Surov kraj fudbalske bajke: Nestalo sedam reprezentativaca

Pobeda nad Esvatinijem (2:1) i prvi plasman u grupnu fazu kvalifikacija za Kup afričkih nacija posle skoro dve decenije trebalo je da bude uvod u narodno veselje, ali je u ponedeljak sport pao u potpuno drugi plan – sedmorica reprezentativaca su nestala bez traga.

Dok nacija pokušava da shvati šta se dogodilo, otkazani su svi svečani dočeci, a slavlje na ulicama zamenila je tišina i neizvesnost.

Beg u nepoznato: Ko se (nije) vratio kući?

Od ukupno 24 fudbalera koliko broji nacionalni tim, njih desetoricu čine igrači iz domaće lige. Međutim, na aerodromu u Asmari pojavila su se samo trojica: Ablum Teklezgi, Nahom Tadese i Romel Abdu.

Preostala sedmorica, među kojima su i stubovi tima – golman Kubrom Solomon i iskusni vezista Medani Redi – odlučili su da se ne ukrcaju u avion. Iako zvanične potvrde još nema, strani mediji bruje o organizovanom bekstvu. Prema prvim informacijama, fudbaleri su se zaputili ka Južnoafričkoj Republici u potrazi za azilom i boljim životnim uslovima.

Hronologija nestanaka: Fudbal kao „karta za slobodu“

Ovo nije izolovan incident, već decenijska tradicija bežanja sportista iz jedne od najzatvorenijih zemalja sveta. Fudbalska reprezentacija Eritreje drži neslavan svetski rekord po broju „prebeglih“ igrača:

2019: Sedam igrača U20 reprezentacije nestalo nakon turnira u Ugandi.

2015: Deset igrača seniorskog tima odbilo povratak iz Bocvane.

2013: Čak 15 fudbalera i lekar tima dobili azil u Ugandi.

2009: Najnerealniji scenario – kompletna seniorska reprezentacija (izuzev trenera i jednog zvaničnika) odbila je da se vrati iz Kenije.

Eritreja je godinama bila suspendovana iz međunarodnih takmičenja upravo zbog straha vlasti da će igrači masovno bežati tokom gostovanja. Povratak na veliku scenu bio je obećavajući, ali je ovaj incident ponovo bacio ogromnu senku na budućnost fudbala u toj zemlji.