Studenti su tražili sednicu Skupštine o statusu Univerziteta na KiM: Gde je zapelo i zašto deo opozicije nije podržao predlog

Izvan fokusa javnosti u Srbiji već nekoliko meseci prolaze značajni događaji na Kosovu i Metohiji, koji se tiču opstanka poslednjih srpskih institucija - Univerziteta, škola i bolnica.

Priština namerava da od 15. marta započne punu primenu Zakona o strancima, koji direktno pogađa studente i zaposlene na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, jer nalaže da svoj boravak oni koji nemaju kosovska dokumenta - moraju prijavljivati Kosovskoj policiji. Problem će nastati onog momenta kada studenti budu naveli Univerzitet kao razlog svog boravka na Kosovu, a kojeg Priština inače smatra paralelnom institucijom.

U svetlu ove velike krize, grupa studenata iz Kosovske Mitrovice uputila je 19. februara javni zahtev poslanicima u Skupštini Srbije da sazovu vanrednu sednicu parlamenta povodom statusa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Reagujući na ovaj zahtev, prva se oglasila poslanica iz redova Ekološkog ustanka, Danijela Nestorović, navodeći da će podneti zahtev za sazivanje vanredne sednice parlamenta.

Ishod njene inicijative nije se znao sve do četvrtka, kada su se apelu kolega sa Kosova, pridružili beogradski studenti u blokadi.

„Prošlo je 23 dana od upada neidentifikovanih lica na Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici. Istovremeno, za 15. mart najavljena je primena takozvanog Zakona o strancima. Vremena više nema“, naveli su „Studenti u blokadi“ na Instagramu.

Prema oceni studenata, posebno zabrinjava činjenica da se predsednik Republike, Vlada Srbije, ministar prosvete, predsednik Ustavnog suda, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kao ni bilo ko od predstavnika vlasti u Beogradu, do danas nisu oglasili povodom upada na Fakultet u Kosovskoj Mitrovici i nastale situacije.

Studenti su pozvali nadležne institucije da bez odlaganja preduzmu sve neophodne korake kako bi se očuvao UPKM i upitali da li poslanici vladajuće koalicije i opozicionih stranaka i dalje vide UPKM kao srpsku instituciju ili ne.

Nedugo zatim, oglasio se i Ekološki ustanak navodeći da njiihova inicijativa nije imala dovoljno potpisa podrške poslanika, te da je prikupljeno 52 od potrebnih 84 potpisa.

Potpise su dale poslaničke grupe Ekološki ustanak, koalicija NADA, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Srbija centar, Mi – Glas iz naroda, Mi snaga naroda prof.dr Branimir Nestorović, Pokret radnika Sloga – struka, kao i samostalna poslanica Jelena Pavlović, navodi Ekološki ustanak.

Potpise nisu dali poslanici Demokratske stranke, Stranke slobode i pravde, Pokret slobodnih građana (PSG) – Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA Sandžaka) – Partija za demokratsko delovanje (PDD) i Zeleno-levi front, čiji poslanici su dali obrazloženje da tekst nije tehnički ispravan.

Treba napomenuti da Demokratska stranka bojkotuje rad parlamenta, te ne učestvuje u njegovom radu.

Ekološki ustanak smatra da Skupština Srbije ne sme da ćuti dok se na Kosovu i Metohiji brišu poslednji obrisi naše državnosti.

Grbović kaže da bi podržali inicijativu, ali...

Među prvima se oglasio, Pavle Grbović koji je obrazložio zašto Pokret slobodnih građana nije podržao inicijativu Ekološkog ustanka. U objavi na mreži X, Grbović je naveo da predlagači treba da podnesu nov predlog koji ne treba da se odnosi na vanredno zasedanje i da bude, kako je rekao, elementarno tehnički ispravan.

"Na primer, da predlog dnevnog reda u drugom pasusu bude istovetan sa onim u četvrtom. Svaka tačka dnevnog reda mora da se zaključi usvajanjem određenog akta, tako da tačka dnevnog reda ne može da bude 'rasprava narodnih poslanika'. Ti akti, odnosno zaključci, treba da budu usaglašeni sa tačkama dnevnog reda", naveo je Grbović.

U suprotnom bi, kaže predlog bio odbačen, a svi koji bi iza takvog teksta stali bili bi opravdano ismejani, a važna tema obesmišljena.

"Kolege iz ZLF su blagovremeno ukazale na problematične delove predloga, ali to nažalost nije dalo rezultat. Legitimno se postavlja pitanje 'A što vi niste uredili taj predlog', pa da i na to odgovorim. Dobijeni predlog je nepopravljiv, morao bi da se piše ispočetka. Bez obzira na tehničku neispravnost, bilo bi nekorektno preuzimati tuđu inicijativu. Da smo je pisali mi, inicijativu bi potpisalo verovatno i još manje poslanika jer bismo insistirali na tome da je ovim aktima prekršen Briselski sporazum koji je ratifikovan i u Beogradu i u Prištini. To je jedini put da se ovaj problem internacionalizuje i to na onom mestu gde se može doći i do rešenja, a ne da se svedemo samo na unutrašnje premeravanje ko je veći patriota", naveo je Grbović.

Podvukao je da ne insistira da predlog bude politički usklađen sa njihovim pozicijama i da bi podržali sazivanje sednice, čak i ako se sa nekim stavovima ne slažu, jer smatraju da ovo jeste važna tema.

"Svoje specifično viđenje bismo izneli tokom rasprave. Ali da bismo iza predloga stali, on mora da ima makar ispravnu formu kako ne bismo bili predmet sprdnje sa jedne strane, a onda i prezira s druge strane jer smo banalizovali temu", naveo je Grbović.

I Lazović kritikuje tehničke detalje, ali bi podržao predlog

Razloge tehničke prirode kao prepreku za potpisivanje inicijative, naveo je i Radomir Lazović iz Zeleno levog fronta.

U izjavi za Novu navodi da poslanička grupa Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, u načelu podržava ideju studenata Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a povodom Zakona o strancima koji su usvojile kosovske institucije, da se Narodna skupština izjasni o ovom pitanju. Međutim, predlog Ekološkog ustanka ne mogu podržati zbog toga što je, kako kaže, tehnički potpuno neispravan i protivan poslovniku NSRS.

Lazović je izlistao slične primere poput Grbovića koji govore o tehničkoj neispravnosti dokumenta.

"Dnevni red iz naslova razlikuje se od onog u tekstu, predložene tačke nemaju konkretne predloge o kojima bi Narodna skupština odlučivala, a njihova struktura nije u skladu sa Poslovnikom. Takođe, predloženi zaključci ne sadrže konkretne mere, pa je potrebno jasno definisati predloge u dogovoru sa studentima koji su inicirali ideju", naveo je Lazović.

Dodao je da da je ZLF i dalje otvoren za sve konsultacije.