Naučnici su otkrili nešto čudno na mestu gde je po Bibliji Mojsije razdvojio Crveno more - i misle da će im pomoći u potrazi za životom na drugim planetama

Bazeni su otkriveni na oko 1.200 m ispod površine zaliva Akaba, imaju i do 10 puta slaniju vodu od normalne morske vode i nedostatak kiseonika, pa u suštini ubijaju sav život koji ulazi unutra.

Istraživači su spekulisali da ova ekstremna okruženja oponašaju teške uslove rane Zemlje, posebno u dubokom moru gde se život možda prvi put pojavio. Bazeni sa slanom vodom su retki, otkriveno ih je samo oko 40. Tim je primetio da bazeni takođe deluju kao geološke kapsule, čuvajući zapise o prošlosti Akapskog zaliva zbog neporemećenog sedimenta, tako da bi preko njih mogle da se vide informacije o cunamijima, poplavama i zemljotresima u regionu koji su se desili pre više hiljada godina.

„NEOM slani bazeni, kako ih zovemo, proširuju poznati geografski opseg bazena slane vode Crvenog mora i predstavljaju jedinstveno okruženje za očuvanje sedimentnih signala regionalnih klimatskih i tektonskih događaja“, rekli su istraživači, a prenosi Daily Mail.

Tim je uzeo uzorke jezgra, a nalazi su dali sliku vremenskih događaja u poslednjih 1.000 godina, pokazujući da se velike poplave od kiše „pojavljuju otprilike jednom u 25 godina, a cunamiji otprilike jednom u 100 godina“.

Mesto gde je Mojsije razdvojio more

Zaliv Akaba se smatra misterioznim zbog svojih jedinstvenih geoloških karakteristika, uključujući ekstremne dubine, vulkansku aktivnost i neobične temperaturne varijacije na dubini, a priča postaje još intrigantnija jer su slani bazeni pronađeni u oblasti Crvenog mora za koju se veruje da je mesto gde je Mojsije razdvojio vode dok je Izraelce vodio u Obećanu zemlju.

To je zato što je zaliv Akaba dublji i širi od drugih regiona Crvenog mora, što bi se moglo uskladiti sa pričom o Mojsiju u Knjizi Izlaska. Biblija takođe govori o tome kako su Izraelci putovali kroz pustinju pre nego što su stigli do mora, a neki putevi u blizini Akabe mogu odgovarati opisu.

Ali naučnici sa Univerziteta u Majamiju otkrili su još jednu enigmu dok su šest nedelja istraživali dubine podvodnim vozilom na daljinsko upravljanje (ROV).

Ima života

„Imali smo mnogo sreće. Otkriće je došlo u poslednjih pet minuta desetosatnog ROV ronjenja koje bismo mogli da posvetimo ovom projektu", kaže profesor Sem Purkis. Naime, ROV je uočio „pusto morsko dno gusto prekriveno blatom“ u tim poslednjim minutama, odvodeći istraživače do bazena sa slanom vodom.

Pošto je ova slana voda tako gusta, ona se nalazi na dnu okeana i ne može se lako mešati sa okolnom slanom vodom. Dok bi većina živih bića nestala onog trenutka kada bi upala unutra, naučnici su primetili ekstremofilne prokariote koje uspevaju da funkcionišu.

To su jednoćelijski organizmi koji žive u ekstremnim sredinama sa uslovima kao što su visoka temperatura, pritisak, salinitet, kiselost ili zračenje.

Tim je takođe otkrio bakterije koje pretvaraju sulfat u energiju i koje su toliko smanjile nivoe sulfata u zalivu Akaba da je odnos sulfata i hlorida najmanji ikada zabeležen u ovoj oblasti. To znači da bakterije igraju veliku ulogu u promeni hemijskog sastava vode.

Dok većina stvorenja ne može da živi u bazenima, mnoga se zadržavaju u njihovoj blizini zbog bakterija koje stvaraju izvore hrane za njih. Tim je u blizini primetio jegulje, škampe i mekušce.

Značajno otkriće u traganju za životom van Zemlje

Tim takođe veruje da bi bazeni mogli da pruže tragove za život na drugim planetama, podelili su u studiji.

„Naše trenutno shvatanje je da je život nastao na Zemlji u dubokom moru, gotovo sigurno u anoksičnim uslovima — bez kiseonika", objašnjava Purkis. "Dubokomorski bazeni sa slanom vodom su odličan analog za ranu Zemlju i, uprkos tome što su lišeni kiseonika i hipersalina, vrve od bogate zajednice takozvanih 'ekstremofilnih' mikroba. Proučavanje ove zajednice stoga omogućava uvid u vrstu uslova u kojima se život prvi put pojavio na našoj planeti, i moglo bi da vodi potragu za životom na drugim „vodenim svetovima“ u našem solarnom sistemu i šire.“