Alarmantni podaci otkrivaju da jedemo i pijemo falsifikate: Više od 80 odsto prehrambenih proizvoda sa lažnim deklaracijama

Narodni poslanik Slobodan Ilić, koji je diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije, upozorio je nedavno na na sednici Odbora na alarmantne podatke o kvalitetu hrane koja se nalazi na policama domaćih trgovinskih lanaca.

Ilić je podsetio na podatke od kraja 2023. godine do kojih je došla laboratorija iz Pančeva, a koja se bavila ispitivanjem kvaliteta mleka, meda, rakije i vina, koristeći jedinstvenu tehnologiju koja je validna na svetskom nivou. Ministarstvo poljoprivrede, inače, raspolaže ovim podacima.

Kako je naveo Ilić, od 18 uzoraka vina, čak 16 je bilo falsifikat i uopšte se ne može smatrati vinom.

Od 25 uzoraka meda, čak 22 su bili veštački, lažni med. Od sedam uzoraka rakije, šest uzoraka nisu ispunjavali osnovne kriterijume, već su predstavljali "lažno piće".

Od 13 uzoraka mleka, 11 uzoraka nisu bila sveža, već spravljena od uvoznog mleka u prahu, u koje je dodavano između 25 i 45 posto vode.

Ilić u razgovoru za Nova.rs objašnjava da se od ovog ispitivanja pa danas ništa nije promenilo, niti se o ovim rezultatima u javnosti govorilo.

"Ovo što sam rekao nije ništa novo, međutim podiglo je veliku pažnju javnosti jer su ljudi sve više zabrinuti šta jedu i šta piju. Ispitivanje je rađeno na zahtev jednog udruženja potrošača koje je uzorkovalo uzorke iz svih velikih marketa. Ovde zapravo nije stvar o marketu, nego o proizvođačima i uvoznicima. Marketi prodaju po deklaraciji koja im se da, nisu marketi direktno odgovorni, ali ljudi kupuju u marketima", objašnjava sagovornik Nova.rs.

Dodaje da su dobijeni podaci laboratorije alarmantni, te detaljno pojašnjava proizvode koji su se uzorkovali.

"Bilo je 25 uzorka meda različitih proizvođača, od čega je velika većina uvozni med koji se prepakuje u Srbiji i od 25 uzoraka, 22 su neodgovarajuća, što znači da 88 odsto svih medova u marketima nisu med, nego je u njih dodavan veštački šećer, dakle industrijskim putem. Tu je, verovatno dodato deo pravog meda, ali većinski je lažni med", ističe sagovornik Nova.rs

Što se tiče vino koje je takođe ispitivano, uzeto je 18 uzoraka vina, od čega je dokazano da 16 nisu prava vina.

"88,89 odsto nisu prava vina. Većina je uvozna, ima iz Makedonije, Francuske, Italije. I sva ona su bila falsifikat, dakle ne odgovara sastav deklaraciji. Ima vrlo malo domaćih vina. Rađena su ispitivanja voćnih rakija. Uzeto je sedam uzoraka, sve su domaće rakije. Od toga je šest neispravno, dakle nisu dobijena destilacijom, nego ubacivanjem alkohola i vode, ekstrata... Napominjem da ovi proizvodi nisu opasni po zdravlje, nego su potrošači obmanuti. Sigurno da nije najzdraviji, ali je poenta u tome da ljudi kupuju vino, rakiju i med misleći da to i jeste, a dobijaju veštačke proizvode dobijene na industrijski način. To bi moglo da se zove, recimo, alkoholni napitak sa ekstratom voća. Dakle, prevara potrošača", naglašava on.

Rađena je i analiza mleka, te je prilikom ispitivanja ove namirnice uzeto 13 različitih mleka iz trgovinskih lanaca, od čega je za 11 utvrđeno da nisu mleka, kako piše.

"U njima je dodavano od 25 do 45 odsto vode, što znači da je ono pravljeno ili u potpunosti ili delimično od mleka u prahu. To je, dakle, mleko koje je mešano najčešće od mleka u prahu koje se uvozi uglavnom iz Indonezije, i onda se u mlekarama meša i prodaje se potrošačima kao sveže mleko, što je velika prevara jer ga najčešće koriste deca. Ljudi faktički ne znaju šta kupuju. To mleko nije štetno, ali je nutritivna ili hranljiva vrednost tog mleka daleko je lošija, a ukus je teško razlikovati, pa potrošač ne može biti siguran šta pije", objašnjava on.

To bi, dodaje, moglo da se zove kao napitak od mleka u prahu, a ne sveže mleko.

"To bi onda bilo legalno i da košta, recimo, 100 dinara, a ne da je predstavljeno kao sveže i priotm košta 200 dinara".

Zaključak o borbi protiv falsifikovanja 

Interesantan je podatak da je Vlada Srbije 20. februara ove godine donela Zaključak gde je objavljen zvaničan početak borbe protiv falsifikata meda, mleka i mlečnih proizvoda,vina i jakih alkoholnih pića. Odmah posle toga urađeno je uzorkovanje oko 100 tona uvoznog meda na nalog Ministarstva poljoprirvede i svi su bili neispravni.

"Država, odnosno vlast stoji iza svega ovoga. Da Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprirvede hoće ovo da zaustave, mogli bi za 10 dana, ali ne žele jer su saučesnici u ovom državnom kriminalu koji plaćaju građani Srbije izuzetno visokim cenama", poručuje sgaovornik Nova.rs.

Dodaje i da država slično čini i sa mesom koje se uvozi u stotinama hiljada tona mesečno iz inostranstva.

"Najviše se uvozi iz Španije, gde se isključivo hrane GMO hranom. To meso je daleko jefitnije i lošijeg kvaliteta. Prepakuje se u Srbiji i prodaje kao meso proizvedeno u Srbiji. A najkvalitetnije srpsko meso se izvozi po velikim cenama u inostranstvu", kaže on.

Poručuje da su do sada jedino udruženja pčelara "digla uzbunu", zbog čega je i održan sastanak u Vladi. Međutim, posle dva meseca njihova borba je zaustavljena, tvrdi Ilić.

"U pitanju je kriminal pod državnom kontrolom i dok se vlast ne promeni, ovo se sigurno neće promeniti. Ne uzorkuju se proizvodi, ne nose se u laboratorije, a kada se nose, falsifikuju se rezultati. Mi ne možemo ništa da učinimo. Za ove falsifikate mogu da odgovaraju uvoznici i domaći proizvođači koji lažno deklarišu, recimo mleko. Ali su uvoznici najodgovorniji, moraju da provere, ne može da se uvozi dok ne prođu kontrole. Međutim, kako se prolaze te kontrole je već drugo pitanje", napominje Ilić.

BONUS VIDEO: Gavrilović: Kako su potrošači indirektno oštećeni time što su EPS i Parking servis prešli u Alta banku