Beograd je uvek nezaboravno iskustvo, kaže gitarista Al Di Meola za Nova.rs uoči večerašnjeg koncerta.
Plodan kompozitor i neverovatan talenat na gitari, Al Di Meola, koji će u organizaciji Doma omladine Beograda nastupiti večeras od 20 časova u MTS dvorani, snimio je preko 20 albuma kao vodeći umetnik, i sarađivao na još desetak drugih. Najslavniji je po radu u supergrupi Return To Forever (sa Čikom Korijom, Stenlijem Klarkom i Lenijem Vajtom), potom po proslavljenom triju akustičnih gitara sa kolegama virtuozima Džonom Meklaflinom i Pakom de Lusijom, te triju Rite of Strings, sa basistom Klarkom i violinistom Žan-Likom Pontijem.
I dok mu je zadivljujuća tehnika na akustičnim i električnim gitarama omogućila kraljevski status među hordama ljubitelja koji redovno hrle na njegove koncerte, dubina Di Meolinog komponovanja, kao i duševnost i lirizam izraza, osvojili su nove legije obožavalaca širom sveta, čak i van kruga ljubitelja gitarske muzike.
Rođen je u Džersi Sitiju, u SAD, u italijanskoj porodici. Kada je imao osam godina, Elvis Prisli i Ventures su ga inspirisali da počne da svira gitaru. Njegov učitelj ga je usmerio ka džez standardima, a kao uticaje navodi Džordža Bensona i Kenija Barela i blugras i kantri gitariste Klarensa Vajta i Doka Votsona. Pohađao je Berklee College of Music, kad ga je, sa devetnaest godina, Čik Korija angažovao da zameni Bila Konorsa u pionirskom džez fjužn bendu Return to Forever. Snimio je tri albuma sa njima, pomažući kvartetu da ostvari najveći komercijalni uspeh, jer su se sva tri albuma našla plasirana visoko na američkoj Bilbord listi pop albuma. Kako se Return to Forever raspadao oko 1976. godine, Di Meola je počeo da snima solo albume na kojima je demonstrirao majstorstvo džez fuzije, flamenka i mediteranske muzike: njegova solo ploča „Elegant Gipsy“ (1977) postala je zlatna. Godine 1980. snimio je legendarni akustični album uživo, prodat u dva miliona primeraka – „Friday Night in San Francisco“, sa Pakom de Lusijom i Džonom Meklaflinom.
Al Di Meola, jedan od najvažnijih živih džez gitarista na svetu, u Beogradu će nastupiti u postavi Acoustic Trio: Al Di Meola – akustična gitara, Peo Alfonsi – akustična gitara i Sergio Martinez – udaraljke, a koncert je realizovan uz podršku Grada Beograda.
Gospodine Di Meola da li nakon svih ovih godina bavljenja muzikom mislite da se muzika uči u muzičkim školama ili od velikih uzora i naročito sviranjem sa njima?
– Po mom mišljenju: polovina uspeha je muzička škola, ili ako imate sreću da nađete odličnog učitelja. Drugi deo otpada na inspiraciju i podsticaj od slušanja ploča i nastupa uživo! Jednako su važne obe stvari!
Koliko je tehnika sviranja gitare napredovala tokom decenija – a da ste vi to uočili? Ima li pomaka samo u tehnici i da li emocije prate taj napredak tehnike i novih performansi instrumenta kakva je gitara?
– Čini mi se da danas postoje neki neverovatni mlađi muzičari sa sjajnim idejama i vrhunskom tehnikom. Sve to ima smisla samo u kontekstu neke dobre kompozicije, naravno. No, mnogi mladi muzičari jednostavno još uvek ne komponuju – radi se o potpuno drugačijem talentu, za koga tek treba da otkriju da li ga imaju ili ne.
Šta dobro primećujete kod novih generacija gitarskih virtuoza? Možete li da preporučite neko novo interesantno ime i ima li među njima i neka dama ili je to i dalje, pre svega, muški posao?
– Postoje bezbroj nivoa prepunih izuzetnih mladih dama, ali nijedna nije toliko očaravajuća kao Matteo Mancuso.
Kako biste današnjim generacijama slušalaca opisali vrstu muzike koju svirate? Fusion, world music ili neko treće ime?
– To je savremena instrumentalna muzika koju čine latino, klasični i džez elementi, pomešani sa „world music“.
Svi smo preživeli pandemiju – šta se vi radili tokom te dve godine? Kakav je vaš odnos prema onlajn koncertima, predstavljaju li budućnost?
– Tokom pandemije povukao sam se u svoj studio, gde sam komponovao 15 muzičkih kompozicija i snimio većinu njih. Neki od njih imam i u nekoliko verzija. Na koncertu u Beogradu ću po prvi put predstaviti mnoge od njih!
Bili ste više puta u Beogradu – kakve vas uspomene vezuju za naš grad?
– Sećam ga se kao divnog iskustva. A najviše se sećam koliko je publika učestvovala u mom koncertu i sa koliko je razumevanja primila muziku! To je nezaboravno!
Bonus video: Čuturilo: Čitav koncert YU grupe mi je bio vremeplov
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar