Foto: Shutterstock

Za sve one koji bi da zaobiđu Kopaonik, Zlatibor, pa i Taru.

Srbija ima čak 165 planina, ali ih je većina ostala u senci Kopaonika kao skijaške destinacije broj 1; Zlatibora kao „urbanističke džungle“; Stare planine u borbi za očuvanje njene divlje prirode; Tare koja jednako atraktivna u svim godišnjim dobima… Ipak, za one koji bi želeli da dožive nešto drugačije, prodube svoje iskustvo i poznavanje lepota naše zemlje, izbor je mnogo širi – ovo je tek delić.

Gorske oči Šar planine

Foto: Shutterstock

Iako je zbog izuzetnog prirodnog bogatstva proglašena za jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji, Šar planina nije mnogo promovisana, ni posećena. Nalazi se na teritorijama Prizren, Štrpce, Suva Reka i Kačanik, a poznata je i po drugim nazivima: Skardus, Carska planina i Monte Argentaro koji datiraju iz perioda srednjeg veka.

Posebna je po raznovrsnim oblicima reljefa koji se na njoj nalaze, a najjači utisak ostavlja glavni greben sa oko 30 vrhova visine i do 2700 metara. Ispod grebena leže brojni cirkovi u kojima su se smestila prelepa lednička jezera poznatija kao gorske oči. Ispod njih, formirane su duboko usečene valovske doline, koje najčešće predstavljaju izvorišta mnogih reka.

Pročitajte još:

I pored znatnih visina i „surovosti“, Šar-planina je prohodna u svim pravcima, a njeni lednički cirkovi, beli snežnici, reke kamenja, vertikalne litice, duboki kanjoni, čudesne gorske oči – obezbediće spektakularan doživljaj prirode.

Divlji konji s planine Stolovi

Foto: Shutterstock

U samom srcu Srbije, nešto južnije od Kraljeva nalazi se planina Stolovi, poznata po svojim nepreglednim poljima sa kojih pogledi dopiru sve do horizonta. Veruje je se da su šume na planini iskrčene još za vreme srednjeg veka, kada je ovde bio značajan rudnik Srbije za vreme Nemanjića, a glavna atrakcija danas su krda divljih konja koje avanturisti susreću na Stolovima.

Osim ovoga, Stolovi su poznati i po čuvenom, a retkom belom narcisu, koji tokom maja ceo prostor pretvori u belu livadu.

Beljanica sa svojim „čudima prirode“

Pretpostavlja se da je Beljanica dobila naziv po belini njenog vrha, koji se se nalazi na nadmorskoj visini od 1.139 metara. Ipak, danas je poznatija po prirodnim fenomenima. U podnožju se nalazi vrelo reke Mlave ili Žagubičko vrelo, tirkizne vode kroz koju se vidi do čak 10 metara u dubinu. Čuven je vodopad Lisine ili Veliki buk, a rečica Vrelo – duga tačno 365 metara – poznata je kao Reka Godina.

Foto:Shutterstock

Beljanica je inače bogata vodama koje se smatraju izuzetno čistim, tamo još ima rečica i potoka iz kojih može da se pije, kao i pećinama bogatim svim vrstama pećinskog nakita, od kojih mnoge nisu ni istražene u potpunosti. Najpoznatija pećina na području Beljanice svakako je Resavska, a najveća je Velika Atula.

Besna kobila za ljubitelje adrenalina

Na 34 kilometara od Vranja krije se planina koja nam je svima poznata po neobičnom imenu, a malo ko zna da su stručnjaci svojevremeno procenili da bi Besna kobila mogla da bude jedan od značajnijih ski centara ne samo u Srbiji već i u regionu, jer sezona snega zna da traje i devet meseci. Do tada, Besna kobila ima odlične staze za vožnju biciklom, njeni tereni su super za adrenalin turizam i svake godine se organizuje Džipijada.

Pročitajte još:

I oni koji nisu u punoj kondiciji mogli bi ovde da nađu idealan odmor, jer je na planini uređeno nekoliko staza za šetnju koje prolaze kroz najlepše predele ovog lokaliteta, a jedna od njih vodi do vodopada Damljanik koji se nalazi na oko 6 km od sela Kriva Feja.

Najviši vrh Besne kobile je 1.922 m, a onaj ko dospe dotle moći će da vidi Kopaonik, Šaru, kao i planinu Rilu u Bugarskoj.

Jagodnja i Mačkov kamen

Jedna od nepravedno zapostavljenih planinskih lepotica zapadne Srbije je Jagodnja, smeštena u Rađevini, nedaleko od Krupnja. U pitanju je niska planina, ali posebno poznata po nestvarnim vidikovcima sa kojih pogled puca na sve okolne prirodne lepote.

Foto: Shutterstock

Njen najviši vrh Mačkov kamen pruža pogled ka Bosni i Hercegovini, Drini i Azbukovici, a Bookaweb ukazuje i na njegov istorijski značaj.

Naime, Mačkov kamen je poznat i kao poprište bitke iz Prvog svetskog rata, koja se vodila između Srbije i Austorugarske, a 1931. ovde je podignuta spomen-kosturnica, memorijalni spomenik kulture od izuzetnog značaj u kome su pohranjeni posmrtni ostaci poginulih ratnika.

***

Bonus video: Podcast Život na srpskom – gost Petar Lazović

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare