Kad javno postane privatno - Zašto su nadležni pustili da propada Apoteka Beograd, a zaposlene godinu dana rade bez plata

Reklo bi se da nije viđen scenario u kom radnici rade, a godinu dana nisu plaćeni. Apoteku Beograd je njen osnivač, Grad Beograd, čak i tužio jer kasni sa plaćanjem zakupa poslovnih prostorija u kojima su apoteke - iako ih taj isti osnivač ne isplaćuje i prepušta propasti.

Od neobjašnjivih kašnjenja plata i izostanka isplate delova zarade, preko dugovanja od jedne, pa dve plate, došlo se do enormnog dugovanja zaposlenima, izostanka nabavke lekova, naznaka mobinga zaposlenih i ponašanja rukovodstva i nadležnih organa koje se može opisati kao „pranje ruku“ i „pitajte to nekog drugog“.

Sve ukazuje na budućnost u kom javna Apoteka Beograd neće postojati i, po ugledu na nekoliko drugih gradova u Srbiji, javno postaje privatno.

Za Beograđane to znači i neminovno poskupljenje lekova i do šest puta, tvrde zaposlene u ovoj ustanovi, koje se bore ne samo za opstanak svoje ustanove, već i za golu egzistenciju. Stoga se i njihov sindikat u Apoteci Beograd zove „Opstanak“.

Inicijativa A 11, nevladina organizacija posvećena borbi za prava ugroženih i marginalizovanih, u više navrata je razgovarala sa radnicama Apoteke Beograd koje još uvek nisu dale otkaz. Njih nema malo, ali im je sve teže da se bore protiv sistema koji je i sam svestan da je urušio javnu ustanovu koja je nekada poslovala s velikim suficitima i bila konkurentna (iako joj, kao javnoj ustanovi, profitabilnost nije predviđeni cilj).

Ove radnice svedoče nezapamćenim scenama u svom kolektivu. Zbog činjenice da se ne isplaćuju plate, ne plaćaju doprinosi i ne overavaju zdravstvene kartice, pojedine zaposlene trpe neverovatne posledice. Tako je jedna radnica morala da pomera onkološku terapiju od koje joj zavisi život - nije imala overenu zdravstvenu karticu. Štetu trpe i trudnice, kojima je ugroženo pravo na zakonom predviđenu naknadu za vreme trajanja porodiljskog odsustva. Veliki broj radnica Apoteke Beograd imaju 30, pa i blizu 40 godina radnog staža, ali zbog nedostatka uplaćenih doprinosa ne mogu da odu u penziju.

Opstanak je ogromno pitanje za sve porodice zaposlenih, trpe i deca i stari. Na logično pitanje - zbog čega idete na posao, a niste plaćene za svoj rad, zaposlene nam odgovaraju da ima više razloga. Pre svega, ove radnice pamte bolje dane i nisu spremne da puste da propadne ustanova u kojoj rade godinama, pa i decenijama. To je usko vezano i za uslove za rad - u slučaju da njihove apoteke preuzme privatnik i čak da ostanu da rade, imaće manje plate i lošije uslove u odnosu na Apoteku Beograd.

Kako kažu, u privatnim apotekama vladaju tržišni uslovi. U interesu je stvoriti što manje troškove rada, a što veći profit jer kapital mora da raste. Zaposleni i zaposlene vijaju kvote, radi se vikendima i praznicima, radna snaga se rasteže i tanji i, na sve to, pacijentima (odnosno, kupcima) se prodaju skuplji lekovi.

Naime, Apoteka Beograd, kao javna ustanova, može svoje zalihe da obezbedi putem centralizovanih nabavki i količinski da ostvari dobre popuste. Osim toga, državna apoteka i njeni apotekari imaju znanje, iskustvo i adekvatne prostorije u kojima se određeni lekovi proizvode „dan za dan“ u odnosu na potrebe pacijenata, a naročito dece. Zato su neprocenjive galenske laboratorije, koje su najviše na usluzi za novorođenčad, decu i starije sugrađane.

Određene doze, propisane lekarskim receptima, prilagođene su individualnim potrebama pacijenata i nije ih moguće nabaviti u privatnim apotekama. Ali ih je moguće napraviti u državnoj apoteci i za osetno nižu cenu u odnosu na tržišnu.

Zaposlene u Apoteci Beograd svoje probleme (koji su i problemi građana) iznele su na ulicu, uz skroman odziv građanki i građana. Istovremeno, svedoče da su cene pojedinih lekova u ovom neizvesnom periodu u privatnim apotekama udvostručene, čak i utrostručene.

Novi Sad, Zrenjanin i pojedina druga mesta u Srbiji svoje apoteke već su prepustile privatnicima. To je prošlo bez većih protesta javnosti, što je poruka donosiocima odluka i biznismenima dubokih džepova da je dogovaranje preuzimanja bezbolno.

Pitanje je samo - da li će isti scenario dozvoliti i Beograđani?

Ovaj tekst deo je napora Inicijative A 11 da se podigne svest građanki i građana o nezakonitim radnjama i teškim kršenjima radnih prava, naročito žena, u Apoteci Beograd. Tekst je realizovan uz finansijsku podršku Fondacije Kvinna till Kvinna.