Zašto je Novo Nordisk tužio Eli Lilly: Stručnjaci objašnjavaju šta stoji iza spora

Slučaj je u prvi plan stavio pitanje koje je od neposrednog značaja i za lekare i za pacijente: koji je lek efikasniji u pogledu smanjenja telesne mase i koliko su kredibilni podaci koje farmaceutske kompanije koriste kada javnosti predstavljaju rezultate svojih terapija?

U Americi komunikacija lekova ka opštoj javnosti dozvoljena, u Srbiji ne

Za razliku od Srbije i većine evropskih zemalja, u SAD je dozvoljeno direktno komuniciranje svojstava lekova prema opštoj javnosti, što američkom tržištu daje nesrazmeran uticaj na globalnu sliku o ovim lekovima, koja se dalje širi putem društvenih mreža.

Važno je naglasiti da su Wegovy i Mounjaro registrovani u Srbiji i da se, kao i svi lekovi iz ove grupe, izdaju isključivo na lekarski recept.

Iz Novo Nordiska poručuju da farmaceutske kompanije imaju obavezu da javne tvrdnje o svojim proizvodima drže tačnim i ažurnim, u skladu sa najnovijim naučnim dokazima, kako bi lekari i pacijenti mogli da donose informisane odluke o lečenju.

„Kako nove i efikasnije terapijske opcije postaju dostupne, ljudi zaslužuju tačne informacije zasnovane na najnovijim naučnim dokazima, na osnovu kojih mogu da donesu odluku o lečenju“, izjavio je predstavnik kompanije Novo Nordisk Džon F. Kakelman, navodeći da farmaceutske kompanije imaju odgovornost da svoje javne tvrdnje zasnivaju na aktuelnim naučnim podacima.

Iz Eli Lilly-ja, s druge strane, brane korišćenje rezultata studije na koju se oslanjaju u svojim kampanjama, ocenjujući je kao najdirektniji dostupan naučni dokaz i ističući da je sprovedena metodološki korektno.

Zašto je došlo do spora?

U središtu spora nalazi se način na koji su upoređivani rezultati dve različite terapije. Naime, kompanija Eli Lilly pozvala se na rezultate studije SURMOUNT-5, u kojoj je poređen tirzepatid, aktivna supstanca leka Mounjaro, u maksimalno tolerabilnoj dozi od 15 mg, sa semaglutidom, aktivnom supstancom leka Wegovy, u tada maksimalnoj registovanoj dozi od 2,4 mg. U toj studiji pacijenti koji su primali tirzepatid tokom 72 nedelje, izgubili su u proseku 20,2 odsto telesne mase, dok je kod pacijenata koji su primali semaglutid prosečan gubitak iznosio 13,7 odsto.

U međuvremenu, FDA je u martu 2026. godine odobrila i višu dozu Wegovy-ja od 7,2 mg, nakon čega je Novo Nordisk ovu opciju počeo da plasira na tržištu SAD. Ova doza je odobrena i u Srbiji, gde je u uputstvu za lek predviđena mogućnost primene kroz tri doze od 2,4 mg.

„Poređenja terapija moraju da uzmu u obzir sve dostupne naučne dokaze, uključujući i najnovija istraživanja. STEP UP studija pokazala je da pacijenti koji su jednom nedeljno primali višu dozu semaglutida od 7,2 mg gube u proseku 20,7 odsto telesne mase tokom 72 nedelje, što predstavlja važne nove podatke u razumevanju efikasnosti ove terapije“, poručuju iz kompanije Novo Nordisk.

Ova studija je važna ne samo zato što pokazuje da su u pitanju lekovi potpuno uporedive efikasnosti, već i zato što još jednom potvrđuje da se rezultati različitih terapija ne mogu posmatrati van konteksta, posebno kada se porede različite doze i različiti dizajni istraživanja.

„Broj izgubljenih kilograma nije jedini kriterijum“

Prema rečima endokrinološkinje doc. dr Milice Marjanović - Petković, načelnice Kliničkog odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KBC Zvezdara, koja ima bogato iskustvo u kliničkim studijama u oblasti metaboličkih bolesti, uključujući i gojaznost, efikasnost je jedna od ključnih karakteristika lekova za lečenje gojaznosti, ali odluka o terapiji ne treba da se zasniva samo na jednoj brojci.

„Kod lekova za gojaznost efikasnost, odnosno stepen smanjenja telesne mase, svakako jeste jedan od važnih parametara. Zato je razumljivo da kompanije koje razvijaju ove terapije prate najnovija naučna istraživanja i insistiraju da se poređenja zasnivaju na kompletnim i aktuelnim podacima. Posebno kada se lekovi direktno upoređuju, važno je uzeti u obzir sve relevantne okolnosti – dozu, trajanje studije, karakteristike pacijenata i dizajn prema kojem je istraživanje sprovedeno“, kaže doc. dr Marjanović - Petković.

Kako doktorka dalje objašnjava, najnoviji podaci pokazuju da su savremene terapije za lečenje gojaznosti veoma uporedive efikasnosti kada se posmatra ukupni efekat na smanjenje telesne mase.

„To lekarima omogućava da izbor terapije ne baziraju samo na procentu izgubljenih kilograma, nego prvenstveno na individualnim karakteristikama pacijenta, njegovom zdravstvenom stanju, pridruženim bolestima i ukupnom riziku. To je ono što je za pacijenta najvažnije“, navodi doc. dr Marjanović – Petković.

Ona dodaje da se iz komercijalnih razloga u javnosti često ističu rezultati dobijeni na najvišim dozama lekova, posebno na američkom tržištu, dok se u svakodnevnoj kliničkoj praksi najveći broj pacijenata zapravo i ne leči tim dozama.

„Pacijenti ne treba da budu opterećeni samo maksimalnim procentima izgubljene telesne mase iz kliničkih studija. Mnogo važnije pitanje je kvalitet tog gubitka težine, da li se smanjuje količina visceralnog masnog tkiva, kakav je uticaj na rizik od kardiovaskularnih bolesti, razvoj tipa 2 dijabetesa, masnu jetru i očuvanje mišićne mase“, objašnjava doc. dr Marjanović - Petković.

Poređenja lekova zahtevaju pažljivo tumačenje

Sagovornici američkih medija podsećaju da ovakvi sporovi između farmaceutskih kompanija nisu neuobičajeni. Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Harvard Rebeka Tušnet, specijalizovana za pitanja slobode govora i pravo oglašavanja, navela je da se Novo Nordisk u tužbi poziva na Lanham Act, američki zakon kojim se uređuju pitanja obmanjujućeg oglašavanja i nelojalne konkurencije. Prema njenim rečima, u ovakvim slučajevima često je reč o argumentu da se porede rezultati koji nisu u potpunosti uporedivi, budući da je javnosti teško da sagleda sve razlike između kliničkih studija, doza i drugih faktora koji utiču na ishod lečenja.