Beogradska Nica.
Možda danas ne možemo da zamislimo da se brčkamo u Savi kod mosta ili u senci novih solitera, ali nekad je peščana plaža Nica bila glavno beogradsko kupalište.
Protezala se s novobeogradske strane na delu između Brankovog i Starog savskog mosta. Ovaj deo je bio nasut peskom još pre Drugog svetskog rata i nije prošlo mnogo pre nego što je, sama od sebe, tu nikla plaža.
Pročitajte još:
Ipak, ona je zaista popularna postala tek ’50-ih i ’60-ih, a mondensko ime koje prvenstveno asocira na Azurnu obalu dobila je po kafani koja je prva nikla na poludivljem tlu, između Zemuna i Novog Beograda.
Nakon kafane „Nica“, uz reku su počeli da se nižu bircuzi, a onda i presvlačionice, ljuljaške, ringišpil i kako neki izvori navode – jedan tuš i česma. Manjak vode iz vodovoda, međutim, nije predstavljao nikakav problem jer se pojedinci sećaju da su vodu pili iz reke, dok su se kupali, „i da nikom ništa nije falilo“, piše 011 info.
U posleratnom periodu beogradska Nica imala veliki procvat – građani su se sunčali na starom peščanom sprudu sa pogledom na Stari grad, kažu da su dolazili u hiljadama i da je bila popularna bar koliko danas Ada Ciganlija.
Ipak, sedamdesetih, Nica je nestala pod betonskim nasipom koji danas poznajemo kao kej. Danas na tom mestu više nema ni plaže, ni pogleda, a ni kupanje u Savi nije baš preporučljivo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare