"Milka je bila prelepa devojka obučena u crveno, a sahranjena je kao zaboravljena usamljena starica": Životna priča bake koju je cela Srbija citirala

"Nekada je bila prelepa devojka iz Udbine, uvek obučena u crveno… Na kraju je sahranjena kao usamljena starica, zaboravljena od sreće. Milka Perić, Crvenkapica iz Udbine, postala je poznata hiljadama ljudi zahvaljujući snimcima na YouTube-u.

Godinama je živela bez krova nad glavom i grejanja, sa samo jednim obrokom dnevno, ali je odbijala milostinju i do poslednjeg dana ostala veliki lokalpatriota. Udbinu nikada nije želela da napusti – čak ni u najtežim ratnim vremenima. Tokom rata 1995. godine, tada 47-godišnja Milka nakratko je otišla u Banjaluku, ali se vratila desetak dana kasnije. Poznavala je svaki kutak svog rodnog kraja i sve njegove stanovnike, a i oni su znali nju.

U poslednjim godinama života, zahvaljujući YouTube-u, dobila je barem malo ljubavi i saosećanja – u vidu poklona i pisama od nepoznatih ljudi. Na snimcima, Milka je bila puna kontrasta – bes, ogorčenost, ali i iskrena ljubav prema životu i sreća što ima s kim da popije kafu.

Život joj je oduzeo gotovo sve – lepotu, porodicu, dom i razum. Imala je samo 13 godina kada joj je umrla majka, a otac se ubrzo ponovo oženio. Sa 16 godina primljena je u pilanu kao pisarka jer je imala prelep rukopis. Bila je izuzetno lepa i uvek je nosila crveno. Nakon jedne teške životne epizode, u koju je, pričalo se, bio umešan i direktor pilane, prebačena je u proizvodni pogon, gde je godinama obavljala težak fizički posao rame uz rame s muškarcima.

Rođena u selu Tolići, nije mogla svakodnevno putovati na posao, pa joj je pilana dodelila baraku za stanovanje. Mnogo puta je govorila o paklu kroz koji je prolazila kao devojčica među radnicima pilane, posebno jer su joj dodelili sobu odmah pored muškog toaleta. Često je ponavljala koliko se plašila kada bi izbili sukobi među radnicima – tada bi bežala i krila se u grmlju.

Na poslu je doživela i nesreću – pila joj je zahvatila kosu i iščupala je. U nesreći je izgubila i deo kože, a ubrzo zatim i razum. Od tada je postala predmet ismevanja. Krajem osamdesetih otišla je u prevremenu penziju. Od dana nesreće nikada više nije skidala kape – mnoge kape, po kojima su je prepoznali svi koji su je videli, bilo uživo ili na YouTube-u.
Za vreme Oluje nakratko je napustila Udbinu, ali se brzo vratila. Nakon desetak dana u Banjaluci, ponovo je bila tamo gde je jedino osećala da pripada. Ostatak života provela je kao samotnjak, opsesivno sakupljajući stvari i smeće, menjajući nekoliko napuštenih kuća bez vode i struje.

Spavala je u mračnim, vlažnim i hladnim ruševinama, među predmetima koje su drugi odbacili. Opština Udbina obezbedila joj je mesto u staračkom domu, ali je odbila da se preseli – plašila se kako će preživeti bez svoje penzije, koja je do smrti iznosila oko 1.500 kuna. Ipak, dom joj je svakodnevno ostavljao jedan topli obrok na prozoru.
Nakon ispada besa, psovki i ogorčenosti, Milka bi sela da popije kafu s posetiocima, razgovarajući kao i svaka druga osoba. Znala je sve o svima. Bila je izuzetno pismena, poznavala je svaki događaj iz svog kraja i često pričala o prošlim vremenima. Kao mlada, bila je toliko lepa da je na sajmu u Zagrebu radila kao hostesa za jednu švajcarsku firmu – tada je na poklon dobila sat, koji je godinama čuvala.
Imala je dva brata i sestru, za koje se pretpostavlja da su se tokom rata preselili u Srbiju. Često je spominjala majku koja je umrla kada je bila dete, oca kojem je konj slomio nogu i maćehu, za koju je govorila da je „vražija žena“.

Poslednjih devet godina, otkako je postala svojevrsna zvezda Udbine, Milka je dobila saosećanje i pažnju nepoznatih ljudi koji su je pratili na YouTube-u. Povremeno je dobijala pakete s hranom, odećom, pa čak i novac za kafu.

Milka Perić sahranjena je 2022. godine u porodičnoj grobnici u svom rodnom selu Tolići, u opštini Udbina. Sahranu je finansirala opština, omogućivši joj dostojanstven oproštaj.

Voleli bismo da verujemo da je konačno pronašla mir, toplinu i lepotu koje je oduvek zasluživala, a koje joj život nije dao."