Ovo su dve najčešće falsifikovane namirnice na svetu - razblažavaju ih jeftinim uljima i šećerom, lažu o poreklu, a evo kako da provalite šta zapravo kupujete

Godinama unazad je maslinovo ulje najfalsifikovanija namirnica na svetu, druga je med, a činjenica da se obe namirnice smatraju toliko zdravim i nezamenljivim samo pogoršava situaciju. Razlog je jednostavan: visoka cena i velika potražnja čine ih idealnim za razblaživanje jeftinim supstancama, manipulisanje poreklom i lažno deklarisanje. I dok potrošači misle da kupuju čisto zdravlje u boci, odnosno tegli, često plaćaju skupe falsifikate koji nemaju baš neku nutritivnu vrednost.

Dakle, kupovinom falsifikovanih namirnica ne gubi se samo novac. Gubi se i zdravlje — jer je razlika između pravog i lažnog proizvoda ogromna. Pravo ekstra devičansko ulje bogato je antioksidansima i polifenolima, dok razblažena ulja nemaju ništa od toga. Isto važi i za med - prirodni med sadrži enzime, minerale i antibakterijske supstance, dok su šećerni sirupi samo prazne kalorije.

Pored toga, kupovina falsifikata direktno šteti poštenim maslinarima i pčelarima, koji gube tržišnu utakmicu sa onima koji razblažuju proizvode i preplavljuju tržište lažnim namirnicama.

Zašto se maslinovo ulje sve češće falsifikuje

Maslinovo ulje, naročito ono ekstra-devičansko, prvo je na listi najfalsifikovanije hrane i to treba imati na umu kad stanete pred raf u supermarketu. Ogromna razlika u ceni u odnosu na druga biljna ulja otvara prostor za prevare — a poslednjih godina situacija je postala još gora zbog klimatskih poremećaja koji su drastično smanjili prinos maslina u mediteranskim zemljama.

U praksi se najčešće ekstra-devičansko ulje razblažuje suncokretovim, sojinim ili rafinisanim uljima, a zatim se boji hlorofilom ili beta-karotenom kako bi dobilo privlačnu zelenu boju. Pored toga, falsifikatori često lažno navode poreklo, označavajući ulja kao „italijanska“ ili „španska“, iako su mešavina jeftinih ulja iz potpuno drugih delova sveta.

Iako laboratorije koriste napredne tehnike kako bi otkrile prevaru, potrošači nemaju pristup takvim metodama, pa je, ako već nemate proverenog dobavljača, presudno da znate šta treba da gledate kako biste izabrali kvalitetno maslinovo ulje.

Kako da prepoznate pravo maslinovo ulje

Prilikom kupovine maslinovog ulja obratite pažnju na nekoliko ključnih stvari, mada u Srbiji ni deklaracija nije garancija - ovogodišnje ispitivanje pokazalo je da više od 80% prehrambenih proizvoda koje građani Srbije svakodnevno konzumiraju nije originalno, već falsifikat.

Etiketa - poreklo i datum berbe

„Crude“, „blend of EU & non-EU oils“ i slične formulacije upućuju na masovna punjenja i moguće mešanje. Naznačnen datum berbe je odličan znak, proizvođači koji brinu o kvalitetu ga uvek navode, kao i poreklo. Džordan Havort, stručnjak za zdravlje creva i klinički fiziolog, dodaje još jedan detalj - rečenicu koja opisuje način proizvodnje ulja.

Ambalaža je važna

Pravo ekstra-devičansko ulje uglavnom dolazi u tamnim staklenim bocama ili metalnim ambalažama koje štite od oksidacije. Prozirne boce veće zapremine često skrivaju ulje lošijeg kvaliteta.

Cena može da bude alarm

Ako je ulje "ekstra-devičansko" i košta upadljivo manje od proseka, gotovo sigurno nešto nije u redu. Trenutno globalne cene maslinovog ulja rastu, pa niska cena ne prati realno tržište.

Ukus sve otkriva

"Kada ga izlijete, treba da bude baš tamnozelene boje, a kada ga probate, ukus treba da bude oštar", kaže stručnjakinje za integrativnu ishranu dr Kortni Svon. Pravo ekstra devičansko ulje treba da bude pikantno i gorko, a miris podseća na pokošeno seno.

Test sa zamrzivačem

Vladimir Piacun, čija porodica na Hvaru ima maslinjak, dao nam je još neke savete oko izbora kvalitetnog maslinovog ulja, a otkrio nam je i jedan trik: „Najbrži test da je da se flaša stavi u zamrzivač na dva, tri sata. Maslinovo ulje se stegne tako da bude gusto kao ušećereni med, skoro skroz se kristalizuje. Ukoliko je mešano sa zejtinom, maslinovo ulje će se kristalizovati, a zejtin će ostati tečan.“

Šta je "lažni med"?

Čak 88 odsto meda na tržištu Srbije ne zadovoljava kriterijume autentičnosti, pokazali su podaci Pokreta potrošača za kvalitet hrane, koji je 2023. sproveo prvo nezavisno istraživanje srpskog tržišta, a ovogodišnje ispitivanje 25 uzoraka meda pokazalo je da su čak 22 bili veštački, lažni med.

Dok pravi med zahteva rad pčela, vreme i adekvatne uslove, "lažni med" se proizvodi za nekoliko minuta mešanjem kukuruznog, pirinčanog ili invertovanog šećernog sirupa, uz dodatak aroma i boja.

I nije to problem samo kod nas, evropske i međunarodne kontrole više puta su pokazale da je ogroman procenat meda u prodavnicama razblažen. U mnogim slučajevima, med je termički obrađen do te mere da izgubi sve enzime i aktivne supstance, a neretko i potpuno uklonjen polen — kako bi se zamaskiralo poreklo.

Lažni med ne samo da je nutritivno bezvredan, već može sadržati neželjene aditive i kontaminante.

Kako da uočite lažni med

Nekoliko znakova mogu vam sugerisati da med nije prirodan.

Obratite pažnju na cenu

Med ne može biti jeftin. Ako je proizvod upadljivo povoljniji od proseka, velika je verovatnoća da nije autentičan.

Čitajte deklaraciju

Izbegavajte nejasne oznake kao što su „mešavina meda iz EU i van EU“. Tražite jasno označeno poreklo i tip meda (bagrem, lipa, suncokret…).

Tražite lokaciju i polen

Kvalitetni proizvođači često navode lokaciju pčelinjaka, pa čak i rezultate analiza. Ako proizvod ne sadrži polen - što se dešava kod ultrafiltriranih falsifikata - teško da je reč o prirodnom medu.

Kupujte od proverenih pčelara

Lokalni med, naročito od pčelara koji su spremni da pokažu rezultate testiranja, najbolja je garancija da kupujete pravi proizvod.

Okrenite teglu

Pčelar Branko Mijić kaže da je jedan od načina da proverite med - da okrenete teglu. "Ako je med u tečnom stanju, ima nekoliko načina da otkrijete da li je pravi. Recimo, kada okrenete teglu tako da poklopac bude nadole, u tegli će se stvoriti mehur u obliku kruške, to je siguran znak da je med pravi. Ako mehura nema, to znači da su pčele hranjene šećernim sirupom ili čak nije ni bilo dodira sa pčelama, nego se radi o bombon sirupu koji se pakuje u tegle".