Oči u oči s Tutankamonom: Nova.rs u Dolini kraljeva

Ni temperatura od 40 stepeni u novembru u Sahari, nije nas sprečila da obiđemo ovo monumentalno mesto koje i dalje krije mnogo toga što čeka da bude otkriveno. Prema zvaničnim izvorima, tu su do sada otkrivene 63 grobnice razbacane po stenovitim obroncima Sahare obeležene oznakom KV po engleskom nazivu za Dolinu Kraljeva (King s Valle) i brojem od 1 do 64. U grobnicama su sahranjivani faraoni i moćni plemići Novog Kraljevstva od 16. pa do 11. veka p.n.e.

S obzirom na kratkoću vremena za obilazak ovog mesta, jer izleti koje organizuju turističke agencije obuhvataju više lokacija, odlučili smo se da uđemo u najpristupačnije grobnice. Do njih se stiže asfaltnim putem kojim krstare mala vozila specijalizovana za prevoz turista.

Od četiri grobnice u koje smo ušli, najnaporniji je obilazak one u kojoj počiva Ramzes I s obzirom na to da da se do nje stiže strmom i dugačkom stazom koja vodi u dubinu pustinje.

Ovaj faraon osnivač je dinastije Ramesida, najmoćnijih faraona koji su vladali Egiptom. Bio je vojnik i vezir sa vreme faraona Horemheba koga je nasledio na prestolu ali je vladao samo od od 1292. do 1290. godine p.n.e.

Njegov unuk Ramzes II pretvorio je Egipat u najmoćniji civilizaciju toga doba, i ostavio za sobom graditeljska dostignuća sa kojima se nije mogao meriti nijedan od njegovih naslednika. Iako relativno beznačajan kao vladar Ramzes I je počivao u je veoma bogato ukrašenoj i jednoj od najvećih grobnica u Dolini Kraljeva. Zanimljivo je da je njegova mumija ukradena iz grobnice i u Egipat vraćena iz Amerike tek 2023. godine.

Ušli smo i u grobnice njegovih potomaka, Ramzesa IV koji je vladao samo šest i po godina i u čije vreme je moć Egipta počela da rapidno opada te Ramzesa IX koji je zaseo na presto pokušavajući da zaustavi haos sa kojim se ova nekada moćna država suočavala. Borio se sa pljačkama grobnica, narastanjem moći sveštenstva i ekonomskim problemima ali nije mogao da zaustavi strmoglavi pad ekonomske i poitičke moći Egipta. Ove grobnice su slične, bogato ukrašene prizorima iz života faraona koji zbog sačuvanih živih boja, deluju kao da su nedavno naslikani.

Najviše pažnje privlači grobnica dečaka kralja Tutankamona, koja je daleko neuglednija u odnosu na one u kojima su počivala tri Ramzesa.

Međutim, ono čime se proslavila je što je za razliku od ostalih, sačuvana od ruke pljačkaša. Takođe , u Tutankamonovoj grobnici se i dalje nalazi telo mladog faraona zbog čega se za ulazak u nju plaća dodatnih 20 dolara. Ostale grobnice su prazne jer mumije ili nisu pronađene ili su prebačene u muzeje.

Grobnicu je 4. novembra 1922. godine otkrio britanski arheolog Hauard Karter. Međutim, egipatski vodiči neće propustiti priliku da turistima ukažu na doprinos njihovog sunarodnika, dečaka vodonoše Huseina Abd el Rasulaovom monumentalnom otkriću. Mališan se spotakao o stepenik koji je izvirivao iz peska i skrenuo pažnju Karteru na ono za šta će se ispostaviti da je ulaz u Tutankamonovu grobnicu.

Drevno faraonsko počivalište otvoreno je 26. novembra 1922. godine uz prisustvo finansijera Karterovog projekta lorda Karnarvona. U istoriju je ušao njihov dijalog prilikom otvaranja vrata zapečaćenih tri hiljade godina. Kada je Karnarvon upitao Kartera: "Vidiš li nešto?" Arheolog je odgovorio: "Da, čudesne stvari!"

Više od pet hiljada predmeta, koji se sada nalaze u novom Egipatskom muzeju u Kairu, danima je iznošeno iz grobnice. Osim kovčega od masivnog zlata i niza predmeta napravljenih takođe od ovog dragocenog metala, ono što najviše pleni pažnju i dan danas je Tutankamonova posmrtna maska.

Baš ogromna količina dragocenosti otkrivenih u grobnici, proslavila je mladog kralja koji nije ni imao vremena da svojim dostignućima zasluži mesto u egipatskoj istoriji jer je umro u devetnaestoj godini. Pretpostavlja se da je njegova iznenadna smrt “zaslužna” za izgled njegove grobnice koja je izuzetno mala i skromna u odnosu na one njegovih prethodnika na egipatskom prestolu.

Ulaz u grobnicu nije ukrašen kao što je to bio običaj sa počivalištima faraona, a jedina oslikana odaja je grobna komora, U njoj su bila četiri pozlaćena sanduka, smeštena jedan unutar drugog, u poslednjem se nalazio kameni sarkofag a u njemu još tri u obliku mumije, od kojih je poslednji bio izrađen od punog zlata. Unutar tog zlatnog sarkofaga bila je Tutankamonova mumija sa čuvenom zlatnom maskom.

Danas mumija mladoga kralja leži u staklenom sanduku, po sredini pokrivena belim čaršafom dok su mu glava i noge izloženi. Onaj ko je imao priliku da upozna njegov život bilo preko literature ili naučnih emisija, te da vidi stvari koje su bile deo njegove svakodnevnice, ne može biti ravnodušan pred prizorom njegovog tela. Dok mumija svedoči o smrtnosti svakog živog bića, Tutankamonova slava koja se proširila čitavim svetom, dokazuje da besmrtnost ipak postoji.