Foto:Ian Davies

Bio sam u fazi učenja poslednjih nekoliko godina, te sam sebe najiskrenije video kao studenta koji tu da uči od velikih majstora svog zanata, kaže za Nova.rs Zosa Kol, koji 1. jula nastupa u Beogradu.

Dobitnik BBC priznanja za najboljeg mladog džez muzičara Velike Britanije 2018. godine, saksofonista Zosa Kol (Xhosa Cole) dolazi prvi put u Beograd na Jazz in the Garden festivalu, u subotu 1. jula, od 19 časova. Sa svojim novim kvartetom predstaviće muziku koja ga je vinula u vrh savremene britanske džez scene.

Zosa Kol je 26-godišnji nagrađivani engleski saksofonista, i inostrano džez ime vredno svake pažnje, koje gostuje u Botaničkoj bašti ovog vikenda. Svoj dugo očekivani debi album “K​(​no​)​w Them, K​(​no​)​w Us”, objavio je jula 2021, a novembra 2022 za sad najnoviji, pod imenom “Ibeji” (oba za Stoney Lane Records). Bez obzira što je prvim izdanjem potvrdio dotadašnje visoke ocene njegovog talenta, tek sa drugim je pokazao da je u pitanju umetnik sposoban za kreativne avanture kao što je ova ploča – konceptualna kolekcija intrigantnih dueta između njegovog saksofona i udaraljki koje svira sedam različitih muzičara afričkog porekla.

Budući da je engleska džez scena doživela veliku ekspanziju u poslednjih desetak godina, sa svetski vrednim talentima kao što su Šabaka Hačins i Nubaja Garsija, bilo je zanimljivo porazgovarati sa umetničkom ličnošću koja se razvila u tom novom, uzbudljivom kontekstu. I pitati se šta nas očekuje kad ga susretnemo?

Foto:Ian Davies

Kako ste izabrali da svirate saksofon i flautu i ​​zašto? Da li vam je džez muzika bila prvi izbor kao umetnički izraz ili ste se ranije poigravali nekim drugim muzičkim žanrovima? Kada i kako ste naučili da svirate ove instrumente? Da li još uvek učite o njihovom potencijalu?

– Mislim da sam prirodno gravitirao saksofonu zbog bogate istorije crnačke dijasporske tradicije povezane sa tim instrumentom. Dok sam eksperimentisao sa različitim oblicima muzike uključujući bebop, klasiku, savremenu klasiku i fri džez, počeo sam da napredujem na flauti, istražujući različite zvuke koji se mogu proizvesti na ovom veoma raznovrsnom instrumentu. Uvek su me privlačili razni oblici muzike – volim da istražujem kako one funkcionišu kad se dovedu u vezu, da bi proizvele zajednički zvuk i performanse. Ovo mi je omogućilo da radim sa i usput učim od neverovatnih muzičara iz bogatog spektra žanrova i stilova. Konačno, učeći kroz džez tradiciju, uspeo sam da razvijem svoju veštinu sviranja, koja mi je omogućila da improvizujem i pravim muziku sa muzičarima koji dolaze iz najrazličitijih vrsta nasleđa. Nikada neću prestati da otkrivam nove načine interakcije sa ovim instrumentima, kako kroz proučavanje metodologija drugih ljudi tako i kroz istraživanje svojih.

Koji su bili vaši istorijski ključni uticaji na pronalaženje sopstvenog glasa kao muzičara? Ko je bio vasa glavna inspiracija na engleskoj džez sceni i zašto? Neko iz Birmingema?

– Jedna od velikih lepota tradicije džez muzike jeste da ona nije ograničena na vreme ili prostor; stoga moji uticaji dolaze sa raznih mesta i ljudi. Što se tiče saksofona, a posebno tenora – Soni Rolins i Džon Koltrejn su dva svirača koji su zaista oblikovali moj odnos sa mojim instrumentom i muzikom koju pravim. Međutim, kod kuće, ljudi poput Soveto Kinča, Endija Hamiltona, Kortni Pajna i Stiva Vilijamsona, da spomenemo samo neke, inspirisali su me da prepoznam veze između mog crnog britanskog nasleđa i muzike koju stvaram.

Kakva je bila scena u Birmingemu kada ste započeli karijeru? Kako biste opisali grad svog rođenja?

– Jedan od mojih mentora opisuje Handsvort, Birmingem, oblast u kojoj sam odrastao, kao Harlem u Velikoj Britaniji. To je zato što je to deo jednog kulturno bogatog grada – van Londona – koji ima stalan priliv migranata iz celog sveta. Ovo mesto je “lonac za topljenje” raznih uticaja, kultura, hrane i ljudskih sudbina, što rezultira veoma živim pejzažom u kome se gaje mnoga mnoga kreativna postignuća. Mislim da je ova mešavina ljudi koje sam upoznavao u svom rodnom gradu, uticala na to da moj bude otvoren, te da istražujem mnoge različite puteve stvaranja muzike. Veoma sam ponosan što sam iz Birmingema.

Još ste veoma mladi – engleska džez scena je eksplodirala u poslednjih 10 godina sa imenima kao što su Sons of Kemet ili Nubaja Garsija, koji su pokazali novi način za stvaranje džeza. Zašto je džez odjednom toliko bitan mladim ljudima u Velikoj Britaniji?

– Bilo je veoma interesantno videti kako se razvija put improvizovane muzike mladih crnaca i afričke dijaspore u Velikoj Britaniji, i kakav je njen uticaj na globalnu ekologiju džez muzike. Kao i kod većine stvari, i ja sam u tom učestvovao – sa jednom nogom unutra i jednom van tog procesa. Postoje neki neverovatni mladi svirači u različitim delovima scene, koji zaista guraju svoj zanat i razvijaju autentične lokalne glasove. Zbog mešovite demografije, ova saradnja između raznih zajednica u Londonu bila je veoma uzbudljiva za gledanje. Za mene, bend Balimaya Project oličava ovo dešavanje na način koji je istovremeno iskren prema tradiciji i poštuje dinamičnu prirodu londonskog muzičkog pejzaža.

Gde se uklapate u novu englesku džez scenu? Da li sebe više vidite kao tradicionalistu ili revolucionarnog umetnika? Koliko je istraživanje vaših afričkih korena važno za vaš razvoj kao kompozitora?

– Kao što sam spomenuo, muzički se osećam pomalo raspeto radeći sa tako velikim rasponom raznih bendova i stilova. Bio sam u fazi učenja poslednjih nekoliko godina, te sam sebe najiskrenije video kao studenta koji tu da uči od velikih majstora svog zanata. U tom smislu sam tradicionalista. Međutim, smatram da će sledeće faze mog istraživanja muzike uključivati elemente radikalno novog pristupa njenom stvaranju. Mislim da su svi elementi mog muzičkog nasleđa od vitalnog značaja u priči koju pričam – i moji afrički koreni igraju veliku ulogu u tome. Moj najnoviji album “Ibeji” otelotvorenje je ove moje unutrašnje veze, između tradicionalizma i revolucionarnosti.

Foto:Ian Davies

Kako biste opisali razlike između sviranja džeza uživo i u studiju za snimanje? Realizovali ste dva albuma – po čemu se razlikuju? Da li razumete kako sada bolje koristiti studio? Da li biste bili ljubazni da nam napravite listu od 5 najboljih džez albuma ikada?

– Postoji toliko mnogo elemenata koji utiču na način na koji se odnosim prema muzici koju sviram. Kao muzičar koji radi u toliko različitih oblasti i prostora i stilova, neprekidno doživljavam da se pejzaž u kojem sviram stalno menja. Postoje razlike između sviranja u studiju i uživo ili između instrumenata ili između striktno postavljene muzike i improvizacije. Sve ovo utiče na način na koji pristupam svirci. Velika razlika između prvog i drugog albuma koju sam napravio je u tome što smo na prvom albumu otišli ​​u studio na dva dana nakon turneje u Velikoj Britaniji koja se sastojala od 23 koncerta, te smo repertoar snimili uz svega par ponavljanja. Ovaj proces je donekle oponašao stil koji je rezultirao Majlsovim “Prestige” sesijama sa njegovim prvim velikim kvintetom. Za drugi album, producirali smo ploču koja je bila u velikoj meri koncipirana kao jaka i povezana priča, više u skladu sa idejama novijih producenata, uključujući MF Dooma i Kendricka Lamara – iako su naši stilovi očigledno veoma različiti. Što se tiče najboljih džez albuma – uvek se zaglavim kada pokušavam da ih izaberem. Teško je suziti ogroman broj sjajnih džez izdanja kroz istoriju, jer je sam termin “džez” tako širok… Nikada ne osećam da mogu istinski da odrazim njegovu širinu. Ovaj put ću samo reći da ploča “Unity” Leri Janga, zaista na najbolji način oličava etos muzike koju ja razumem kao džez.

Šta sad mislite o vašoj odluci da se profesionalno opredelite da budete džez muzičar? Šta biste preporučili početnicima, na osnovu vašeg sadašnjeg iskustva?

– Veoma sam blagosloven i počastvovan što je moj poziv da pravim muziku i improvizujem puno radno vreme. To je veoma zahtevan posao emocionalno, fizički i duhovno, tako da je moj jedini savet mladim muzičarima da shvate kako je angažovanje oko muzike na bilo kom nivou korisno i hranljivo za dušu, kao i da su teško stečena postignuća, koje zahtevaju ozbiljnu posvećenost – neka od najlepših, koje pamtimo ceo život.

Koji program ćete predstaviti publici u Beogradu 1. jula?

– Veoma sam uzbuđen što predstavljam svoj mladi bend na festivalu “Jazz in the Garden” – program će se fokusirati na delo velikog Telonijusa Monka. Uvek sam bio oduševljen njegovim stilom, njegovim kompozicijama, njegovim fraziranjem i pristupom stvaranju muzike. Osećam veoma snažnu vezu sa Monkom na više nivoa – nadam se da će naš jedinstveni pristup njegovoj muzici što se fokusira pre svega na melodiju, čime se otvaraju nove ritmičke mogućnosti, udahnuti novi život Telonijusovom već čvrsto uspostavljenom kanonu. Upravo smo završili turneju od 35 datuma po Velikoj Britaniji i snimili ovu muziku, tako da zvuči sveže i čvrsto. Snimili smo i nastup uživo jedne od tih večeri, tako da očekujte naše sledeće izdanje tokom jeseni.

Bonus video: Pripreme pred koncert posvećen Dragoljubu Đuričiću