Nova u poseti bradatoj kraljici: Pokušali su da je zauvek izbrišu iz istorije, ali ovo je ostalo

Na zapadnog obali Nila nasuprot Luksoru nalazi se njen hram, poznat kao “Đeser - Đeseru” odnosno “Svetinja nad svetinjama” koji i posle više od tri hiljade godina i dalje slavi ovu izuzetnu ženu. Nalazi se u kompleksu Deir el Bahari uklesan u krečnjačku planinu tako da pruža utisak da bukvalno “izrasta” iz stene. U čitavom Egiptu ne postoji ništa slično u arhitektonskom smislu, jer se Hatšepsutin hram sastoji iz tri džinovske terase povezane rampama. Hram je izgradio kraljičin najbliži savetnik, neki veruju i ljubavnik Senenmut.

Kao i skoro sve građevine u starom Egiptu i ova je imala religijski značaj ali joj je cilj bio i i svojevrsna propagandu legitimnosti i snage žene koja je zasela na egipatski presto, pogotovo uzimajući u obzir način na koji je to učinila. Bila je ćerka Tutmosa I i, kako je to tada bio običaj radi očuvanja kraljevske krvi, udala se za svog polubrata Tutmosa II koji je vrlo brzo premimuo. Na prestolu je trebalo da ga nasledi njegov sin Tutmos III, dok je Hatšepsut kao njegova mačeha dobila samo titulu regenta do njegovog punoletstva. Međutim, ova odvažna žena se proglasila za punopravnog faraona tvrdeći da je direktni potomak boga Amona te je uspela da vlast zadrži od 1479 do 1458. godine p.n.e. Da bi se nametnula kao vladar Hatšepsut je išla toliko daleko da je nosila mušku odeću pa čak i veštačku bradu, simbol božanske moći faraona.

Za razliku od muških vladara, Hatšepsut nije ratovala već se posvetila privrednom i graditeljskom razvoju Egipta. Na osnovu natpisa na hramu, kao njen doprinos pominje se ekspedicija u zemlju Punt (verovatno današnju Eritreju ili Somaliju) odakle su u Egipat doneti tamjan, mirta, zlato i egzotične životinje. Osim hrama u Deir el Bahariju, podigla je i gigantske obeliske od kojih jedan i sada stoji u Karnaku.

Preminula je u pedesetim godinama veruje se od karcinoma koji se povezuje sa korišćenjem otrovne kreme za ekcem od kojeg je Hatšepsut patila. Njena mumija pronađena je u Dolini kraljeva i identifikovana tek 2007. godine na osnovu jednog njenog zuba pronađenog u kutiji sa njenim imenom.

Hatšepsut je ostavila neizbrisiv trag u egipatskoj istoriji iako su njeni naslednici pokušali da njeno ime i lik uklone, smatrajući da im je ukrala presto. Tutmos III a moguće i njegov sin uništavali su njene statue i kartuše (hijeroglifi sa imenima faraona). Međutim, ono što nisu mogli da sruše je Hatšepsutin hram koji je i danas nezaobilazna turistička destinacija.

Hram je bio posvećen bogu Amonu ali ima i kapele boginje Hator, zaštitnici tebanske nekropole i Anubisa čuvara mrtvih.

Jedna od najznačajnijih sačuvanih zidnih reljefa u hramu simbolično prikazuje duhovno jedinstvo Gornjeg i Donjeg Egipta kojima vlada jedna kraljica. Na slici su prikazana dva boga Nila koji predstavljaju različita područja. Tu je i Lotos koji simbolizuje Gornji Egipat i Papirus koji predstavlja Donji Egipat. Stručnjaci smatraju da je i ova slika bila u funkciji Hatšepsutine propagande odnosno da je ona na ovaj način poručivala da je njena vladavina legitimna te da ona odražava jedinstvo Egipta pod božanskom zaštitom. I ovaj reljef kao i mnogi drugi prikazi Hatšepsut u hramu nisu bili pošteđeni namernog uništavanja od stane njenih naslednika pa su na gornjem delu bloka vidljiva oštećenja. Ista je situacija sa dve njene statue koje čuvaju ulaz u jednu od dvorana a kojima nedostaju glave.

Kao uostalom i u celom Egiptu i u hramu Hatšepsut u toku su i arheološki i konzervatorski radovi, pa pojedini delovi kompleksa nisu dostupni turistima. Egipatsko poljska arheološka i konzervatorska misija u hramu radi na postavljanju trajnog zaštitnog krova umesto privremenog koji je izgrađen pre četvrt veka. Cilj je da se svetinja zaštiti od pada kamenja sa litica, temperaturnih oscilacija i UV zračenja. Posebna pažnja posvećena je i očuvanju slika na zidovima hrama koje su izuzetno osetljive na spoljne uslove pa se nastavljaju radovi na postavljanju adekvatne zaštite kako bi se ime Hatšepsut sačuvalo i od prirode i od ljudi.