Vučićeva odluka o pomilovanju pod znakom pitanja? Stručnjaci upozoravaju da bi mogla da bude ništavna, a ovo je razlog

Ovim bi direktno bio prekršen Zakon o pomilovanju jer je Ministarstvo pravde jedino ovlašćeno da po službenoj dužnosti podnosi zahteve za pomilovanje, odnosno aboliciju, jer u suprotnom iste mogu podneti samo osuđena lica ili članovi njihovih porodica – ali tek nakon pravosnažnosti presude.

Budući da su se na spisku pomilovanih našla imena osoba koje su bile pod istragom, a ne pravosnažno osuđene, ministar pravde Nenad Vujić jedini je mogao da podnese zahtev za njihovu aboliciju, tako da ni na koji način nije mogao „da ne učestvuje u sprovođenju ovakve odluke“.

Prekršen zakon

„Oslobađanje od krivične odgovornosti može se dati samo po službenoj dužnosti, a ne na molbu lica protiv kojih se vodi postupak jer ona i dalje nisu pravosnažno osuđena. Član 11 Zakona o pomilovanju kaže da se postupak po službenoj dužnosti pokreće isključivo na zahtev ministra pravde. Informacija da se Ministarstvo pravde neće u to mešati je zakonski nemoguća i postavlja se pitanje validnosti tih pomilovanja jer to znači da su svi ti akti pravno ništavni. Ako nije postojao predlog ministarstva, na osnovu čega je onda bivši predsednik doneo odluke o pomilovanju“, pojasnila je juče za N1 prof. dr Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta.

Dodaje da se sada postavlja pitanje kako sudovi i tužilaštva da postupaju, ako imaju pravno ništavnu odluku o aboliciji.

"Budući da bi ovim zakonitost pomilovanja bila dovedena u pitanje, postavlja se pitanje šta će raditi tužilaštva sa svojim istražnim postupcima, ili sudovi sa svojim. Sve to zahteva temeljnu proveru“, istakla je Bajovićeva.

Sagovornici „Nove“ iz pravosuđa potvrđuju navode prof. dr Bajović, ističući da uloga Ministarstva pravde nije samo u podnošenju molbe, već ukaz o pomilovanju predsednik mora iznova da uputi ministarstvu.

"To znači da bi svako pojedinačno pomilovanje, pokrenuto po službenoj dužnosti, predsednik morao iznova da uputi ministarstvu kao odgovor na njihovu molbu, pa da onda ministar pojedinačno obaveštava tužilaštva i sudove koje su postupke dužni da odmah obustave. Predsednik Republike ne komunicira direktno sa sudovima i tužilaštvima, već to radi Ministarstvo pravde koje tvrdi da u svemu ovome ne učestvuje“, kaže sagovornik „Nove“.

Ukazuje na još jednu bitnu stvar.

"Spisak aboliranih može bez ikakvih smetnji da ostane skriven od očiju javnosti, jer objavljivanje istog nije zakonski regulisano ni precizirano. Iako je javnost očekivala da će imena aboliranih morati da osvanu u Službenom glasniku, za to ne postoji zakonska obaveza. Poseban Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata ne propisuje da se ovakav spisak mora naći u Službenom glasniku, što opravdava bojazan javnosti da se imena svih aboliranih namerno kriju od očiju javnosti uoči parlamentarnih izbora“, kaže sagovornik.

Dodaje da će javnost verovatno periodično saznavati ko su te osobe, kad počnu da se zaustavljaju istražni i sudski postupci.

"Ukoliko među njima ima pojedinaca čije bi oslobađanje izazvalo gnev javnosti, vrlo je izvesno da u ovom trenutku spisak neće biti otkriven", kaže sagovornik.