Dao je 100 dolara veštačkoj inteligenciji da umesto njega trguje na berzi: Kad je video šta je uradila morao je da pokaže svima rezultat

Prema grafikonu koji je podelio, eksperiment sa veštačkom inteligencijom već pokazuje rezultate. Koristeći GPT-4o, jedan od najnaprednijih modela kompanije OpenAI, Smitov portfolio je porastao za 25% u prvom mesecu. Istina, to je samo 25 dolara dobiti, jer je početno ulaganje bilo svega 100 dolara, ali prinos ipak postoji.

Za poređenje, indeksi malih kompanija poput Russell 2000 i XBI porasli su znatno manje, dok je S&P 500 u istom periodu porastao je za manje od 3%. Ukratko, ChatGPT je u ovom slučaju birao, pametno.

Raniji pokušaji korišćenja ChatGPT za berzu

Ovo nije prvi pokušaj da se ispita da li veštačka inteligencija može da predvidi kretanja na berzi. U decembru prošle godine, naučnici sa Univerziteta Duisburg–Esen u Nemačkoj objavili su rad u časopisu Finance Research Letters u kojem su zaključili da OpenAI-jevi modeli mogu da prepoznaju isplative akcije.

Ipak, neki drugi istraživači nisu tako optimistični. Alehandro Lopez-Lira, docent finansija na Univerzitetu Floride, izjavio je za "Morningstar" u junu da su višegodišnje simulacije pokazale kako ChatGPT ipak nije posebno dobar u izboru akcija.

„Rezultati na papiru su daleko optimističniji nego što bi bili u stvarnosti sa iole ozbiljnijim iznosima“, rekao je Lopez-Lira.

Pored toga, tu je i logičan problem: kada bi AI zaista bio bolji od prosečnog čoveka u trgovanju, svi bi počeli da koriste AI, što bi potpuno promenilo tržišnu dinamiku i učinilo dosadašnja pravila nevažećim.

Nejtanov eksperiment

Smith je, prema objašnjenju na svojoj GitHub stranici, odlučio da pokrene eksperiment nakon što je bio zasut reklamama koje su tvrdile da AI može da pronađe potcenjene akcije i donese ogromnu zaradu.

„Odmah mi je bilo jasno da pokušavaju da me navuku da platim neku glupost, pa sam samo prevrnuo očima“, napisao je. „Onda sam se zapitao, koliko to zaista može da funkcioniše?“

Kako se ispostavilo, može da funkcioniše, ali ne bez ljudske pomoći.

Smit je svakog dana unosio podatke o portfoliju i promptove ChatGPT najnovijim informacijama. Takođe, postavio je stroga stop-loss pravila: čim neka akcija padne ispod određene cene, ChatGPT mora odmah da je proda.

Iako je projekat zamišljen kao test da li AI može da „upravlja novcem bez nadzora“, Smit priznaje da svakog dana ulaže bar nekoliko minuta u prikupljanje i unos podataka. Drugim rečima, ljudska ruka i dalje ima glavnu ulogu.

Da li će AI završiti u plusu?

Ipak, ovaj eksperiment otvara zanimljivo pitanje: koliko daleko može da dogura veštačka inteligencija kada joj se da malo tržišnih podataka, nekoliko pravila i nešto vremena? Dosadašnji rezultati su ohrabrujući, ali pravi test biće videti gde će se portfolio nalaziti do kraja decembra, prenosi "Index".