Piše Vasko Kelić: Od kontrole marži do kontrole tržišta - nova strategija države u borbi protiv visokih cena

Autor: Vasko Kelić, Institut društvenih nauka

Ovi potezi vlasti dolaze u trenutku kada se traže alternative politici ograničenja marži, čiji su efekti bili znatno slabiji od prvobitnih obećanja vlasti. Mera je, prema zvaničnim podacima, tokom perioda važenja dovela do kumulativnog smanjenja cena hrane od 5,2 odsto. Iako je taj rezultat nadmašio one ostvarene u susednim zemljama koje su primenjivale slične mere, ostao je daleko ispod najavljivanog pada cena od preko 15 odsto.

To što su se sredinom juna Narodna banka Srbije i Vlada Srbije u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezale da bez prethodnih konsultacija sa MMF-om više neće uvoditi administrativne mere koje direktno utiču na formiranje cena u privatnom sektoru, uključujući kontrolu cena i ograničenja marži, suzilo je mogućnost ponovnog pribegavanja istom instrumentu. Reč je o programskoj izjavi koju su potpisali premijer Đuro Macut, ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i koja, kao takva, ima formalnu snagu i predstavlja akt države u širem smislu.

Obećanja iz te izjave, uključujući i ono koje se tiče politike ograničenja marži, služiće za buduće procene kredibiliteta ekonomske politike Vlade Srbije od strane MMF-a i potencijalnih investitora.

Dodatni kontekst daje i nedavna poseta kineskim zadrugama tokom boravka državne delegacije u Kini, gde je posebna pažnja ministarke privrede Adrijane Mesarović bila posvećena modelima organizacije tržišta hrane i distributivnih lanaca. U Kini značajan deo maloprodajnog sektora čine veliki trgovinski sistemi i zadruge koji su u vlasništvu države i imaju važnu ulogu u sprovođenju ekonomskih politika, uključujući očuvanje stabilnosti snabdevanja i cena.

Iako se iz toga ne može tvrditi da Srbija razmatra sličan model, interesovanje državnih zvaničnika za ovakva rešenja otvara pitanje da li se u Srbiji postepeno oblikuje novi pristup tržištu hrane – manje zasnovan na administrativnim merama, a više na jačanju velikih domaćih aktera.

Takav scenario je kao realan potvrđen nakon što je Alta Grupa u aprilu podnela zahtev antimonopolskoj komisiji Severne Makedonije u kojem je Ideu navela kao jedno od preduzeća iz Srbije koje želi da preuzme od hrvatske Fortenova Grupe. Dodatnu potvrdu tim tumačenjima dala je ministarka spoljne i unutrašne trgovine Jagoda Lazarević u majskom gostovanju na Radioteleviziji Vojvodine, ističući da akvizicije koje su izvršili Aman i Alta Grupa čine „zdrav kontrabalans“ u odnosu na pretežno strane aktere na tržištu. Ona je istakla da se time podstiče konkurencija kao deo „pametne cenovne politike“. Ovakva tvrdnja je sporna ne samo zbog toga što formiranje domaćih trgovinskih sistema ne mora nužno da dovede do nižih cena za potrošače, već i zbog toga što poslednja dešavanja upućuju da se u praksi dešavaju ukrupnjavanja koja štete nivou konkurencije kao kanalu za obuzdavanje cena hrane.

Najveći gubitaši uredbe postali mete preuzimanja

Interesantno je da su se kao najveći gubitaši u pogledu prihoda usled uvođenja ograničenja marži istakli upravo prodati lanci Idea sa preko 10 puta većim neto gubitkom u 2025. godini u odnosu na prethodnu i DIS koji je u istom periodu ostvario pogoršanje neto rezultata koje je skoro pet puta veće od ostvarene neto dobiti u 2024. godini. Indikativno je da su ovi najizraženiji gubitaši po isteku važenja uredbe o ograničenju marži bili prodati upravo akterima koji su ostvarivali značajno bolje poslovne bilanse u prethodnom periodu.

Posmatrano iz ugla tržišta kapitala, pad prihoda i profitabilnosti retko ostaje bez uticaja na vrednost kompanije. Zbog toga nije nevažno što je Idea među najvećim gubitašima uredbe o ograničenju marži postala i jedna od najvećih akvizicija u sektoru trgovine. Da li je između ta dva procesa postojala veza – javnosti nije poznato, ali njihovo vremensko poklapanje teško može ostati van analize.

Kupac DIS-a, Aman, je u 2025. godini poslovao sa rastom prihoda od čak 12,9 odsto, što predstavlja ubedljivo najpozitivniji poslovni rezultat od svih pet velikih trgovinskih lanaca u Srbiji (Idea, Maxi, Univerexport, Aman i DIS). S druge strane, finansijski izveštaji pokazuju da je i Alta Grupa, koja posluje i u sektorima kao što su bankarstvo i nekretnine, tokom prethodnih godina ostvarila vanredno visoke prihode. Samo u prethodne tri godine ta firma je više nego udvostručila prihode. Oni su u proseku godišnje rasli za skoro 34 odsto.

Mera ograničenja marži je imala negativan efekat na prihode trgovinskog sektora generalno. Pet velikih trgovinskih lanaca ostvarilo je tako u 2025. godini prosečan pad neto profita za oko 2,5 milijardi dinara, što predstavlja u proseku tri i po puta lošiji rezultat u odnosu na prethodnu godinu. S obzirom na to da je mera ograničenja marži važila samo u poslednjoj trećini godine, kao i na prethodno pozitivan trend rasta prihoda u trgovini, ovi rezultati predstavljaju značajan pad koji bi bio još veći da je mera uvedena ranije. Pad prihoda kompanija u sektoru trgovine nije samo uticao na pad njihovih profita već i na samo pružanje usluga tih kompanija. Izveštaji ukazuju na smanjenje broja prodavnica, čime je brojnim građanima otežan pristup neophodnim namirnicama. Samo je Delez, kao vlasnik Maxi prodavnica, saopštio da je usled mere ograničenja marži bio prinuđen da zatvori 25 objekata u Srbiji.

Potencijalno još pogubnije posledice osetili su zaposleni u sektoru trgovine. Pad prihoda je naterao brojne trgovačke lance da smanje planirana izdvajanja za zarade i posledično otpuste neke od zaposlenih. U tom pogledu je posebno pogođena Idea koja je bila prinuđena da smanji rashode za zaposlene za skoro 207 miliona dinara.

Bez stranih investicija nema ni modernizacije tržišta

Imajući navedene podatke u vidu, postavlja se pitanje da li se povratak cena hrane na prethodni nivo može usporiti povećanjem uticaja domaćih kompanija na tržištu maloprodaje.

Upravo se u tome može prepoznati logika novog pristupa koji se nazire nakon neuspeha ograničenja marži – umesto direktnog administrativnog uticaja na cene, veća uloga domaćih trgovinskih sistema prema logici vlasti trebalo bi da doprinese njihovoj stabilizaciji kroz tržišne mehanizme. Tačno je da se, kao što ističe ministarka Lazarević, podsticanjem konkurencije mogu ograničiti pritisci na rast cena hrane. Međutim, procesi kojima trenutno svedočimo teško da zaista vode većoj konkurenciji. Za razliku od ulaska novih aktera na tržište, preuzimanja Idee i DIS-a predstavljaju ukrupnjavanje vlasništva postojećih domaćih kompanija. Njihov neposredni rezultat nije veći broj učesnika na tržištu, već upravo suprotno – dalje koncentrisanje tržišne moći u rukama manjeg broja aktera. Time se može povećati udeo domaćih kompanija u maloprodaji, ali ne nužno i intenzitet konkurencije koji je ključan za dugoročno obaranje cena. Naprotiv, ukoliko bi jačanje domaćih lanaca postalo cilj sam po sebi ili bilo praćeno bilo kakvim oblikom institucionalnog favorizovanja, takav pristup mogao bi da oslabi konkurentske pritiske koji su jedan od osnovnih mehanizama za unapređenje kvaliteta usluge i ograničavanje rasta cena.

Kvalitetnija trgovinska usluga i niže cene mogu biti podstaknute i povećanjem produktivnosti maloprodajnog sektora. A povećanje produktivnosti će se u Srbiji teže postići bez priliva tehnološke inovativnosti koju često donose upravo investicije stranih trgovinskih lanaca.

Samo Delez i Lidl su u prethodnom periodu u Srbiju investirali u proseku oko 100 miliona evra godišnje. Za maloprodajni sektor u Srbiji bi od krucijalne važnosti bilo da se takav trend nastavi i u narednom periodu. S druge strane, upitno je u kojoj meri će Aman i Alta Grupa u narednom periodu biti voljni ili u mogućnosti da vrše ulaganja ovog intenziteta, iako bi to bez bilo kakve dileme bilo više nego poželjno. Podsticanje visokih nivoa ulaganja u povećanje produktivnosti maloprodajnog sektora, ali i sektora dobavljača, predstavljalo bi odgovarajuću alternativu već sve više zaboravljenom ograničenju marži.