Klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ, najavio je da nas čeka pravi letnji pakao i istakao da globalna temperatura u proseku raste za 1 stepen dok je ta brojka u Srbiji duplo veća.
Zima koja će uskoro biti iza nas svrstana je u najtoplije zime još od 1888, a sudeći po dosadašnjim prognozama i rekordnim temperaturama koje su nastupile nakon toplijih zima, pred nama je najverovatnije jedno od najpaklenijih leta.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u sezonskoj prognozi za ovu zimu, izdavaja se interesatan detalj: prethodna najtoplija zima bila je 2007. godine, a nakon nje je došlo leto tokom kojeg je zabeležena rekordna temperatura u Srbiji – čitavih 44,9 stepeni Celzijusovih
Klimatolog Goran Pejanović napominje da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka!
– Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju – kaže Goran Pejanović.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u sezonskoj prognozi za ovu zimu, izdavaja se interesatan detalj: prethodna najtoplija zima bila je 2007. godine, a nakon nje je došlo leto tokom kojeg je zabeležena rekordna temperatura u Srbiji – čitavih 44,9 stepeni Celzijusovih! Dakle, sigurno je da nam sledi novi letnji pakao, a to za „Blic“ potvrđuje i klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ.
Napominje da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka.
– Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju – kaže Goran Pejanović.
Za još jedan razlog sve toplijih godina, uz klimatske promene, navodi i atmosfersko okeanske fenomene. Klimatolog podseća da smo prošle godine i ove zime imali veoma topli, pacifički, ali i tropski okean. U pitanju je fenomen poznat pod imenom „El Ninjo“, koji doprinosi podizanju godišnjih temperatura.
– Što se tiče sledećeg leta, za tu prognozu koristimo numeričke modele za prognozu klime za duže periode. Po rezultatima modela, temperatura vazduha bi trebala da bude iznad proseka sa odstupanjem od 2 stepena. Recimo da bi srednje sezonske temperature bile od 21 do 25 stepeni, a u višim brdovito – planinskim predelima od 13 do 18 stepeni. Međutim, ono čega se najviše bojimo je broj tropskih dana, a to je kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 35 stepeni što jako otežava život ljudima i životinjama i ostale sisteme – kaže Pejanović.
Po istom modelu proračuna, padavine tokom leta 2024. godine se očekuju u prosečnoj količini, od 160 do 250 milimetara po kvadratnom metru, a nešto više bi bile u planinskim krajevima, oko 220 do 290 milimetara po kvadratnom metru.
Goran Pejanović ističe da bi broj dana sa maksimalnom temperaturom, preko 30 stepeni, ovog leta trebao da bude 35 do 60.
– Treba očekivati da pola leta bude sa maksimalnom temperaturom većom od 30 stepeni, poručio je klimatolog za Blic.
Kada je prošlo leto u pitanju, ono je bilo 11. najtoplije leto u Srbiji sa najvišim temperaturama na Paliću i Kopaoniku, za period od 1951. do 2023. godine, a najtoplije leto ikada je bilo leto 2012. godine.
Na Kopaoniku je 2023. bilo toplije za skoro 3 stepena od proseka, sa srednjom temperaturom od 13,09 stepeni. Ipak, najviša temperatura od 39 stepeni izmerena je 25. jula 2023. u Dimitrovgradu, i 4. avgusta u Nišu, isto 39 stepeni.
– Dosadašnji broj tropskih noći, dakle u periodu kada merimo minimalnu temperaturu, na Paliću i u Somboru je bio 21. To je prevazišlo maksimum od 19 tropskih noći iz 2015. godine. Možda se to nekome čini malo, ali leto računamo od juna do avgusta, 92 letnja dana, i od svih tih dana Palić je imao čak 21 tropsku noć. Tada je vrlo teško spavati i odmoriti se, i još kada imate u toku dana visoke temperature onda govorimo o toplotnim talasima, a oni najviše smetaju ljudima – kaže klimatolog.
O opasnosti toplotnih talasa govore i podaci iz 2003. godine u Francuskoj 2003. godine, kada su u junu i julu, kaže Pejanović, izazvali preko 50.000 smrtnih slučajeva. Zato je problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja, ističe, veliki.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare