Naučnici otkrili na dnu okeana "izgubljeni grad": Ovako nešto još nije viđeno na planeti Zemlji

Raspon visina ovih prirodnih struktura varira od sitnih stubova, veličine pečurki, do impozantnih monolita visine čak 60 metara. Ova neobična lokacija nosi naziv "Izgubljeni grad" i nalazi se više od 700 metara ispod nivoa mora, tačno na dnu okeana, na mestima koja su dosad bila nepoznata nauci, piše Science alert.

Jedinstvena hidrotermalna polja

Izgubljeni grad je otkriven 2000. godine, a smatra se za jedno od najneobičnijih hidrotermalnih polja na svetu. Iako postoje i druga hidrotermalna polja širom okeana, ovo je jedino koje je naučnicima uspelo da istraže, zahvaljujući naprednoj tehnologiji daljinsko upravljanih vozila (ROV). Specifičnost ovog ekosistema je u tome što se život ovde održava na osnovu hemijskih reakcija, a ne na svetlosti ili ugljen-dioksidu.

Za više od 120.000 godina, pa možda i duže, zemljina kora u ovoj oblasti se stalno reaguje sa slanom vodom, emitujući vodonik, metan i druge rastvorene gasove. To stvara jedinstvene uslove za razvoj mikrobioloških zajednica koje žive bez prisustva kiseonika. Ove bakterije, koje se uglavnom nalaze na kolumnama od kalcita, hrane se uglavnom ugljovodonici.

Surov, ali bogat ekosistem

Uzdignute "dimnjake" koji izbacuju plinove tople do 40 °C naseljavaju razne vrste puževa i rakova, dok su veće životinje poput rakova, škampa, morskih ježeva i jegulja mnogo ređe, ali ipak prisutne. Iako je ovaj svet gotovo nepoznat i izuzetno surov, ekosistem je bogat životom koji se održava zahvaljujući stalnim hemijskim reakcijama.

Nedavno, 2024. godine, naučnici su otkrili rekordni uzorak korena, dugačak čak 1.268 metara, iz ovog hidrotermalnog polja. Uzorak stena može pružiti ključne dokaze o tome kako je život nastao na Zemlji pre milijarde godina pod sličnim uslovima koji se još čuvaju u ovim mineralima.

Mogući život na drugim planetama

Ono što je još više fascinantno je da slični ekosistemi možda nisu prisutni samo na Zemlji. Zbog hemijskih reakcija koje stvaraju ugljovodonike, koji su osnovni gradivni blokovi života, postoji mogućnost da slični ekosistemi mogu postojati na drugim planetama. Naučnici smatraju da bi ovakvi uslovi mogli postojati na mesecevima Saturna i Jupitera, Enceladusu i Europi, a možda i na Marsu u prošlosti.

Za razliku od crnih dimnjaka vulkanskih ventila, koji se takođe razmatraju kao mogući prvi dom za život, ekosistem Izgubljenog grada nije zavistan od magma i njihovih visokih temperatura. Umesto toga, ovaj ekosistem proizvodi čak do 100 puta više vodonika i metana, dok su ventili i dimnjaci daleko veći nego kod crnih dimnjaka, što znači da su aktivni duže.

Pretnja od eksploatacije i poziv za zaštitu

Nažalost, Izgubljeni grad nije siguran od ljudske intervencije. 2018. godine najavljeno je da je Poljska dobila prava za eksploataciju dubokih mora oko Izgubljenog grada. Iako sama polja nemaju dragocena rudna bogatstva, mogući negativni uticaj na okolinu i ekosistem može imati nesagledive posledice. Istrage ukazuju da bi aktivnosti poput miniranja mogle izazvati zagađenje koje bi ugrozilo ovo jedinstveno stanište.

Zbog toga mnogi naučnici pozivaju na zaštitu ovog područja, predlažući da se Izgubljeni grad stavi na listu svetske baštine kako bi se očuvala ova prirodna čuda pre nego što bude prekasno. Nekoliko hiljada godina, Izgubljeni grad je bio svedok neprestane borbe života za opstanak u najtežim uslovima. Bilo bi tragično da uništimo nešto toliko jedinstveno.