Legenda o holandskom umetniku Vinsentu van Gogu nastavlja da očarava svet i 131 godinu nakon njegove smrti. Sve su brojnije takozvane "impresivne izložbe" o njemu, u kojima posetilac "uranja" u slike, a najveća te vrste do sada nedavno je otvorena u Njujorku.
Sedam hiljada kvadratnih metara površine, 14.000 kubnih metara prostora, sa 60.600 frejmova i 90.000.000 piksela, uz angažovanje vrhunskog scenografa sa Brodveja – ovako u brojkama izgleda najveća izložba posvećena Van Gogu do sada, otvorena 10. juna na donjem Menhetnu.
Kreator Masimilijano Sikardi, italijanski fotograf i digitalni umetnik, već 30 godina radi ove „uranjajuće“ izložbe u Parizu, Berlinu, Bariju i Rimu. Reč je o spoju vrhunske tehnologije, teatarskog pripovedanja i animaciji prve klase koji omogućava posetiocima da bukvalno zakorače u umetnička dela.
Njegov najambiciozniji projekat do sada posvećen je impresionističkom holandskom slikaru Vinsentu van Gogu.
Izložbu „Immersive Van Gogh“ u Parizu, Torontu, Čikagu i San Francisku do sada je videlo preko pola miliona ljudi. Gde god da je gostovala, karte su bile rasprodate.
U srcu izložbe je 38-minutni digitalni film projektovan kroz ceo izložbeni prostor – na zidovima, tavanicama i podovima – koji emituje reprodukcije Van Gogovih radova, uz nežnu elektronsku muziku kompozitora Luke Longobardija.
Kreativni direktor postavke u Njujorku je Dejvid Korins, Emijem nagrađeni scenograf sa Brodveja, najpoznatiji po mjuziklu „Hamilton“.
– Hteo sam da pronađem najbolji način da posetioci 2021. godine vide Van Goga prevashodno kao čoveka – izjavio je Korin za Ej-Bi-Si njuz.
U prostoru koji se nalazi na Pristaništu 36, između mostova Menhetn i Vilijamsburg, veličine 25 košarkaških terena, nastale su tri galerije, sve jedna veća od druge, po kojima posetioci mogu da šetaju ili sede na klupicama dok gledaju kako Van Gogove slike plove oko njih.
Na ulazu ih dočekuje poslednji Van Gogov autoportet, uvećan do ogromnih prorporcija, da bi se videle sve nijanse i potezi kičicom velikog majstora.
Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, posetiocima je u ponudi i personalizovano pismo od Van Goga, a tu su i kabine koje dočaravaju umetnikovu sinesteziju (sposobnost da se jednim čulom oseća drugo), preciznije, hromesteziju zbog koje je mogao da čuje boju i da vidi zvuk.
Publika prolazi kroz deset kabina zasnovanih na bojama koje je najčešće koristio na slikama i dobija svetlosno i zvučno iskustvo koje dočarava kako ljudi sa hromestezijom reaguju na određene boje.
– To stanje danas se smatra darom, ali Vinsent je bio potpuno neshvaćen zbog toga – ističe Korin.
„Uronite u Van Goga“ je prva velika izložba otvorena u Njujorku od kada su u gradu polako popustile mere zbog pandemije. Nije moglo biti boljeg imena za tu priliku.
– On je savršen umetnik i ovo je savršeno vreme za izložbu, jer smo se svi proteklih meseci borili sa izolacijom, a Vinsent je bio poznat po svojoj osamljenosti – ističe Korin.
Projekcije se kreću po površinama prostorije, slike prelaze iz mraka u svetlost, boje eksplodiraju. Razmera slika, njihovi prizori i efekat koji ostavljaju, mnoge posetioce dovode do suza, prenosi „Njujork tajms“.
Korin se nada da će nakon posete izložbi ljudi izaći sa nešto više znanja o ovom umetniku od onoga da je sebi odsekao uvo i naslikao „Zvezdanu noć“.
On bi voleo da podseti ljude da je Vinsent bio siromah koji je za života prodao samo jednu sliku.
– Radio je toliko autoportreta jer nije imao novca da plaća modele a suncokrete je slikao jer su bili besplatni – objašnjava Korin.
Koliko je ova vrsta dodira sa umetnošću popularna govori podatak da su slični projekti do sada rađeni za Pikasa i Monea, ali i da Van Gog ima čak pet različitih postavki sličnog formata i imena: Van Gogh Alive, Imagine Van Gogh: The Immersive Exhibition, Immersive Van Gogh Exhibit, Van Gogh: The Immersive Experience i Beyond Van Gogh.
(Mnogi posetioci su se žalili kako su nabavili karte za pogrešnu izožbu jer su ih nazivi zbunili)
Veliki broj ovakvih izložbi i rasprodate karte jasno ukazuju da je Van Gog rok-zvezda ovog žanra, ističe „Njujork tajms“.
Stručnjaci kažu da je za njegovu popularnost zaslužna činjenica da su njegovi prikazi ljudi, pejzaža i mrtvih priroda pristupačni iako sijaju inovativnim i smelim koloritom.
Pozadina njegove životne priče kod mnogih, takođe, ostavlja snažan utusak.
Rođen 1853. u holandskom Zindertu, Van Gog je postao simbol napaćenog genija koga za života nisu priznavali, koji se borio sa mentalnom bolešću i odsekao sebi deo uha nakon svađe sa kolegom Polom Gogenom.
Sam i depresivan, izvršio je samoubistvo u mentalnoj bolnici u Over-sir-Oazu u 38. godini.
Anabel Može, koja je 2008. kreirala prvu „impresivnu“ postavku Van Goga, i nastavila dalje da je razvija, kaže da joj je ideja bila da ljudi uhvate svaki detalj njegovog rada i debele, ponekad nasilne nanose kičicom, bez barijere koju predstavlja ram.
Ovakva impresivna iskustva nadopunjuju radove u muzejima. Ona uklanjanju stroga muzejska pravila da se slike gledaju u tišini, bez dodirivanja, često i bez prilaska, kada je reč o veoma vrednim delima.
Ovde se, pak, sluša glasna muzika, atmosfera je opuštenija, a može čak i da se zavali i uživa.
Ovako bogato iskustvo ima i svoju cenu. Ulaznice za impresivne izložbe staju između 25 i 65 dolara.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar