Mnogo pre nego što smo znali da ptice mogu da 'vide' Zemljino magnetno polje, Albert Ajnštajn je u jednom pismu raspravljao o postojanju životinja sa super čulima.
Davno izgubljeno pismo naučnika upućeno jednom inženjeru iz 1949. godine pokazalo se izuzetno značajnim.
Prvobitno pitanje inženjera Glina Dejvisa, koji je započeo prepisku, je izgubljeno, ali sudeći po Ajnštajnovom odgovoru, Dejvisovo pitanje ima veze sa percepcijom životinja i šta nam ono može reći o fizičkom svetu.
„Zamislivo je da bi istraživanje ponašanja ptica selica i golubova pismonoša moglo jednog dana dovesti do razumevanja nekog fizičkog procesa koji još nije poznat“, napisao je Ajnštajn u svom odgovoru.
Više od 70 godina kasnije, sada znamo da je Ajnštajnov bio u pravu. Dokazi sada sugerišu da ptice mogu da osete Zemljino magnetno polje koristeći posebne fotoreceptore u svojim očima koji su osetljivi na suptilne promene u magnetnom polju planete. To je ono što im omogućava da migriraju hiljadama kilometara a da se ne izgube. Druge životinje, poput morskih kornjača, pasa i pčela, takođe pokazuju neverovatnu sposobnost da osete magnetna polja naše planete, ne nužno kroz oči.
„Neverovatno je da je [Ajnštajn] govorio o ovoj mogućnosti, decenijama pre nego što su empirijski dokazi otkrili da nekoliko životinja zaista može da percipira magnetna polja i koristi takve informacije za navigaciju“, napisali su istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu 2021. godine, gde je pismo donirano.
Pročitajte više:
U vreme kada je pismo napisano, biologija i fizika su počele da se spajaju kao nikada ranije. Nedavno je otkrivena eholokacija (sposobnost da se oseti objekat u prostoru pute zvučnih talasa koji seodbijaju od njega) slepih miševa i radarska tehnologija je počela da pušta korene.
U stvari, sam Dejvis je bio istraživač u ovoj oblasti, zbog čega su ga verovatno zanimala druga čudna životinjska čula, poput onih koje pokazuju pčele. U Ajnštajnu je pronašao istomišljenika. Čini se da je slavni fizičar bio fasciniran i biologijom kao prozorom za nevidljive fizičke sile.
Njegovo pismo, koje je bilo neotkriveno do Dejvisove smrti 2011. godine, kratko je, ali potvrđuje da je Ajnštajn bio na sličan način fasciniran ponašanjem pčela. U otkucanoj belešci, Ajnštajn priznaje da je dobro upoznat sa Karlom fon Frišom, koji je nedavno shvatio da se pčele kreću pomoću obrazaca polarizacije svetlosti.
Poznato je da je Ajnštajn prisustvovao jednom od fon Frišovih predavanja na Univerzitetu Prinston šest meseci pre nego što je pismo poslato. Čak je imao lični sastanak sa istraživačem i ove interakcije su očigledno ostavile utisak. Dok se čini da je Dejvisa najviše zanima kako ovo novo biološko znanje može da informiše buduću tehnologiju, Ajnštajn tvrdi da nam je potrebno više bioloških istraživanja.
„Ne vidim mogućnost da se ti rezultati iskoriste u istrazi koja se tiče osnova fizike. Tako bi moglo biti samo ako bi se kroz ponašanje pčela otkrila nova vrsta čulnog opažanja, odnosno njihovih nadražaja“, odgovorio je Dejvisu.
Otkako je pismo poslato, naučili smo mnogo o ponašanju pčela i kako ovi radoznali insekti doživljavaju svet. Baš kao što je Ajnštajn predvideo, to znanje nam pomaže da poboljšamo tehnologiju, poput kamera na našim iPhone uređajima.
Pročitajte više:
Međutim, uprkos decenijama istraživanja, još uvek je ostalo mnogo misterije. Tačni mehanizmi pomoću kojih životinje percipiraju svetlost ili osećaju Zemljino magnetno polje se još uvek razdvajaju, i možda neće biti isti za sve vrste. Pčele, na primer, izgleda da osećaju magnetno polje u svom stomaku, dok ptice i psi čini se da to čine pretežno preko posebnih fotoreceptora u njihovim očima koji se nazivaju kriptohromi.
Čak i ljudske ćelije prave kriptohrome, a nedavna istraživanja otkrivaju da ove ćelije dinamički reaguju na promene u magnetnom polju, piše ScienceAlert.
Ovo je ironično jer je to ono što biste očekivali od jedinstvene kvantne reakcije. Da bi fotoreceptor osetio magnetno polje, bilo bi potrebno da se elektroni unutar ćelije zapetljaju, a Ajnštajn je u to vreme odbacio ovu ideju, nazivajući je „sablasnom akcijom na daljinu“.
***
Bonus video: On je jedan od najznačajnijih umova sveta
