30
Ove godine nisam mogla da se uklopim u vansezonske termine, a u avgustu mi nije padalo na pamet da idem u Grčku ili Crnu Goru i na 40+ stepeni ne znam gde ću peškir da uglavim. Zato sam odlučila da preskočim standardno uživanje na plaži i - odem na drugu stranu.
Na more idem ili u junu ili krajem septembra – sezonu sam odavno otpisala. Previše mi je vrelo, čak i uz vodu. Previše mi je gužva i postaje ozbiljan izazov naći komad plaže pod hladom i s lepim morem. Izbor je sužen, ne mogu da se trkam s onima što rezervišu letovanje još na početku godine, a to posebno može da ispadne problem ako putujem solo – onda obično treba doplatiti dvokrevetni apartman.
I zato, kad mi je za letnji odmor „zapao“ avgust, bilo je ili da ga preskočim ili da smislim nešto bolje.
Jako sam bila ponosna na sebe kad sam prelomila i uplatila Skandinaviju u aranžmanu jedne naše agencije – a ponuda je zvučala skoro nestvarno dobro: 14 dana, 749 evra, obilaze se Švedska, Finska, Norveška, Danska (a usput i Nemačka i Češka).
30
55
37
Pa, to je povoljnije nego što bi me izašla neka skromnija Grčka ili Crna Gora u ovom periodu. Naravno, ima „caka“ – ide se autobusom, što u najavi otežava i usporava putovanje. Srećom, od onih sam što dubokim snom spavaju tokom vožnje.
Usput, razvejale su se i sve druge predrasude koje sam imala na startu ovog putovanja.
„Vreme je idealno, leto dostojno čoveka“, javio mi je drugar koji je neposredno pre mene boravio u Kopenhagenu. Doduše, za njega znam da ne podnosi letnje vrućine, pa nisam bila sigurna šta bi to tačno moglo da znači. Iz agencije su savetovali letnju odeću i eventualno nešto za ogrnuti predveče, a meteo sajtovi su najavljivali do maksimalnih 20 stepeni.
Ipak, bilo je i manje i bila sam srećna što sam spakovala stvari za sve vremenske prilike i neprilike. Jer na suncu je toplo, u hladu je za duks, svakog dana pljusne kiša u nekom momentu, a vetar je dostojan jeseni. Ok, nije baš da sam tako zamišljala letovanje, ali mislim da je za obilazak gradova bilo daleko bolje nego nos-stop sunce i visoke temperature.
Zemlje Skandinavije jesu skuplje od ostatka Evrope, a po mom utisku najskuplja je Danska. Ali, ako ne sedaš u restorane i ne kupuješ suvenire na ulici – kao turista možeš da se provučeš i sa relativno skromnim budžetom. Posebno što se za ovakvo putovanje nekako podrazumeva da nosiš sve što bi moglo da ti zatreba usput (uključujući i nešto hrane), a nemaš ni vremena baš da troškariš.
I tamo ima lanaca brze hrane za prvu pomoć – čizburger košta oko 2 evra, otprilike kao kod nas; u marketima je malo skuplje nego kod nas (fotkala sam cene namirnica u Finskoj), ali svakako nećeš kupovati nešto na veliko; restorani su skupi, ručak na kruzeru koštao je skoro 50 evra po osobi…
Što se tiče ulaznica u muzeje i za turističke atrakcije, standardno su od 10 do 25 evra, magneti oko 5, mada sam nalazila i za 2. Kartu za tramvaj u Stokholmu sam platila 43 SEK što je nešto manje od 4 evra, a metro u Kopenhagenu 24 DKK (3,22 evra).
Inače, sve se uglavnom plaća karticom (nekad ni ne postoji opcija da platiš u kešu), što bar malo olakšava preračunavanje u krunama.
Tura jeste dosta izazovna, ali zaista se mnogo vidi. Najviše sam provela u prelepom Stokholmu koji sija na Suncu, rasut po ostrvima. Išla sam putevima Vikinga do Upsale i Sigtune, a onda kruzerom do Helsinkija, prestonice najsrećnije zemlje na svetu.
U Oslu sam šetala od uglačanog krova Opere do kvarta poznatog po grafitima i džezu, a Kopenhagen me je prizivao da ga otkrivam na biciklu i u čamcu, da prođem njegove tajne prolaze i prelepe parkove, da se izgubim u Kristijaniji, hipi komuni jedinstvenoj u Evropi, i spustim niz Amager brdo – fabriku za preradu otpada na čijem je krovu instalirana ski staza…
Kad se sabere, u plusu sam. Jesam ove godine žrtvovala onaj pravi morski odmor, ali mislim da je vredelo i da je bio baš trenutak za to.
Jer, već neko vreme želim da vidim Skandinaviju, a leto je u mom slučaju idealan period za obilaske – mislim da se tamo ne bih baš provela u ledenoj zimi i mraku.
Drugo, kad bih obilazila svaku od tih zemalja pojedinačno, to bi zahtevalo mnogo više vremena, i mnogo više para, budući da su sve na listama najskupljih na svetu. Ovako sam dobila priliku da ih „preletim“ u cugu i u svakoj provedem relativno kratko vreme, ali ispostavilo se sasvim dovoljno da vidim atrakcije koje me zanimaju, ali i da zalutam, opustim se i osetim duh svakodnevice.
Na kraju, poštedela sam sebe bar jednog vrelog talasa u Beogradu i umesto toga dobila odmor za pamćenje.
Ako želite da vidite kako je teklo „letovanje“ u Skandinaviji i šta sam sve usput videla i proživela, zapratite Instagram stranicu Putničarenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
