Ana Lalić: Bila sam „hrvatska špijunka, heroinska zavisnica“

Lifestyle 09. mar. 202120:37 > 11. mar. 2021 15:14
Podeli:
Grafika: Branko Gavrić/Foto: Privatna arhiva

"Izgleda mi neverovatno da je prošlo skoro ravno godinu dana, jer su sećanja na celu tu dramu, pretres, škripe noktiju po parketu mog psa kom ne daju da mi priđe, na noć u ćeliji, pretnje i linč kom sam bila mesecima izložena, još vrlo sveža i živa. Neću reći da je taj događaj ostavio neke značajne posledice na mene, ali je činjenica da je u velikoj meri uticao na moju svakodnevicu i život nakon. Iskreno, radije se ne prisećam tog perioda", kaže Ana Lalić, novinarka portala Nova.rs, čije je ime u Srbiji prošle godine postalo sinonim borbe za slobodu medija.

Naš serija Heroine Srbije, posvećen moćnim i hrabrim ženama koje iz dana u dan menjaju svet u kom živimo, nastavljamo njenom pričom.

Ana Lalić uhapšena je početkom aprila 2020. zbog teksta „KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre„, što je podiglo buru u domaćoj javnosti, ali i skrenulo pažnju svetskih organizacija na jezivu situaciju u koju su dovedeni slobodni mediji u Srbiji. Njeno oslobađanje i povlačenje krivične prijave mnogi su doživeli kao važan korak u odbrani istine, a Ana je nakon toga dobila više priznanja za slobodu govora i novinarsku hrabrost.

„Verujem da je svačija reč važna i da, sve dok njome ne povređujemo prava drugog, svi imamo podjednaka prava da ih izgovorimo“, ponavlja i danas Ana Lalić, koja je ponela i sav teret uloge koja joj je pripala u borbi za slobodu medija.

„Mesecima sa mnom niko nije hteo da razgovara, da mi daje izjave, odgovara na moje mejlove, pozive… Za jedan deo društva sam postala državni neprijatelj i lažov sa kojim ne treba komunicirari, za druge sam bila ‘heroj’ kog je ipak najbolje izbegavati zbog rizika da će biti prepoznati kao ‘izvori’, što vuče određene konsekvence na poslu, u društvu i uopšte u političkoj i duboko polarizovanoj atmosferi u kojoj živimo… Pored već pomenutih prepreka, i dalje su sveprisutni pokušaji diskreditacije mog integriteta. U poslednjih godinu dana sam bila ‘identifikovana’ kao hrvatska špijunka, i to visokoragnirana, zatim sam navodno dobila na poklon stan od kompanije o čijem sam mutnom poslovanju pisala, a poslednje u nizu je da sam ‘prema obeveštajnim podacima’ dugogodišnja heroinska zavisnica. Sa druge strane, mnogo je više lepih situacija u kojima me ljudi prepoznaju kao nekog kome se obraćaju za pomoć da njihove priče stignu do javnosti“, ističe Lalić.

Pitamo je šta je naučila iz tog iskustva.

„Puno toga, ali sam najviše potvrdila sebi ono u šta verujem od prvog dana kada sam počela da se bavim novinarstvom: sloboda govora nema alternativu. Takođe, naučila sam da živimo u evropskoj zemlji gde je ipak moguće da vas neko zaključa i baci ključ, ali i da galama i pritisak javnosti imaju veću moć od bilo koje vlasti i bilo koga na vlasti. Naučila sam i kako funkcioniše u praksi procedura prijema pritvorenika, kako spavati sedeći i kako meriti vreme na osnovu pomeranja senke na zidu“, sumira Lalić.

Ipak, kad govori o položaju žena u novinarstvu, smatra da se situacija popravlja.

Pročitajte još:

„Verujem da se položaj žena u novinarstvu, u protekle dve decenije koliko sam ja u njemu, znatno popravio. Takođe, radim u redakciji gde je zastupljen veliki broj žena, koje su dobrim delom na rukovodećim mestima. Subjektivno ću dodati da smatram da su žene čak i srčanije i borbenije u našoj branši. Međutim, i dalje smo svedoci otvorenog seksizma prema novinarkama. U Srbiji većina, čini se, i dalje smatra da je sasvim prihvatljivo komentarisati izgled, obline, garderobu novinarke, a da su lascivni komentari, koji su se mogli čuti i od strane predstavnika vlasti, većini čak i simpatični. Uprkos tome, zahvaljujući brojnim koleginicima koje odlično rade svoj posao, vidim i da se ta patrijarhalna vizura menja, jer svakodnevno pokazujemo da mi ovaj posao radimo vrlo hrabro i odgovorno, da ne kažem ‘muški’”, kaže Lalić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar