"Preselio sam se iz Srbije u Norvešku pre više od 30 godina - ovo je istina o mračnoj zimi i najsrećnijim ljudima na svetu koju vam niko neće reći"

Jovan Pavlović imao je 18 godina kad je iz ratom zahvaćene Jugoslavije otišao u Norvešku, kako bi studirao klasičnu harmoniku. I dok je tamo gradio ime i jedinstven muzički izraz na polju džeza i primenjene muzike, u Srbiju su stizale vesti o "onom našem harmonikašu" koji je svirao na venčanju norveške princeze i s horom norveških pankera uradio najluđu obradu pesmice "Zum zum"... Svi smo je čuli, ali sada ćemo čuti i Pavlovićevu autorsku muziku u posebnim aranžmanima - 27. decembra nastupiće u Mts Dvorani s Big Bendom RTS-a.

Koncert nosi naslov "On the Road to Norway", a u susret tom putovanju, s Jovanom smo razgovarali o životu u "jednoj od najsrećnijih zemalja na svetu".

Ljudi imaju pogrešnu sliku o Skandinaviji

Na listi najsrećnijih zemalja na svetu Norveška je u samom vrhu. Standard je visok, društvo uređeno, pa se smatra i jednom od najboljih zemalja za život.

"Nije baš tako, ljudi imaju poprilično pogrešnu sliku o Skandinaviji", smatra Jovan, i napominje da se život i sam koncept života tamo poprilično promenio proteklih godina.

"Ovde jeste dosta dobro živeti u odnosu na mnoge druge zemlje na svetu, ali ima i dosta stvari koje nisu baš najbolje. Ljudi apsolutno nisu najsrećniji na svetu. Postoji velika stopa depresije (koja, naravno, danas postoji svuda u svetu zbog ratova i globalnih kriza), jer se sreća ne kupuje novcem. A ta istraživanja često su zasnovana na tome koliko novca jedan prosečni Norvežanin zaradi mesečno, a ne koliko ima vremena da provede sa porodicom i prijateljima. Koliko stvari radi u životu koje mu stvarno daju duševnu satisfakciju i koliko je zadovoljan na svom radnom mestu - ne ulazi u tu anketu", objašnjava i razbija još jedan "mit" o Norvežanima.

"Česta je priča da su i ljudi tamo "hladni", moje iskustvo je da su ljudi svuda hladni, ali i topli. Moraš da nađeš one ljude koji ti odgovaraju, a one koji ti ne odgovaraju moraš da preskočiš. Moj krug prijatelja su od stolara do doktora nauka. Imam prijatelje iz svih krajeva sveta, a imam i prijatelje koji nikada nisu putovali iz svog sela u Norveškoj. Ako su ljudi interesantni i znatiželjni onda nema veze odakle dolaze."

Upravo ljudi mu najviše nedostaju iz Srbije, zatim domaća hrana, beogradski duh i spontanost. Izazovi svakodnevice - ne toliko.

"Sad moram da kažem da sam se ja u Norvešku preselio 1994. i mada sam često u kontaktu sa Srbijom i pokušavam da dolazim što češće, ja ne živim u Srbiji u smislu da mogu da primetim kako stvari "stvarno" funkcionišu na svakodnevnom nivou. Ono što je lako primetiti je da je u Srbiji mnogo teže isplanirati nešto, s obzirom na to da ne možeš da se osloniš na saobraćaj. Grad u kome ja živim, Trondheim, je poprilično mali (oko 200.000 stanovnika), samim tim ima i manje saobraćaja. Pre korone je život u Norveškoj bio mnogo drugačiji nego u Srbiji. Ja godinama nisam znao koja je cena mleka. Sad kad uđem u samoposlugu dobro se zagledam i pratim šta je na rasprodaji. Razmišljao sam da je tako bilo mnogo godina u Srbiji, i iskreno, mislim da je dobro i za Norvešku i Norvežane koji su oduvek živeli u bogatstvu, da malo osete kako je kad moraš da paziš na svaku sitnicu kao što u stvari većina ljudi na svetu mora."

Norveška zima u mraku

Surovi vremenski uslovi su verovatno najveći minus života na severu Evrope. Posebno zima, kad mrak traje šest meseci, a temperature padaju daleko ispod nule. Kako se živi u tom periodu?

"Nikako! Svake godine mi je sve gore i gore i sve mi teže i teže pada", priznaje Jovan. "Postoje periodi naravno kada je zbog puno snega lepo biti u šumi, ići na skijama (nordijsko skijanje), upaliti logorsku vatru, gledati u plamenove i slušati pucketanje drva. E sad, ona druga strana je, da treba da po ledu dođeš do te šume autom, jer se obično zaglaviš na putu do tamo..."

Zanimljiva muzička ilustracija norveške zime bila bi njegova kompozicija "Snow in May".

"Napravio sam kompoziciju koja opisuje apsurdnu situaciju koju sam doživeo ovde 16. maja. Dan pre nacionalnog praznika Norveške. Umesto da obučemo letnju garderobu napadalo je toliko snega da smo išli skijama na proslavu", priseća se Jovan.

A dobro je zapamtio i najgoru zimu koju je tamo doživeo.

"Radio sam u Oslu na jednoj pozorišnoj predstavi za koju sam napisao muziku, oko tri meseca pre protestantskog Božića. Pošto su probe bile između 10 i 16 sati bukvalno nisam video dan više od tri meseca. To je mnogo uticalo na organizam i kada sam se vratio kući u Trondheim nisam uspeo da ustanem iz kreveta nekoliko dana. Onda sam otišao kod doktora koji mi je rekao da imam ozbiljan manjak D vitamina i dobio sam tablete koje su mi pomogle da se vratim. Zato u ovo vreme stalno koristim priliku da šetam po sat vremena preko dana, kad još postoji malo svetlosti. Trondheim je inače 550 km severno od Osla i ovde je još mračnije preko zime, a još svetlije preko leta nego u Oslu."

U jednom momentu se više ne osećaš kao stranac

Za naše ljude koji odu u Norvešku, ipak, jezik je glavna prepreka.

"Ja sam ovde došao sa 18 godina za vreme rata u Jugoslaviji, i nisam znao ni reč norveškog. Nisam u stvari ništa znao o Norveškoj, osim da je Oslo glavni grad i da je taj grad u kojem ću ja studirati treći po veličini u Norveškoj. Sve što sam naučio, naučio sam iz kao što deca uče. Norveški sam naučio prvo samo usmeno, molio sam ljude da me ispravljaju kad kažem nešto pogrešno. Posle je došao mobini telefon pa sam naučio i da pišem. Sada pišem molbe za ozbiljne muzičke projekte i čak u nekim situacijama ispravljam prijatelje Norvežane kad oni pišu nešto za šta im treba pomoć. Ovde sam naučio i novu vrstu muzike (džez), jer sam dobio profesora harmonike koji nije imao pojma o klasičnoj muzici. Sedeo sam satima i slušao kasete i CD-ove i zapisivao sola od poznatih džez muzičara. Kad naučiš jezik i kad naučiš njihovu istoriju i kulturu, mnogo je lakše prilagoditi se, a u jednom momentu se više ni osećaš kao stranac. Bar ja tako mislim", kaže Jovan.

S druge strane, njegovom zaslugom, Svartlamon hardkor je "propevao" - na srpskom.

"Prvo smo uradili "Zakleo se bumbar", koji je postao priličan hit u celoj bivšoj Jugi. Onda mi je palo na pamet da probamo i sa novogodišnjom pesmom za decu. Ljudi koji pevaju u horu su moji prijatelji koji to rade punim srcem i uvek nam je super kad oko nečega sarađujemo. Možda najviše zbog toga što nemamo nikakav plan kako će to da prođe i niko od njih nije nešto zainteresovan za neku vrstu slave, pa onda sve što radimo ispadne i dosta spontano".

Svartlamon hardkor je postao atrakcija i pre nekoliko godina gostovao je u Srbiji. Međutim, Jovan sada stiže s drugom, mnogo ozbiljnijom i ličnijom pričom.

Harmonika na drugačiji način

Inače je harmonika jako popularna u Norveškoj, čujete je na svakom ćošku, u najboljim koncertnim dvoranama i na ulicama. Kod nas se i dalje prvenstveno vezuje za narodnu muziku, ideja o klasici je već čudna, a džez harmonika je mnogima gotovo nepojmljiva.

"I ovde imaju oni svoje narodnjake, samo ih zovu polke. Harmonikaši su posebna vrsta muzičara koje nije lako razumeti (hahaha, kaže neko ko i sam svira harmoniku). Ali moja priča nije vezana isključivo za instrument. Meni je instrument oruđe za ono što se dešava u mojoj glavi. Naravno da volim da sviram harmoniku, ali možda najviše zbog toga što tu vidim mogućnost da kažem nešto što se ne kaže svakog dana na tom instrumentu. To ljudi ovde kapiraju i vide da nisam "mejnstrim". Volim pank, rok, i fjužn... Sve dok je dobro!", ističe Jovan koji se u Norveškoj proslavio autentičnim stilom, izmičući svim žanrovskim okvirima.

Pitanje je da li bi u Srbiji dobio priliku za takva priznanja.

"Moj ceo životni put je otišao u drugom pravcu nego što sam ja planirao i u Norveškoj. Mislio sam da ću biti profesor klasične harmonike, a ispostavilo se da sam promenio i žanr i stav oko klasične muzike. Mnogo je teško reći šta bi bilo sa mnom da sam ostao, samo se nadam da ne bih zaglavio u folku."

Na koncertu u Mts Dvorani svakako nećemo čuti narodnjačku harmoniku, ali šta hoćemo?

"Moju autorsku muziku specijalno aranžiranu za Big Bend! Mnogo se radujem ovom projektu, mislim da će biti mnogo ludo!"