"Bez pomoći Evropske unije ne bi bilo naših filmova": Ulaganje u kulturu, koja pravi most između granica, je ulaganje u budućnost regiona, poruka panela u Sarajevu

Na panelu pod nazivom "Kultura koja povezuje - evropske mogućnosti za kreativne industrije", koji u okviru kampanje "EU with YOU" (EU sa vama) sprovodi inicijativa WeBalkans, govorilo se tokom Sarajevo film festivala o tome kako evropska saradnja stvara nove prilike za filmske stvaraoce, producente i kreativne profesionalce širom Zapadnog Balkana. Diskusija je bila usmerena na značaj programa kao što je "Kreativna Evropa - MEDIA" (Creative Europe MEDIA), zatim međunarodnih koprodukcija i industrijskih mreža u pružanju podrške talentima, podsticanju prekogranične saradnje i predstavljanju regionalnih priča publici širom Evrope.

Na panelu je fokus bio i na tome da kultura služi kao most između društava, i kako jača dijalog, kreativnu slobodu i zajedničke evropske vrednosti putem filma.

Ambasador Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu Luiđi Soreka našalio se, otvarajući panel, da je, kao tipičan Italijan koji se odmara tokom avgusta, ipak morao da promeni svoje planove za odmor.

- Sada delim svoj letnji odmor na dva dela, pre i posle Sarajevo film festivala. Jer, Sarajevo postaje centar Evrope tokom festivala. Tokom tih nedelju dana svedoci smo da se, zbog festivala, priča o kulturi, umetnosti, kreativnosti. Svi dođu ovde, od zvezda, preko umetnika u usponu, do novinara i običnih ljudi, što dovoljno govori o tome koliko kultura ima moć da napravi most između granica. Muzičari, filmadžije, umetnici uopšte su najbolji ambasadori ovog podneblja kad je posredi kreativnost - ocenio je Soreka.

Naglasio je i kako je ljubitelj Balkana, a da je tokom četiri godine, koliko je bio u pređašnjem mandatu bio i ambasador u Albaniji, ta zemlja postala centar za ulaganja EU:

- To je napravilo ogromnu razliku u toj zemlji. Uvek sam se trudio da kultura bude centar mog rada. Jer, ona je orjentir vrednosti. Svestan sam koliko je kreativni sektor važan u celom regionu. Podržavanjem kulture mi ne pomažemo samo lokalnoj ekonomiji, već ulažemo u daleko širu sliku. Smatram da je ovu zemlju i ceo region najlakše povezati preko kulture jer ona ne poznaje granice - ukazao je ambasador, dodavši da EU kroz programe poput Erazmusa plus ili Kreativne Evrope, upravo čini to - povezuje region. To je obrazložio i statistikom, odnosno količinom novčanih ulaganja u proteklom periodu:

- Ovaj program je s preko sedam miliona evra podržao više od stotinu projekata među kojima su, osim Sarajevo film festivala, i Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju... Podrška koju pružamo u BiH ali i u regionu ima za cilj zajedništvo. Nije to nekakav apstraktan koncept, već konkretno ulaganje u viši cilj. I to ulaganje se vidi na karijerama. Smatramo da ulaganje u kulturu znači investirati u budućnost regiona. Kultura može pomoći da ljudi budu zajedno u ovoj divnoj zemlji i regionu - zaključio je Luiđi Soreka, a onda reč prepustio panelistima.

Film najbolji izvozni proizvod

A bili su to, uz moderiranje Milana Inića, poznatijeg kao Yasserstain, inače digitalnog kreatora, i Ivan Marinović, nagrađivani reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore, Snežana van Houwelingen, osnivačica kuće "This and That Productions" i nagrađivana srpska producentkinja, Ishak Jalimam, producent, osnivač kuće "Realstage Productions", koji vodi i program CineLink Industry Days u okviru sarajevskog festivala, kao i Zoran Galić, producent, osnivač "Vizart Filma", koji je nekada bio i na čelu Creative Europe MEDIA Deska u BiH.

I upravo je Zoran Galić ukazao da je filmska industrija najvažniji izvozni proizvod BiH.

- Nema boljeg medija od filma. Imali sam ovde premijeru filma "Poslednji balkanski kauboj", koji donosi teme koje baš i nije lako svariti. Ali, zahvaljujući pomoći Kreativne Evrope, film će moći da putuje kroz Evropu. Tako te teške teme ne ostaju u kutijama, već izlaze u javnost i pomažu da kultura cveta - istakao je Galić, dodavši da se uvek trudio da se izrazi na najbolji način, da bude hrabar, iako to nije lako jer, kako je konstatovao, na Balkanu nikada nije bilo stabilno.

I Ishak Jalimam je podvukao da film, od svih umetnosti, ima najveći potencijal da dopre do što šireg kruga ljudi.

- Ali, taj potencijal je istrovremeno i dar i kletva za sve one priče koje treba pričati. Kao primer za ovo prvo navešću film "Above Zenica" iz 2004. koji je govorio o zagađenju u tom gradu. Nakon premijere filma primetio sam promenu. Naime, uticao je na to kako prići problemu. Film zaista može biti instrument promene. Utiče na ljude koji su na moćnim pozicijama i koji mogu da promene politike - naglasio je Jalimam, koji je na Sarajevo film festivalu zadužen za program "Suočavanje s prošlošću". Upravo je ta selekcija, po njegovom sudu, omogućila publici da se upozna s drugačijim, počesto bolnim temama.

- Prava publika oseća, doživljava film. I to nam daje potvrdu našeg rada. Znamo zašto sve ovo radimo. Selekcija "Suočavanje s prošlošću" pokazala mi je da se može uticati na to kako ljudi razumeju neku tešku temu. Možda film ne može potpuno da promeni sve, ali svakako može da utiče.

Snežana van Houwelingen je naglasila kako je uvek želela da producira društveno angažovane priče.

- Jedna od prvih mojih produkcija bio je film "Dobra žena" koji govori o ratnom kriminalcu u postratnom periodu. Sada je na Sarajevo film festivalu prikazan film "3 nedelje posle" inspirisan momkom koji je izvršio samoubistvo nakon što je bio izložen nasilju. Producirala sam seriju "Sablja" koja se temelji na istinitoj priči o ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića. To su sve priče za koje treba hrabrosti, ali i spremnosti da uložite godine i godine da biste ih razvili - objasnila je Snežana van Houwelingen.

Kao primer navela je poslednji film svoje producentske kuće - "3 nedelje posle" Miroslava Terzića, koji je svetsku premijeru imao na Festivalu Karlove Vari, gde je i nagrađen:

- To je film o posledicama nasilja. Radili smo šest godina na tom filmu, i veoma je važan s društenog aspekta. Inspirisan je istinitom pričom o dečku koji je izvršio samoubistvo jer je bio žrtva nasilja. I bilo nam je potrebno mnogo energije da ga napravimo. Nije komercijalan film, ali je dobio industrijske podsticaje, i nagrađen je u Karlovim Varima. Dok smo razvijali tu priču, bilo nam je jasno da se, nažalost, nije mnogo promenilo u pristupu temi nasilja. Ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Pričala sam s roditeljima dečka koji je izvršio samoubistvo, i oni su uložili ogromne napore da se donesu zakonski akti kako bi se takve stvari sprečile.

Bavimo se važnim temama

Kada je pomenula situaciju u Srbiji, navela je primer Skandinavije gde je, zahvaljujući zakonskoj regulativi i kampanjama, stopa nasilja među mladima nula procenata.

- I stoga smo napravili kampanju za društvene mreže u kojoj koristimo primer skandivskih zemalja, kako bismo pokušali da tinejdžerima ukažemo na svu opasnost vršnjačkog i svakog drugog nasilja. Ali, jedno je tretirati društveno odgovornu temu u svom filmu, a drugo raditi na tome da se nešto u društvu iz korena promeni. Potrebno je mnogo više od filma ili kampanje da bi se nešto tako važno promenilo. Neophodno je da spoznamo kako da promenimo stavove spram nekog važnog pitanja. Ne treba se fokusirati samo na film. Svi se mi ovde bavimo nekim važnim socijalnim temama. Ali, samo prikazivanje filma nije dovoljno - navela je srpska producentkinja.

Nadovezujući se na priču o društvenom angažmanu filmskih stvaralaca reditelj Ivan Marinović prisetio se svog školovanja i onog što mu je rekao mentor - da u Evropi filmski stvaraoci ne zarađuju novac u Evropi.

- Pitao sam se kako je to moguće, da li to znači da je naša dužnost nešto drugo. Da li je neophodno da ponudimo sadržaj zarad katarze? Kasnije sam shvatio šta to znači. I moja odgovornost prema publici jeste da postavljam pitanja, jer je umetnost onda najrelevantnija. Želim da publici pružim ogledalo u kom se mogu pogledati - kazao je Marinović.

Sagovornici na panelu složili su se da je Evropska unija, odnosno njeni fondovi za finansijsku podršku, jedna od prvih adresa kojoj se obraćaju kad su njihovi filmovi, kao i sve aktivnosti koje prate jedan filmski projekat, u pitanju.

Marinović je kazao da se upravo navršilo deset godina od kada je snimio prvi film. Tada mu u Crnoj Gori nije bila dostupna podrška Kreativne Evrope:

- Bila je velika borba snimiti film. Nismo bili deo tog sistema tada, međutim, već za drugi film sam dobio podršku. Za realizaciju jednog filma potrebno je oko pet godina, ako si srećne ruke. Nažalost, to je ciklus. Ne možeš da stvaraš kvalitet bez razvojne podrške i zato je neophodno raditi koprodukcije. Crna Gora je mala zemlja, tako da ne možemo sami. Neophodno je povezati se sa drugim zemljama, najpre u regionu, a ovaj program Kreativne Evrope upravo to omogućava - rekao je Marinović, uz opasku da što je priča jednog filma lokalnija, to je evropskija.

- Nudimo sebe i svoje duše. Mi smo svi ovde entuzijasti, koji vole da pričaju priče, a publika odlučuje da li su one interesantne ili ne - naglasio je Ivan Marinović.

Evropa pruža stabilnost

Galić se prisetio da je bio prvi koji je u BiH, još 2012. dobio finansijsku podršku EU.

- Kada je program Kreativna Evropa Medija ovde uspostavljen, bili smo spremni. Mnogo je dobrih reditelja, producenata, priča. Problem je ponekad jezička barijera. I postoje brojni, sjajni evropski fondovi koji ti pomažu u promociji, marketingu filma. Zahvaljujući podršci Kreativne Evrope mi te jezičke i sve druge barijere možemo da prevaziđemo. Zapravo, tek kada je Evropa počela finansijski da nas pomaže, počeli smo ozbiljno da razmišljamo o publici, o tome da film dođe do što šireg kruga ljudi. Jedan od najboljih primera za to je Sarajevo film festival. Statistika je ohrabrujuća - kazao je Zoran Galić.

Sličan stav podelio je i Ishak Jalimam, rekavši da je prvi put imao neku vrstu strategije kada se prijavio za program Kreativne Evrope. I Snežana van Houwelingen naglasila je da Evropska unija čini dosta, kad je posredi pomoć filmskim stvaraocima. Ali problem nije, kako je ukazala, u EU, već u nacionalnim fondovima:

- Mislim da trenutno samo Crna Gora nema problema… U Srbiji već dve godine nije raspisan nijedan konkurs za sufinansiranje filmova. Možemo mi da dobijemo najveću moguću podršku od EU ili medija, ali ako nemamo zdrave nacionalne fondove, koliko god da su naši projekti sjajni, ne možemo ništa da uradimo. Mogla bi EU da nam pomogne s našim nacionalnim fondom - našalila se Snežana van Houwelingen.

I u BiH je slična situacija kao i u Srbiji, posvedočio je Jalimam.

- Tek pre mesec dana u Federaciji je raspisan poziv za sufinansiranje posle čak tri godine. Ne možemo da uđemo u bilo kakvu koprodukciju dok prethodno naša zemlja ne podrži projekat. Kada pričam sa starijim kolegama koproducentma njima je sve to nezamislivo, jer se ranije nije moglo dogoditi da ostanu bez državne podrške. Kreativna Evropa je jedina stabilnost koju trenutno imamo u našoj kompaniji - zaključio je Ishak Jalimam.