Bogojavljenje se obeležava 19. januara kao veliki hrišćanski praznik za koji se vezuje čitav niz običaja i verovanja.
Bogojavljenje je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Ušao je u Jordan, a nad njim se otvorilo nebo – Duh Sveti se spustio u obliku goluba, a Bog Otac je progovorio…
Bogojavljenje spada u jedan od najvećih hrišćanskih praznika i razvili su se mnogi narodni običaji vezani kako za sam taj dan, tako i za noć uoči Bogojavljenja, koji se i danas poštuju.
Na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. U ponoć svi članovi porodice treba da izađu u dvorište i upere pogled ka nebu. Kažu stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju – ako je iskrena ispuniće se.
Poznat je običaj da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati. Postojalo je verovanje i da će mlade devojke na bogojavljensku noć na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.
Postoji još jedan devojački običaj koji nalaže da na dan Bogojavljenja devojke od testa naprave četiri loptice. U tri treba da stave po papirić sa imenom svoje simpatije, a jedan ostavljaju prazan. Te loptice se potom stavljaju u ključalu vodu, i ona koja prva izbije na površinu je prava ljubav devojke. Ukoliko na površinu ispliva prazna loptica, znači da devojka još uvijek nije upoznala onog koji joj je suđen.
Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Na Bogojavljenje brojni vernici idu u crkvu po svetu vodicu kojom će se ukućani posle umiti, a osveštana vodica se i čuva kao čudotvorna sveta dragocenost – njom se prska kuća radi zaštite od nečistih sila, pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Ritualno kupanje u reci takođe je običaj od davnina – za Bogojavljenje se u reku baca Časni krst, a mladi, zdravi ljudi se takmiče da do njega doplivaju prvi. Krst, koji bi trebao da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
Običaj je i da na dan Bogojavljenja ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Ne smeju se imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
***
Bonus video: Danas je Krstovdan – dan strogog posta