Konstamonit, minijatura u kojoj vreme teče sporije: Kako izgleda najmanji manastir na Svetoj Gori

Živimo u vremenu u kome nas impresioniraju kratke vesti, površne informacije, vrlo ubrzana cirkulacija vremena i jako grandiozne stvari. Ovo je priča o minijaturi u kojoj vreme teče sporije a imate više razumevanja za besmisao modernih trendova. Ovo je priča o najmanjem manastiru Svete Gore.

Put do manastira – preko mora i brdskih staza

Do Konstamonitua se stiže kombinacijom broda i vozila. Polazak je iz Uranopolisa, a brod zastaje prvo kod Jovanjice, pristaništa srpskog Hilandara, zatim kod bugarskog Zografa, a treća stanica je manastirsko pristaniste Konstamonitua.

Od pristaništa vodi prašnjavi planinski put, vijugav kroz žbunaste borove, maslinjake i žitna polja. Iz vozila se pruža prizor u kome se plavetnilo Mediterana meša sa žutom, žednom zemljom, zlatnim žitom i srebrnim listovima maslina.

Ispod brdske okuke, u kotlini, otkriva se šumovita oaza sa vinogradima. Ovde loza pretvara sunce u najslađe grožđe sa osamljenog poluostrva Atosa.

Do manastira se dalje dolazi starim Mercedesovim kombijem ili vojnim kamionom iz polovine prošlog veka, čija mašina i karoserija prkosi zakonima gravitacije. Monah zadužen za prevoz, osim što je gostoljubiv i prijatan, pravi je virtuoz u vožnji. Sa dečijim osmehom savladjuje uzbrdice sa lakoćom i preciznošću koja izaziva osmeh kod svih gostiju koji su neznanci sa svih strana sveta.

Manastir koji izgleda siromašno, a zapravo je bogat

Konstamonitu deluje skromno, kameni zidovi, mala crkva i konaci, bez prodavnice suvenira, gužve i modernog luksuza.

Ipak, iako nije imućan, on u svojoj jednostavnosti je manastir duboko bogat duhom, tradicijom i gostoprimstvom.

Ova monaška zajednica posvećena je Svetom Stefanu, prvom hrišćanskom mučeniku. Tu se nalaze mošti svetaca i vredne ikone, među kojima se posebno poštuje Bogorodica „Odgovoriteljka“ (Antifonitria).

Bratija broji desetak monaha, a među njima vlada toplina i prijatnost. Posebno vole Srbe, sa kojima rado dele vreme, priče i vino iz vinograda iznad manastira.

Rekonstrukcija i kuhinja – tradicija sa modernim dodirom

Manastir se trenutno rekonstruše, a kuhinja i trpezarija su obnovljene i savremene. Hrana se priprema od svega što monasi sami uzgajaju. Tu je povrće iz bašte, domaći hleb, masline, maslinovo ulje i voće.

Hrana, možda i najukusnija ali sigurno vrhunska u poređenju sa drugim manastirima.

Posebno mesto zauzima vino. Tamno, gusto, mirisno, pravljeno od crnog grožđa iz vinograda u kotlinama ispod planine. Mnogi kažu da je to najbolje vino na Svetoj Gori – slatko, sunčano i nezaboravno.

Struja, svetlo i tišina

Konstamonitu je tek nedavno dobio struju i to vrlo skromno. U sobama svetlo daje LED sijalica od automobilskog migavca, povezana tankom žicom. Telefoni se pune u hodniku, gde postoji jedina utičnica.

Sve to, umesto da smeta, doprinosi posebnoj atmosferi manastira – odsustvo reklama, suvenira i viška buke otkriva mir koji ne zavisi od spoljašnjeg sveta.

Manastir koji menja pogled na život

Konstamonitu je najmanji manastir na Svetoj Gori, ali po utisku kada se vratite – jedan od najvećih.

Njegova skromnost i jednostavnost uče da bogatstvo nije u stvarima, već u duhu, miru i gostoprimstvu.

Tu čovek shvati da lepota može biti u LED sijalici od migavca, jednostavnom hlebu i čaši vina iz vinograda koji je video samo sunce i molitvu.

Ovaj manastir se ne zaboravlja, jer ono što ponesete iz Konstamonitua ne može se spakovati u kabastu torbu – ponesete ga u srcu.