Grad u kojem Srbi žive pod zemljom, a kuće im izgledaju kao iz SF filmova

Kuber Pedi je rudarski gradić u Australiji, izgrađen u pustoši beskrajnog prostranstva braonkaste prašine na 848 kilometara severno od Adelajda. Osnovali su ga Aboridžini 1915. godine, a njegovo ime u prevodu znači "rupa belog čoveka", piše Nacionalna geografija.

To ime vam postaje jasnije kad shvatite da se ispod naizgled nasumično razbacanih gomila zemlje s misterioznim belim cevima koje štrče pored njih nalaze - domovi stanovnika Kuber Pedija.

Bežeći od visokih temperatura, koje idu i preko 50 stepeni, oni su svoje kuće napravili pod zemljom. Pravilo je da moraju biti duboke najmanje četiri metra kako bi se sprečilo urušavanje krovova, a ispod ove količine stena, uvek je prijatnih 23C.

Ali, zašto bi neko uopšte živeo tu i tako? - pitaće se neki već pred prizorom Kuber Pedija koji na površini izgleda kao neko napušteno mesto iz filmova apokalipse, a kažu da leti i ptice padaju s neba koliko je vrelo. Odgovor se ponovo krije pod zemljom.Naime, ovde se iskopavaju najskuplji opali na svetu, a gradić je zapravo i nastao kao mesto za odmaranje rudara. Interesantno je da su većina rudara bili Srbi, pa je jedna od najčešćih fotografija koje se koriste za ilustrovanje bogatstva njihovog podzemnog života - srpska pravoslavna crkva izgrađena 1993. godine.

Ceo crkveni kompleks, sa crkvom, salom, parohijskim domom i verskom školom, "uronjen" je u peščaru između 3 i 17 metara ispod nivoa zemlje.

Crkva Svetog Ilije Proroka je duga 30 metara, široka 5,3 metra i visoka 7 metara; prozor na plafonu je prekriven vitražom, ikonostas je od stakla, a unutrašnji zidovi su obloženi bareljefima svetaca isklesanim u kamenu. Crkvu su podigli srpski Australijanci koji su se kao rudari opala naselili u Kuber Pediju, a danas je svojevrsna turistička atrakcija.

Pored crkve, u prostranim pećinama i tunelima, stanovnici Kuber Pedija su izgradili i prvi svetski podzemni hotel; pod zemljom se nalazi i radnja za kupovinu poklona, par muzeja, kazino i naravno, lokalni pab.

Osim udobnosti, jedna velika prednost podzemnog života je i novac. Kuber Pedi proizvodi svu sopstvenu električnu energiju – od čega 70% napaja vetar i solarna energija – ali je klimatizacija često neverovatno skupa, piše BBC.„Da biste živeli iznad zemlje, plaćate apsolutno bogatstvo za grejanje i hlađenje, kada je često iznad 50C (122F) leti“, kaže Džejson Rajt, koji vodi kamp Riba's.

Kuće u Kuber Pediju izuzetno su jeftine – jedna, koja ima tri spavaće sobe, nedavno je prodata za manje od 25.000 evra. Čisto radi poređenja, jedna kuća te kvadrature u Adelejdu košta oko 420.000 evra.

Kao druge prednosti stanovnici ističu to što nema insekata („Kada dođete do vrata, muve vam skaču sa leđa, ne žele da uđu u mrak i hladnoću“, kaže Rajt), nedostatak zvučnog i svetlosnog zagađenja, a projekat renoviranja ponekad može da vas učini bogatim - prepričacva se kako je je jedan stanovnik kad je postavljao tuš otkrio veliki dragulj koji je virio iz zida, a lokalni hotel našao je opale vredne 1,5 miliona australijskih dolara dok je radio proširenje.