Naučnici našli "Ahilovu petu" Grenlanda: Da li će novo otkriće odvratiti Trampa?

Naučnici su otkrili skrivenu geološku slabost ispod grenlandskog ledenog pokrivača koja bi mogla da ubrza njegov kolaps i zakomplikuje američke ambicije na Arktiku.

Novo istraživanje Grenlanda otkrilo je skriveni sloj sedimenta, sastavljen od meke zemlje i peska, koji je prouzrokovao topljenje, raspadanje i pad većeg dela glečera. Prema novom istraživanju sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu taj sloj, debeo i do 200 metara (na nekim mestima čak do 300 metara), deluje kao prirodni lubrikant: smanjuje trenje između leda i podloge, omogućuje brže klizanje glečera prema okeanu i znatno ubrzava gubitak mase.

Studija objavljena u časopisu Geology zasniva se na analizi seizmičkih podataka prikupljenih s 373 merne stanice širom Grenlanda tokom poslednje dve decenije.

Istraživači su merili kašnjenja u seizmičkim talasima izazvanim potresima. Signali su se sporo širili kroz mekani sloj, što je jasno ukazivalo na prisutnost sedimenata umesto tvrde stene.

"Ako više otopljene vode dospe do dna, ovi sedimenti mogu dodatno da smanje čvrstoću, ubrzaju tok leda i povećaju gubitak leda u okeanu. To znači da bi neke regije Grenlanda mogle biti osetljivije na klimatske promene nego što pretpostavljaju trenutni modeli", rekao je Yan Yang, glavni autor studije i geofizičar sa Scripps Institution of Oceanography.

"Bezbednost obalnih zajednica zavisi od preciznih prognoza, a znati da li je podloga tvrda stena ili mekani sediment ključno je za poboljšanje predviđanja porasta nivoa mora", istakao je, a prenosi Večernji list.

Sedimenti nisu ravnomerno raspoređeni. Deblji slojevi (do 200–300 m) nalaze se u toplijim, vlažnijim zonama gde se led topi odozdo, dok su tanji ili ih nema u hladnijim, smrznutim područjima. To objašnjava zašto se neki delovi ledenog pokrivača raspadaju brže od očekivanog.

Otkriće dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp intenzivno pritiska Dansku i Grenland za preuzimanje kontrole nad ostrvom, navodno zbog strateškog položaja u Arktiku, sprečavanja uticaja Rusije i Kine i pristupa bogatim prirodnim resursima.

Međutim, sedimentni sloj predstavlja veliku prepreku za rudarenje i eksploataciju resursa. Bušenje kroz stotine metara mekane gline i peska dovodi do oštećenja opreme, usporavanja radova i enormnog povećanja troškova. Studije iz 2022. (The Cryosphere) i 2024. (Annals of Glaciology) pokazale su da stabilno bušenje zahteva smrznutu stenu, a ne sediment jer inače dolazi do zastoja i opasnih uslova.

Sve veći broj ledenih bregova koji se odvajaju u obližnje vode ugrožava potencijalne offshore naftne platforme, a ekstremna izolovanost Grenlanda i nedostatak infrastrukture dodatno otežavaju operacije. Trampova administracija ističe da je potpuna kontrola nad Grenlandom nužna kako bi se sprečilo da Rusija i Kina koriste ostrvo kao „granični prelaz“ u eventualnoj invaziji na Severnu Ameriku. Kina se od 2018. deklariše kao „država blizu Arktika“ i pokazuje interesovanje za resurse i plovne putove Grenlanda, prenosi Daily Mail.