle infekcije. Očekujemo da to bude i posle vakcinacije, ako ne i duže“, navodi Stojanović.

„Ali u toj borbi postoje vojnici, pešadija, koji pamte okršaj sa neprijateljem, to su tzv. memorijske ćelije i b i t limfociti. U slučaju da ostanemo bez dela konjice koja stvara antitela, nama ostaje naša pešadija koja pamti protivnika i prilikom ponovnog susreta sa njim je spremna da reaguje i stvara nova antitela koja će na uspešan način stupiti u borbu sa neprijateljem“, dodaje profesor.

No, ukazuje da je pitanje koliko ta memorija može da potraje, navodeći da kada se radi o koronavirusu to nije još poznato, ali da za mers virus traje više godina.

Gnjatović navodi da se posle Fajzer vakcine brže stvaraju antitela, jer se brzo sintetiše s protein, ključan za antitela, „ali to nije najvažnije, već koliko dugo će ostati u našoj cirkulaciji i koliko će nas štititi“.

Kada se radi o kineskoj Sinofarm vakcini, podseća da je njen koncept drugačiji u odnosu na Fajzerovu i Sputnjik V vakcinu.

„Radi se o klasičnoj vakcini kroz koju se unosi kompletan proteinski materijal. Očekuje se da ona stvori i humoralni i celularni odgovor, ali kasnije nego Fajzer i Sputnjik koje nose izdvojen protein s ključan za stvaranje zaštitnih antitela. Očekuje se da 100 odsto vakcinisanih razvije antitela nekih 40-ak dana posle druge doze“, navodi Gnjatović i dodaje da jedna doza vakcine nije dovoljna za stvaranje imunog odgovora.

Koje testove na antitela treba raditi?

Na pitanje koje testove treba da rade oni koji hoće da provere nivo antitela, ona navodi da dve nedelje posle primanja druge doze vakcine i kasnije može da se proveri igg klasa antitela prema proteinu s ili kombinacija s i n proteina.

A, ako određena vakcina ne izazove imunitet, da li se treba prijaviti za vakcinu drugog proizvođača, profesor Stojanović kaže da „on lično ne bi“.

Na pitanje da li je uvek nužna revakcinacija Gnjatović navodi da druga doza služi da produži i ojača dejstvo vakcine.

„Prva doza kod svih osoba koje su stvorile antitela prilikom prirodne infekcije značajno podiže njihove vrednosti“, navodi ona, dok profesor Stojanović ističe da oni koji su preležali kovid, i primili jednu dozu vakcine, sigurno nisu u prioritetnoj grupi za drugu dozu, odnosno poslednji su na toj listi, jer su „sigurno na sasvim zadovoljavajućem nivou zaštite“.

Foto: NOVA S

Vakcina nije lek

Upozorava i da vakcine nisu lek, da ne leče koronu, već su sredstvo koje će nam pomoći da se ne razbolimo.

Pročitajte još:

Pominje da je bilo slučajeva u lekarskoj praksi da se ljudi nisu osećali dobro, „nešto ih je lomilo“ i otišli su da prime vakcinu, nakon čega su se razboleli. Ukazuje da su oni očigledno primili vakcinu u vreme inkubacije, i da se nisu razboleli od same vakcine, podsećajući da kada prima bilo koju vakcinu čovek mora da bude zdrav.

A na pitanje koliko može da se „rastegne“ razmak između dve doze vakcine, on navodi da se, u pokušaju da se prevaziđe problem nedostatka vakcina u svetu, razvijaju razne strategije. Najpre je, kako dodaje, bila strategija da se daje pola doze, što je odbačeno, potom da se mešaju različite vakcine, što je takođe odbačeno, a sada se razmatra povećavanje vremenskog razmaka između dve doze.

Kaže da, prema navodima proizvođača, vremenski razmak između dve doze Fajzerove vakcine može da se rastegne do šest nedelja, Sputnjikove do osam nedelja, a za kinesku vakcinu ne postoje podaci.

„Ono što unosi zabunu je nedostatak publikovanih rezultata, to ne znači da je kineska vakcina loša, ali mnogo bi bilo bolje da su naučnoj zajednici dostupni ti podaci“, ukazuje profesor.

Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Šta je Sputnjik light?

Na pitanje šta je to „Sputnjik light“, on kaže da je to „daj šta daš“.

„Sputnjik light predstavlja pokušaj da vakcina bude dostupna širokoj populaciji, to je spasonosna varijanta da se što više ljudi vakciniše i da se stekne imunitet makar tri-četiri meseca posle primanja, da se spreče teški oblici bolesti i da se rastereti zdravstveni sistem“, ocenjuje profesor Stojanović.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar