Objavljena mapa Evrope i otkriveno je u kojoj zemlji je najbrži internet: Evo kako nas je komšiluk "pokosio"

Na ilustraciji mape Evrope i zemalja koje imaju prosečno najbrži internet izračunat u MBPS - megabit po sekundi i označava meru kojom se izražava brzina internet veze.

Ubedljivi pobednik po prosečnoj brzini je Rumunija sa 232 MBPS, na drugom mestu je Francuska sa 214, a na trećem Španija sa 201. Na dnu liste našla se Grčka sa 39 MBPS, a nešto bolje, ali i dalje na dnu tabele su Crna Gora 44 i Bosna 47. U Srbiji rezultat je 86 MBPS što je svrstava u drugu polovinu tabele je većina evropskih zemalja ima prosek preko 100.

Zašto u Rumuniji imaju najbrži internet u Evropi?

Rumunija već godinama važi za lidera u regionu kada je reč o brzini interneta, i to nije slučajno.

• Rani i agresivni razvoj infrastrukture

Dok su mnoge zemlje ulagale sporo i oslanjale se na postepenu modernizaciju bakarnih telefonskih mreža, Rumunija je vrlo rano prešla na optičke kablove. Male privatne kompanije su od 2000-ih agresivno razvijale FTTH (fiber-to-the-home) mreže, jer je postojao ogroman tržišni prostor i potražnja.

• Konkurencija malih provajdera

Za razliku od većine zemalja regiona gde dominira nekoliko velikih telekom operatera, Rumunija je imala stotine manjih internet provajdera koji su se takmičili među sobom. Kako bi privukli korisnike, nudili su niže cene i sve veće brzine, što je dovelo do masovnog i brzog širenja mreže.

• Urbanizacija i zbijenost naselja

Veliki deo stanovništva Rumunije živi u blokovima i višespratnicama u urbanim sredinama. To je omogućilo provajderima da relativno jeftino uvode optiku, jedan kabl može opslužiti ceo blok ili zgradu, što je ekonomski mnogo isplativije nego razvlačiti mrežu po ruralnim i razuđenim područjima.

• Regulativa i otvoreno tržište

Rumunske vlasti su u početku imale slabu regulativu, što je omogućilo manjim firmama da slobodno grade mreže i postavljaju kablove. Iako je to u početku stvaralo određeni “divlji zapad”, posledica je bila da su korisnici dobili izuzetno brz i jeftin internet.

• Fokus na gigabitne brzine i moderna rešenja

Kako su male firme gradile mreže od nule, nisu ulagale u zastarelu infrastrukturu. Odmah su prelazile na gigabitne i optičke standarde, što im je omogućilo da prestigunu komšijske zemlje, gde su velike kompanije ulagale sporo i zadržavale korisnike na ADSL-u ili kablovskom internetu.

• Regionalno poređenje

U poređenju sa zemljama koje okružuju Srbiju:

• Mađarska i Bugarska imaju solidne brzine, ali manje konkurencije.
• Hrvatska i Bosna i Hercegovina kasnile su sa optikom jer su veliki operateri prvo eksploatisali bakarnu infrastrukturu.
• Severna Makedonija i Crna Gora imaju manja tržišta i slabija ulaganja.
• Rumunija je prednjačila jer je na vreme shvatila da je optika najisplativija dugoročna investicija i jer su je lokalne firme agresivno uvodile.