„Uzdržani“ član Saveta tužilaštva na meti kritika i osuda kolega zbog proterivanja četvoro tužilaca iz TOK-a

Predrag Milovanović, izborni član odlazećeg saziva Visokog saveta tužilaštva (VST), koji će, kako tvrde upućeni, izvesno, ali nezakonito ostati na istoj funkciji još jedan mandat, već tri dana suočen je sa brojnim kritikama svojih kolega, praćenih neretko i teškim optužbama, nakon što na poslednjoj sednici koja je održana u petak, svojim glasom nije obezbedio da četvoro tužilaca, angažovanih i na nekim, po vlast, najosetljivijim slučajevima, dobiju novi nalog o upućivanju i ostanu da postupaju u Tužilaštvu za organizovani krminal.

Na spisku onih kojima je falio jedan glas „za“ da nastave da postupaju u JTOK su tužioci; Irena Bjeloš, Aleksandar Isailović, Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović. Dok su Barac i Miladinović, između ostalog, bili i članovi tima angažovani na finansijskoj istrazi u slučlaju „Nadstrešnica“, tužiteljka Bjeloš, široj javnosti je poznata zbog slučaja zaplene pet tona marihuane u Konjuhu i hapšenja lokalnih funkcionera SNS iz Kruševca, kao i postupka protiv takozvanog „balkanskog kartela“ koji je zastupala pred Specijlanim sudom. Upravo je činjenica da baš ona nije dobila većinu glasova, to jest da je Milovanović, zajedno sa kolegom Borisom Pavlovićem ostao uzdržan pri glasanju i time presudio da Bjeloš mora da napusti JTOK, čini se da je najviše razgalila, kako stručnu tako i laičku javnost.

„Promena kursa“ ili...

Sa druge strane, budući da su obojica „uzdržanih“ članova Saveta, kandidati i za novi saziv, što je kod većinskog dela javnotužilačke organizacije označeno nezakonitim, promene u njihovom „držanju“ i istupanju na nekoliko poslednjih sednica, stvorile su utisak da su se najednom, obojica, kao večito antiprotivni, priklonili jednoj od dve najdominantnije, ali zaraćene struje u javnotužilačkoj organizaciji.

Konkretno onoj, kojom iz senke, preko ministra pravde i istaknutog pravnika rukovodi šef VJT Nenad Stefanović, označeni i dokazani zaštitnik svih interesa režima, kao i njegova produžena ruka u pravosuđu.

Iako je Milovanović više puta, zajedno sa svojim kolegama iz UST demantovao i kategorički negirao sve navode o „promeni kursa“ i priklanjanju bilo kome, ističući da je dokazano dosledan svemu što je ranije mislio, govorio i radio, brojni njegovi potezi, pak, ukazuju upravo na suprotno.

Kulmunicija je nastupila upravo u petak nakon selektivne podrške pri glasanju za tužioce JTOK, a koju do danas, nakon više medijskih nastupa, nije uspeo da uverljivo i smisleno obrazloži i odbrani.

Naprotiv.

„Za poslednjih pet godina mandata u Visokom savetu tužilaštva insistirao sam na objektivnim kriterijumima kada je u pitanju rešavanje statusnih pitanja nosilaca javnotužilačke funkcije i to njihovog izbora, premeštaja i privremenog upućivanja. Ovde je osnovni problem taj rok od 30 dana za ponovno upućivanje, koji je proistakao iz zakonskih rešenja prema kojima sam bio kritičan. Privremeno upućivanje je dato u nadležnost Saveta, a da prethodno nisu bili izgrađeni nikakvi standardi koji bi definisali kako to treba da izgleda. Ja sam uporno tokom devetočasovne sednice postavljao pitanja Vrhovnoj tužiteljki Zagorki Dolovac tražeći da navede kojim se do sada objektivnim kriterijumima ona rukovodila za ovih 16 godina kada je upućivala ljude u TOK, ali i druga tužilaštva. Ona se nijednom nije uključila po tačkama dnevnog reda da mi „‘replicira‘“, kazao je Milovanović za Insajder. dodajući da su privremena upućivanja godinama unazad služila kao neki vid zamene izbora i prejudiciranja izbora, te da je na taj način izgrađena jedna klijentalistička mreža na čijem čelu je Dolovac koja vodi tužilaštvo od 2009. godine.

Iako su svi ovi navodi nesporno tačni, ne znači da su u datom, iznuđenom trenutku, kolosalno i najbitniji. Jer, ako je celokupna stručna, većinska laička, kao i evropska javnost, uključujući i njega lično, ocenila da je usvajanje "Mrdićevih zakona" bio nedopustiv presedan koji nas je kao društvo i pravnu državu vratio unazad, onda bi i sprečavanje posledica koje bi nastupile stupanjem istog na snagu istog, trebalo da je bila jedina misija izbornih članova Saveta, na čak četiri sednice koje su u tom vremesnkom tesnacu održane.

Ili bi bar tako trebalo.

Ispostavilo se da ipak to na umu nisu imali ni Milovanović, ni Pavlović, koji su očigledno ocenili da ne treba baš svi upućeni tužioci iz JTOK, koje su "Mrdićevi zakoni" preko noći odvojili od predmeta na kojima su radili i izgurali na ulazna vrata, da dobiju novi nalog o upućivanju.

Preciznije, član Saveta koji je javno kritikovao usvajanje "Mrdićevih zakona", odlučio je da ipak dozvoli da isti budu primenjeni, ali samo preko leđa četvoro tužilaca, koji zbog toga od danas više nemaju svoje mesto u TOK-u.

Obrazlažući svoju odluku koja je naišla na osudu u javnosti, pokušao je da opravda diskusijom o nekakvim kriterijumima i opet -u datom trenutku krajnje nebitnom diskusijom o profesionalnim dometima i nesporne odgovornosti Zagorke Dolovac.

Usput, Milovanović nije uspeo da objasni po kojim je to kriterijumima glasao za presotale upućene tužioce, ali i kako je moguće da su mu isti u vezi sa, na primer, Irenom Bjeloš, ostali nedokučivi, budući da je upravo njen rad, bio pod lupom Saveta u kom sedi, jer je upravo Bjeloš, na konkursima za izbor u JTOK, od kojih je jedan misteriozno ukinut, a drugi sprečen (upravo zahvaljujući Milovanoviću), bila uvek na vrhu rang liste sa maksimalnim brojem bodova.

Ono što je pak dodatno podgrejalo sumnje u njegovu "nepriklonjenost nijednoj od zaraćenih struja", bili su njegovi predlozi za nova upućivanja, kako u JTOK, tako i međugradske transfere na nivou VJT.

Kojim se "kriterijumima" vodio kad je predložio da jedan od najbližih saradnika Nenada Stefafanovića, tužilac Željko Jovanović, treba da bude upućen u JTOK, kao i da o trošku građana Srbije, niška tužiteljka Jelena Kocić, poznata po zatvaranju slučaja "Doljevac" bez dva minuta snimka (ko je samo predsednik video), treba da se domogne beogradskog VJT, ostalo je pod velom misterije.

Nesporno je da će se Milovanović naći pred brojnim izazovima u narednom periodu, dodatno što mu uporni izostanak smislenog objašnjenja, samo dodatno narušava poverenje i ugled među kolegama, kao i javnosti.

Oglasili se Bjeloševa i Isailović

Tužiteljka Irena Bjeloš, uputila je u subotu saopštenje javnosti, koju je duboku uznemirila vest da za nju više nema mesta u JTOK:

„Predmet koji je trenutno u fokusu interesovanja javnosti izuzetno je složen i osetljiv. Reč je o slučaju koji se odnosi na organizovani kriminal velikog obima. U ovakvim predmetima, pored samog transporta narkotika, od ključnog značaja su logistički i finansijski tokovi koji prate organizovane kriminalne strukture. Analiza tih tokova često otvara prostor za otkrivanje šire mreže učesnika i mehanizama koji omogućavaju funkcionisanje takvih aktivnosti, zbog čega je istraga od samog početka usmerena i u tom pravcu.

Želim takođe da istaknem da promena obrađivača ili postupajućeg tužioca u ovako složenim predmetima po pravilu predstavlja dodatni izazov i potencijalno može uticati na kontinuitet rada na predmetu. Predmeti organizovanog kriminala zahtevaju dugotrajan i temeljit rad, detaljno poznavanje prikupljenih dokaza, kao i razumevanje kompleksnih logističkih i finansijskih tokova koji prate delovanje organizovanih kriminalnih grupa“, kazala je izmešu ostalog ona.

Takođe, saopštenje je uputio i Aleksandar Isailović.

„Ne iznenađuje način glasanja ministra pravde i istaknutog pravnika Simića, takvo glasanje sa njihove strane sam očekivao. Veoma sam iznenađen, i blago je reći razočaran načinom glasanja kolega tužilaca Pavlovića i Milovanovića. Cenim da će se vrlo brzo utvrditi zbog čega moja cenjena koleginica Irena Bjeloš i ja nismo upućeni u JTOK“, napisao je, izmešu ostalog, tužilac Isailović.