Ana Lalić: Bila sam "hrvatska špijunka, heroinska zavisnica"

Naš serija Heroine Srbije, posvećen moćnim i hrabrim ženama koje iz dana u dan menjaju svet u kom živimo, nastavljamo njenom pričom.Ana Lalić uhapšena je početkom aprila 2020. zbog teksta "KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre", što je podiglo buru u domaćoj javnosti, ali i skrenulo pažnju svetskih organizacija na jezivu situaciju u koju su dovedeni slobodni mediji u Srbiji. Njeno oslobađanje i povlačenje krivične prijave mnogi su doživeli kao važan korak u odbrani istine, a Ana je nakon toga dobila više priznanja za slobodu govora i novinarsku hrabrost."Verujem da je svačija reč važna i da, sve dok njome ne povređujemo prava drugog, svi imamo podjednaka prava da ih izgovorimo", ponavlja i danas Ana Lalić, koja je ponela i sav teret uloge koja joj je pripala u borbi za slobodu medija."Mesecima sa mnom niko nije hteo da razgovara, da mi daje izjave, odgovara na moje mejlove, pozive... Za jedan deo društva sam postala državni neprijatelj i lažov sa kojim ne treba komunicirari, za druge sam bila 'heroj' kog je ipak najbolje izbegavati zbog rizika da će biti prepoznati kao 'izvori', što vuče određene konsekvence na poslu, u društvu i uopšte u političkoj i duboko polarizovanoj atmosferi u kojoj živimo... Pored već pomenutih prepreka, i dalje su sveprisutni pokušaji diskreditacije mog integriteta. U poslednjih godinu dana sam bila 'identifikovana' kao hrvatska špijunka, i to visokoragnirana, zatim sam navodno dobila na poklon stan od kompanije o čijem sam mutnom poslovanju pisala, a poslednje u nizu je da sam 'prema obeveštajnim podacima' dugogodišnja heroinska zavisnica. Sa druge strane, mnogo je više lepih situacija u kojima me ljudi prepoznaju kao nekog kome se obraćaju za pomoć da njihove priče stignu do javnosti", ističe Lalić.https://www.youtube.com/watch?v=NhE7jOc-IB0Pitamo je šta je naučila iz tog iskustva."Puno toga, ali sam najviše potvrdila sebi ono u šta verujem od prvog dana kada sam počela da se bavim novinarstvom: sloboda govora nema alternativu. Takođe, naučila sam da živimo u evropskoj zemlji gde je ipak moguće da vas neko zaključa i baci ključ, ali i da galama i pritisak javnosti imaju veću moć od bilo koje vlasti i bilo koga na vlasti. Naučila sam i kako funkcioniše u praksi procedura prijema pritvorenika, kako spavati sedeći i kako meriti vreme na osnovu pomeranja senke na zidu", sumira Lalić.Ipak, kad govori o položaju žena u novinarstvu, smatra da se situacija popravlja."Verujem da se položaj žena u novinarstvu, u protekle dve decenije koliko sam ja u njemu, znatno popravio. Takođe, radim u redakciji gde je zastupljen veliki broj žena, koje su dobrim delom na rukovodećim mestima. Subjektivno ću dodati da smatram da su žene čak i srčanije i borbenije u našoj branši. Međutim, i dalje smo svedoci otvorenog seksizma prema novinarkama. U Srbiji većina, čini se, i dalje smatra da je sasvim prihvatljivo komentarisati izgled, obline, garderobu novinarke, a da su lascivni komentari, koji su se mogli čuti i od strane predstavnika vlasti, većini čak i simpatični. Uprkos tome, zahvaljujući brojnim koleginicima koje odlično rade svoj posao, vidim i da se ta patrijarhalna vizura menja, jer svakodnevno pokazujemo da mi ovaj posao radimo vrlo hrabro i odgovorno, da ne kažem 'muški'”, kaže Lalić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram