Za decu obolelu od raka: Da moja kosa bude tvoja kosa

U dugogodišnjem radu sa decom lečenom pri IORS, iz Udruženja roditelja dece obolele od raka kažu da su shvatili da je gubitak kose veliki šok za svu decu koja u procesu lečenja kancera ostanu bez kose, a posebno za devojčice. One se osećaju izgubljeno, teško se navikavaju na novi izgled, gube samopouzdanje i sramota ih je pred drugim ljudima što nemaju kosu."Želeli smo da podignemo svest o ovom problemu u javnosti i motivišemo sve ljude da se priključe humanitarnoj akciji. Ukupno su do sada 494 pojedinca donirala kosu. Donirale su devojčice, dame i muškarci iz cele naše zemlje, ali i iz inostranstva."Zahvaljujući njima i vlasuljaru Marku Majstoroviću udruženje je uspelo da do Međunarodnog dana dece obolele od raka, koji se obeležava 15. februara, završi izradu prvih 10 perika. Od danas su svih 10 perika dostupne devojčicama na korišćenje. Želja je da im se na taj načim pomogne da se osećaju lepo kad se pogledaju u ogledalo, da imaju samopouzdanja i vere u sebe i da im se bar malo olakša težak teret koji dolazi sa lečenjem.Za početak akcija Julija Vidanović, trinaestogodišnjakinja iz Babušnice, je izjavila:"Kad sam imala šest godina, čula sam za neku od akcija doniranja kose za onkološke pacijente i poželela da i sama pomognem nekom, što sam i učinila, tada sam postala najmlađi donator kose. Moja pomoć je bila u vidu kose duge 15 cm. Život je tako hteo da i sama obolim od sarkoma sa svojih 12 godina i da budem na drugoj strani priče. Tokom lečenja ostala sam bez kose i, zahvaljujući vedrom duhu i dobroj atmosferi koja vlada u mojoj porodici, nije mi toliko teško palo, ali znam da nismo svi isti i da je mnogima to najveći šok. Nekima gubitak kose pada teže i od lečenja. Zato učestvujem i u ovoj akciji udruženja 'Uvek sa decom' da inspirišem ljude da se priključe akciji, jer znam kako je kad se devojčica pogleda u ogledalo i vidi sebe bez kose. Poručila bih vršnjacima koji se nalaze u istoj situaciji da ne odustaju od sebe, da ostanu hrabri, a ostalima koji se dvoume da li da doniraju kosu ili ne, poručujem da nema lepšeg osećaja nego pomoći drugima, onima kojima je to potrebno. Verujte mi, bila sam i u jednoj i u drugoj ulozi", bila je iskrena Julija Vidanović (13).Deca širom sveta nisu pošteđena zloćudnih bolesti, iako ukupan broj obolevanja dece od ovih bolesti čini samo delić od ukupnog broja kod odraslih, u razvijenim zemljama one su na drugom mestu kao uzrok smtnosti dece od 0-15 godina, tj. odmah iza nesrećnih slučajeva. Na IORS godišnje se leči 100 dece, sva deca se leče od sarkoma koji su najteži oblici raka, a kao posledica lečenja najčešće ostaju trajni invaliditeti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram