Ko je pametniji, mačka ili pas? Naučnici su konačno dali odgovor

Međutim, broj neurona nije jedino merilo inteligencije. Mnogo je važnije kako ih životinja koristi. Osim toga, psi su znatno više proučavani od mačaka, pa su njihove sposobnosti bolje istražene. Jedan od razloga je i to što mačke mnogo teže prihvataju nova okruženja, pa ih je komplikovanije uključiti u laboratorijska istraživanja.

Uprkos tome, naučnici su uspeli da uporede inteligenciju pasa i mačaka kroz nekoliko ključnih oblasti.

Socijalna inteligencija

Jedan od načina da se proceni koliko životinja razume namere i ponašanje drugih jeste takozvani test nerešivog zadatka.

Tokom eksperimenta pas najpre nauči da dođe do hrane u posudi. Zatim se posuda zatvori tako da hrana postane nedostupna, a istraživači posmatraju da li će pas potražiti pomoć čoveka. Tipično ponašanje podrazumeva pogled ka osobi, zatim ka posudi, pa ponovo ka osobi, što predstavlja način komunikacije kojim pas pokazuje šta želi.

Rezultati pokazuju da psi zaista traže pomoć ljudi. U pojedinim istraživanjima obraćaju se isključivo vlasniku, dok u drugim traže pomoć i vlasnika i nepoznate osobe.

Još zanimljivije je to što umeju da razlikuju kome treba da se obrate. Ako jedna osoba redovno otvara posudu, a druga samo dodaje hranu, pas će pogled usmeriti upravo ka onoj koja može da reši problem.

Kod mačaka je sprovedeno manje ovakvih istraživanja. U jednom eksperimentu i mačke i psi uspešno su pronalazili sakrivenu hranu kada bi im čovek pokazao gde se nalazi.

Međutim, za razliku od pasa, većina mačaka nije tražila pomoć. Dok su pojedine pogledom naizmenično pratile čoveka i hranu, većina je nastavila da sama pokušava da dođe do plena.

Ipak, istraživanja pokazuju da mačke odlično koriste vizuelnu komunikaciju. Primećeno je da češće gledaju naizmenično čoveka i posudu kada je nemoguće otvoriti je, nego kada postoji način da se do hrane ipak dođe.

Naučnici su utvrdili i da mačke mogu da prepoznaju da li im čovek posvećuje pažnju ili ih ignoriše, što je sposobnost koju imaju i psi.

Da li umeju da broje?

Ako svom ljubimcu obično dajete tri poslastice, a jednog dana mu ponudite samo jednu, da li će primetiti razliku?

Odgovor je potvrdan.

U eksperimentima naučnici životinjama nude dve količine hrane, na primer jedan ili osam zalogaja, i posmatraju koju će izabrati. Ako dosledno biraju veću količinu, znači da razlikuju broj.

I psi i mačke uspešno prolaze ovakve testove. Isto važi i za mačiće i štence stare svega dva meseca, iako su oni nešto manje precizni.

Pri tome se uglavnom oslanjaju na vid. Kada su psi mogli samo da nanjuše hranu, bez mogućnosti da je vide, nisu pouzdano birali veću količinu.

Da li prepoznaju sebe?

Jedan od najpoznatijih testova inteligencije jeste test sa ogledalom.

Životinji se na telo stavi oznaka koju može da vidi samo u ogledalu. Ako pokuša da je ukloni, smatra se da prepoznaje sopstveni odraz. Ovaj test uspešno prolaze šimpanze, bonobi i pojedine vrste riba.

Psi i mačke ga, međutim, ne prolaze.

Zbog toga su naučnici osmislili drugačiji pristup zasnovan na čulu mirisa.

Biolog Mark Bekof izveo je eksperiment sa svojim psom Džetrom. Pas je pokazivao mnogo veće interesovanje za sneg obeležen urinom drugog psa nego za sopstveni, čak i kada je njegov urin bio premešten na drugo mesto.

Kasnije je profesorka Aleksandra Horovic razvila takozvani „mirisni test ogledala“. U uzorak urina psa dodala je miris slezine uginulog psa. Pokazalo se da psi mnogo duže njuškaju sopstveni urin kada mu je dodat novi miris nego urin nepoznatog psa, što ukazuje na to da prepoznaju sopstveni miris.

Kod mačaka je utvrđeno da mogu da razlikuju sopstveni izmet od izmeta poznatih i nepoznatih mačaka.

Ipak, pravi mirisni test, kakav je sproveden kod pasa, još nije urađen na mačkama u laboratorijskim uslovima.

Ko je, na kraju, pametniji?

Inteligencija nije jedna osobina, već skup različitih sposobnosti koje dolaze do izražaja u različitim situacijama. Zato odgovor nije jednostavan.

Jedan od načina da se proceni snalažljivost jeste pitanje kako bi se životinje snašle bez ljudi.

Većina mačaka verovatno bi bez većih problema sama pronalazila hranu i opstala u prirodi. Kod pasa bi situacija bila različita. Dok bi se pojedini lako prilagodili, mnogi bi imali ozbiljne poteškoće.

Na inteligenciju utiču i genetika, rano odrastanje, socijalizacija, iskustva i svakodnevni život. Stručnjaci smatraju da se sposobnosti mogu razvijati treningom, čak i kod mačaka, uz primenu pozitivnog podsticanja.

Verovatno upravo zbog toga što psi češće prolaze obuku i više sarađuju sa ljudima, oni imaju prednost u zadacima koji zahtevaju zajedničko rešavanje problema.

Važnu ulogu ima i rasa. Projekat Genius Dog Project proučava pse koji mogu da zapamte nazive najmanje deset igračaka. Većina takvih izuzetno nadarenih pasa pripada rasi border koli, ali ima ih i među drugim rasama i mešancima. Za sada nije poznato da mačke poseduju takvu sposobnost, mada je ona veoma retka čak i među psima.

Na kraju, naučnici zaključuju da su i psi i mačke iznenađujuće inteligentni, ali svako na svoj način. Zato je možda najbolje da ne tražimo pobednika, već da cenimo svog ljubimca upravo onakvog kakav jeste.