20
Ako bi se čovek odlučio da hodočasti do Svete Gore, iz Beograda bi mu bilo potrebno osam dana da dođe do grčkog poluostrva na kojem se nalazi mnoštvo manastira, među kojima i Hilandar. Ako bi pak, poželeo da vidi "Svetu Goru" na Kosmaju bilo bi mu potrebno "samo" pola dana hoda.
Ta „mala Sveta Gora“ na ovoj šumadijskoj planini nastala je za vreme kralja Dragutina i despota Stefana. Istorijska sudbina manastira ove Svete Gore je bila da su rušeni, a potom su ih monasi obnavljali. Najpoznatiji manastiri su Kastaljan, Tresije i Pavlovac, napominje RTS.
Slikar, istoričar umetnosti i putopisac Milutin Dedić primetio je da se među Srbima odomaćio običaj da se predeo u kome ima više manastira, crkava ili isposnica nazove „mala Sveta Gora“. Najpoznatije takve Svete Gore su Fruškogorska ili ona u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Međutim, manje je poznato da se veruje da je i na Kosmaju takva „mala Sveta Gora“.
Naime, prema legendi planina Kosmaj noću svetli ali to ne mogu da vide svi već oni sa posebnim darom, kažu meštani ovog dela Šumadije.
Na šumadijskoj planini, oko 50 kilometara od Beograda, nalaze se manastiri nastali za vreme kralja Dragutina i despota Stefana, početkom 14. odnosno 15. veka. Kosmaj je bio omiljeno mesto despota Stefana Lazarevića, a moguće je da je ova mala Sveta Gora planski građena.
Manastiri Kastaljan, Tresije i Pavlovac su najpoznatiji, međutim prema istorijskim podacima bilo ih je značajno više.
Hroničari Kosmaja kažu da kada se iz visine gledaju manastiri beogradske Svete Gore vidi raspored koji izgleda kao krst upisan u krstu.
Osam manastira – na severu Kastaljan, na jugu Velika Ivanča, na zapadu Tresije, a na istoku Pavlovac. Unutar tog krsta istim redom Anatema, Crkvine, Sibnica, Kokorin.
Mnoge crkvene svetinje su rušene za vreme Turaka, a potom obnavljanje. Sada je na redu da se obnovi Kastaljan.
Kada bismo krenuli iz pravca Beograda, najbliži manastir Svete Gore kosmajske bio bi Kastaljan. Nije lako doći do njega, jer se uz nedovoljno putokaza do manastira, u poslednjem delu, dolazi makadamskim putem.
Taj put mnogo više odgovara za vožnju kvadova koji bezobzirno tutunje šumama Kosmaja, neznajući da su na manastirskom zemljištu.
Ktitor manastira Kastaljan, koji je posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, jeste kralj Dragutin. Crkva je sa pratećim objektima razrušena kada srpske države na ovim prostorima nije bilo.
Iako crkve nema, na ruševinama se redovno vrši bogosluženje.
Otac Novak i monasi okolnih manastira se okupljaju prve nedelje u mesecu zajedno sa vernicima da bi u nesvakidašnjem okruženju služili liturgiju.
Objašnjava da se lako vidi gde je bio oltar, a gde porta te da je logično da može da se vrši služba.
Arheološki radovi koji prethode obnovi Kastaljana su počeli letos.
Sada se privode kraju, a zatim sledi plan obnove manstira za koji je kamen već spreman.
Otac Novak priča kako je despotu Stefanu Kataljan bio među omiljenim konačištima kada bi išao u lov.
Tvrdi da je sasvim u redu reći da je na Kosmaju Sveta Gora.
„To je ono što kažu i meštani da je to Sveta Gora kosmajska. Ako uzmemo još u obzir da po nekim istorijskim podacima u vremenu despota Stefana Lazarevića i Svetog kneza Lazara, čiji se deo moštiju nalazi u crkvi Svetog Petra i Pavla u Nemenikućama, vidimo da je tu bilo čak 53 svetinje odnosno crkava i manastira na ovim prostorima“, kaže otac Novak.
Na hodočašću od Kastaljana do Tresija, najvećeg manastira na Kosmaju, autom se stiže za desetak minuta.
Prolazi se pored crkve Svetog Petra i Pavla u Nemenikućama o kojoj govori otac Novak. I ta crkva je deo Svete Gore kosmajske. Veruje se da je Arsenije Čarnojević jednu od poslednjih liturgija pre Velike Seobe Srba održao u ovoj crkvi punoj istorijskih priča.
Do Tresija ostaje još nekoliko šumovitih pejzaža i jedna poznata pečenjara.
Tresije su najveći i najpoznati manastir na planini. Nedavno je slavljeno sedam vekova postojanja manastira posvećenom Arhangelu Gavrilu.
U Tresijama živi trinaest monaha, čija je osnovna obaveza molitva, kaže iguman mnastira Serafim.
Otac Serafim je rođen je u Sarajevu, u Ostrogu se zamonašio, studirao je u Rusiji, a monaški život ga je vodio i na drugi kraj sveta. U dalekoj Gvatamali je čuo pesmu Oj Komsaju visoka planino, koja ga je, kako kaže, vodila u ovaj kosmajski manastir.
Sudbina najvećeg manastira na Kosmaju bila je da je više puta rušen, a monasi su ga zatim obnavljali. Poslednji put 70-ih godina prošlog veka.
Vezu sa Svetom Gorom je otac Serafim ispričao kroz život prethodnog iguman Tresija koji je 50 godina života proveo u manastiru.
„Otac Jovan Marečić je doneo kamen baš sa Svete Gore u ovaj manastir. Što nije tek tako slučajno. Zašto baš sa Svete Gore? Što nije iz Jerusalima ili drugog mesta? Ali osjeti se potreba da se čovjek baš tako izrazi. To je sila blagodati koja čovjeka postiče – koji će kamen da stavlja u temelje ove svetinje“, kaže otac Serafim.
Od Tresija do manastira Pavlovac, takođe ima desetak minuta vožnje(manastir je sedam kilometara je udaljen od Mladenovca).
Osim ako se ne zadržite na vidikovcu kod spomenika palim borcima Kosmajskog odreda – „Iskra slobode“.
Pavlovac je dobro skriven manastir filmičnog izgleda i nije uspeo da izbegne sudbinu drugih manastira Kosmaja. Koliko je bio razrušen se najbolje vidi u kultnoj sceni prve epizode Povratka otpisanih kada ministra Jovića(Pavle Vujisić) privode kod četničkog oficira(Bata Živojinović).
Pavlovac je smešten pored Tihanovačkog potoka, objašnjava istoričarka umetnosti Jasmina Ćirić – „tamo gde se tihuje“.
U manastiru živi jedan monah koji se brine o održavanju manastira posvećenog Svetom Nikoli Mirlikijskom.
Docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Jasmina Ćirić istražuje kako su komunicirala zvona crkava na planini. Veruje da su morala zvoniti i kada je umro despot Stefan u obližnjem selu sela Glava. Komunikacija zvona je moguća jer se Sveta Gora Kosmajska gradila planski, objašnjava Ćirić.
Istoričarka umetnosti kaže da je pojam Svete Gore prisutan i van prostora Atonske Svete Gore.
„U despotovoj pesmi „Slovoljubve“ on kaže da njegova država ima prelepe predele sa blagim vazduhom koje omogućava i pticama brzo preletanje i da je reč o predelima na kojima su takozvane Gore Aermonske. Odnosno, te Gore, Svete Gore koje on identifikuje i pominje u pesmi zapravo predstavljaju celokupan prostor kojim on kao Bogom odabrani vladar, novi David, vlada“, pojašnjava Ćirić.
Ne zna se odakle potiče ime ove šumadijske planine.
Prema jednom tumačenju iz daljine liči na zmaja pa je kao zmaj.
Po drugom se vezuje za Rimljane od reči „kasa Maiae“ ili „stanište boginje Maje“.
Može biti i da je Kosmaj prosto kosmat, obrastao šumom, u kojoj su skriveni manastiri Svete Gore kosmajske.
