0
Retki crteži Vinsenta Van Goga, sasvim slučajno otkriveni u prastaroj knjizi o Francuskoj revoluciji, prvi put su dostupni javnosti na izložbi koja je otvorena u Amsterdamu.
Daleke 1883. godine Vinsent Van Gog dao je prijatelju, takođe umetniku Antonu Van Rapardu na poklon knjigu o francuskim seljacima i revoluciji u toj zemlji. I danas, više od 135 godina kasnije otkriveno je da ta knjiga krije još jedan poklon – čitavu seriju crteža slavnog holandskog majstora.
I na svakom od crteža, koje je Van Gog načinio u svojim dvadesetim godinama života, je po jedna figura francuskog seljaka, verovatno inspirisana likovima u knjizi.
I po prvi put posle više od veka ovi crteži su pod lupom javnosti na izložbi u Muzeju Van Gog u Amsterdamu pod nazivom „Here to Stay“.
– Relativno mali broj Van Gogovih crteža iz tog perioda je preživeo, iako znamo da je napravio na stotine – reči su Tea Medendropa iz amsterdamskog muzeja.
Pretpostavlja se da je veliki umetnik crteže završio krajem 1881. godine dok je još živeo sa roditeljima u seocetu Etenu i pokušavao da se probije kao umetnik. A pronađeni su u knjizi „Histoire d’un Paysan“ (Istorija seljaka), ilustrovanom romanu o Francuskoj revoluciji kroz perspektivu seljaka, preneo je časopis „Art njuzpejper“.
Crteži pronađeni u prastaroj knjizi svedoče o daru velikog slikara da “na brzaka” načini umetničko delo, navode iz Muzeja Van Gog. Međutim, ovaj nenadani pronalazak otkriva još jednu stvar – šta je u svojim mladim danima Vinsent voleo da čita.
„Mislim da ćeš shvatiti koliko su Erkman i Šatrijan divni“, napisao je u posveti kolegi Antonu van Rapardu mladi slikar, misleći na autore romana o Francuskoj revoluciji Emil Erkman i Aleksandra Šatrijana.
Kada je Van Rapard preminuo 1892. knjigu sa posvetom ali i dragocenim crtežima čuvala je slikareva supruga, a potom i čitave generacije potomaka. I tek 2019. knjiga je dospela do Muzeja Van Gog u Amsterdamu.
– Crteži datiraju iz ranog umetničkog perioda Vinsenta Van Goga, ali bez obzira na to što još uvek nije poznat, i što su u pitanju brzo načinjeni, pomalo i grubi crteži, otkrivaju toliko toga o slikaru. Već tada je jasno koliko je njemu u slikarstvu bilo bitno da naglasi ljudsku figuru. Takođe, otkrivaju i koliko je bio fasciniran životom običnog sveta, seljaka, s obzirom da je i sam poticao iz malog mesta – izjavio je za sajt „Artnet njuz“ Martin Bejli iz Muzeja Van Gog.
Ubrzo nakon što je dobio knjigu i crteže sa posvetom Van Rapard posećuje Van Goga u holandskom gradu Nuenenu, u koji se umetnik preselio i u kojem je živeo dve godine. Baš u tom gradu, u kome se danas nalazi i muzej koji nosi ime slavnog slikara, Vinsent je naslikao čuveno delo „Ljudi koji jedu krompir“. I kada mu je kolega došao u posetu, Van Gog mu je napravio crtež-portret za koji se veruje da je crtež najvećih dimenzija koji je u kratkoj karijeri uradio.
Međutim, to prijateljstvo dvojice umetnika, o kome svedoče pisani i nacrtani tragovi, nije potrajalo…Van Rapard je kolegu žestoko kritikovao što je dozvolio sebi da remek-delo iz aprila 1885. Godine, ulje na platnu „Ljudi koji jedu krompir“ (danas se čuva u Muzeju Van Gog) pretvori i u litografije (danas u privatnim kolekcijama i njujorškom Muzeju moderne umetnosti. Vinsenta Van Goga je toliko pogodila i ražestila prijateljeva kritika, smatrajući je izdajom, da je portret Van Raparda pocepao na pola. Danas je „ostao u životu“ samo gornji deo crteža…
Izložba „Here to Stay“ u amsterdamskom muzeju će trajati do 21. septembra.
