Ako neudata devojka stavi ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče, veruje se da će sanjati muškarca za koga će se udati.
Bogojavljenje se obeležava 19. januara, kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku goluba na Isusa Hrista. U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten.
Mnogi narodni običaji vezuju se kako za sam praznik, tako i za noć uoči Bogojavljenja.
Dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin – Bogojavljenje, biće uslišene sve želje. Na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa – večeras treba jasno zamisliti želju i tačno u ponoć izaći i pogledati u nebo. Kažu stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju – ako je iskrena ispuniće se.
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanja vode potrebno je izgovoriti određene molitve. Osveštana vodica se i čuva kao čudotvorna sveta dragocenost – njom se prska kuća radi zaštite od nečistih sila, pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu piju i trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Običaj je i da na dan Bogojavljenja ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Ne smeju se imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
Ritualno kupanje u reci takođe je običaj od davnina – za Bogojavljenje se u reku baca Časni krst, a mladi, zdravi ljudi se takmiče da do njega doplivaju prvi. Krst bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
Poznat je običaj da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati. Postojalo je verovanje i da će mlade devojke na bogojavljensku noć na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.
Postoji još jedan devojački običaj koji nalaže da na dan Bogojavljenja devojke od testa naprave četiri loptice. U tri treba da stave po papirić sa imenom svoje simpatije, a jedan ostavljaju prazan. Te loptice se potom stavljaju u ključalu vodu, i ona koja prva izbije na površinu je prava ljubav devojke. Ukoliko na površinu ispliva prazna loptica, znači da devojka još uvijek nije upoznala onog koji joj je suđen.
Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku. Tako se određuje koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna. Od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje. Tako se veruje da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare