0
Maslinovo ulje smatra se eliksirom zdravlja i lepote. Koristi se u ishrani i kozmetici, kao hrana i kao lek. Osnova je svih zdravih načina ishrane, a dozvoljeno je čak i u najrigoroznijim dijetama. Čini čuda za kožu i kosu. Sve dobrobiti koje ljudsko telo ima od maslinovog ulja su, posebno u poslednje vreme, opštepoznate, međutim još ima i onih koji ne znaju u čemu je zapravo razlika i kako da izaberu ono najkvalitetnije.
Maslinovo ulje važi za najzdravije i najkvalitetnije, ali postoji više različitih vrsta, ukusa, kategorija. Čak je otpadna voda iz proizvodnje maslinovog ulja proglašena superhranom. Ipak, pre nego što uzmete litru najpovoljnijeg koje registrujete u prodavnici – naučite da prepoznate ono koje je najbolje za vas.
Postoji ekstra devičansko maslinovo ulje, devičansko maslinovo ulje, rafinisano maslinovo ulje i ulje od komine, a nutricionisti će na startu s te liste precrtati rafinisano i ulje od komine, ujedno i najjeftinija. Na primer, litar ulja od komine možete naći i za 1.000 dinara u domaćim prodavnicama, dok cene ekstradevičanskog idu preko 2.000, pa čak i preko 3.000 dinara, ali ni za njih zapravo ne znate koliko su kvalitetna.
Ulja se dele na rafinisana i nerafinisana po načinu proizvodnje, pri čemu se rafinisana ulja dobijaju hemijskim ekstrahovanjem ulja iz biljke – time ne samo da se menja miris i ukus ulja, već se uništava većina njegovih korisnih sastojaka. Ulje od komine je najslabijeg kvaliteta, pravi se od komine – čvrstih ostataka plodova nakon ceđenja masline. Takođe se dobija rafinisanjem sirovog ulja, mada je ono što se nama servira uglavnom mešavina rafinisanog ulja komine masline i devičanskog maslinovog ulja.
Najcenjenije je ekstra devičansko, gde kiselost ne sme da prelazi 0,8 odsto, a zatim devičansko ulje, koja može da ima najviše dva odsto kiselosti. I jedno i drugo se dobijaju hladnim ceđenjem i presovanjem, a ukus i boja variraju, zavisno od vrsta masline, podneblja na kojima rastu i klime.
„Za ekstra devičansko se koriste malo zelenije masline, ne čeka se da sazru skroz, i, po nekom nepisano pravilu, cede se istog dana kada se uberu. Devičansko je isto hladno ceđeno, ali se koriste zrele masline, one crne. Prikupe se tokom par dana i onda cede“, objasnio nam je Vladimir Piacun, čija porodica na Hvaru ima maslinjak.
Razlika se, kaže, oseća u ukusu. „Ekstra devičansko je malo ljuće, jer je nivo kiseline veći, malo pecka za jezik, a Italijani kažu da malo miriše na pokošeno seno. Devičansko je malo blaže i ukus je bliži poznatom ukusu masline“, ističe Piacun, koji već ima listu čekanja za sledeću turu domaćeg maslinovog ulja.
Pročitajte još:
„Postoje različite sorte maslina, u Dalmaciji je oblica najzastupljenija, ali se kombinuje sa drugim. Kod nas se kao dobitna ispostavila kombinacija s Levatinkom i Italijankom“, otkriva nam sagovornik. Prema njegovim rečima, od oko 300 stabala, godišnje bude oko 400 litara ulja. Njegova proizvodnja je uglavnom rezervisana za porodicu i prijatelje, ali i on ponekad dođe u situaciju da stoji pred rafom supermarketa i treba da izabere neku od ponuđenih etiketa.
Prema navodima stručnjakinje za integrativnu ishranu dr Kortni Svon, treba da obratimo pažnju na dve stvari kad biramo maslinovo ulje – „kada ga izlijete, treba da bude baš tamnozelene boje, a kada ga probate, ukus treba da bude oštar“.
Na isto ukazuje naš sagovornik.
„Dok ne probam – ne kupujem. Jedini pravi način da proverim da li je maslinovo ulje dobro je po ukusu. Kod nas sam u radnjama probao neko italijansko, svidela mi se flaša i delovalo mi je kvalitetno, a bilo je potpuni krš, a naišao sam na neko grčko koje je savršeno, bukvalno kao domaće“, kaže Piacun, a za kraj nam ipak otkriva trik kako proveriti da li je maslinovo ulje „mućkano“ sa nečim.
„Najbrži test da je da se flaša stavi u zamrzivač na dva, tri sata. Maslinovo ulje se stegne tako da bude gusto kao ušećereni med, skoro skroz se kristalizuje. Ukoliko je mešano sa zejtinom, maslinovo ulje će se kristalizovati, a zejtin će ostati tečan.“
U svakom slučaju, dobro je znati i da je rafinisano ulje ređe i nema karakterističan miris i ukus, svetlije je žute boje ili je intenzivno zelene zbog dodataka veštačkih boja. Takođe, nema označenu kiselost na etiketi.
Kad je reč o etiketi na boci maslinovog ulja, Jutarnji list skreće pažnju na to da proizvođači često uljima stavljaju prefiks premium, ali ako na etiketi nigde ne stoji oznaka da je reč o ekstra devičanskom ulju, radi se o lošijem ulju pa onda treba paziti da ga bar ne preplatite. Takođe, sva ona ulja koja nisu devičanska ili ekstra devičanska obično nose oznaku „maslinovo ulje“ ili „maslinovo ulje za kuvanje“, a nastaju kao mešavina običnog i devičanskog ulja te nemaju bogat ukus, napominje se.
Kod kupovine treba potražiti informacije o godini berbe iako je proizvođači retko pišu. Pritom, treba se držati pravila da je najbolje konzumirati ono od čije berbe nije prošlo više od dve godine. Preporuka je izbegavati ulja u prozirnim bocama jer je kod njih veća mogućnost za užeglost.
Pročitajte još:
Maslinovo ulje najbolje je koristiti unutar jedne godine, dok je sveže, jer njegove karakteristike drastično slabe vremenom. Čuvajte ga na tamnom mestu, preporučena optimalna temperatura za čuvanje je 14 stepeni, ali ako nemate odgovarajuće mesto, držite ga u frižideru. Možda se malo zgusne, ali će se na sobnoj temperaturi brzo razbistriti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
