Kanada okreće leđa Vašingtonu i ide ka Briselu: EU joj nudi status kakav nikad nije postojao

Obraćajući se kanadskom premijeru Marku Karniju u Strazburu, fon der Lajen je poručila da želi da odnose EU i Kanade podigne na „najviši mogući nivo“ u svetu koji je, kako je rekla, postao „otvoreno neprijateljski“.

Predlog dolazi u trenutku kada se Kanada sve više približava Evropi, dok su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama ozbiljno zahladneli. Trgovinski pregovori Otave i Vašingtona propali su u avgustu 2026. godine, nakon čega je administracija Donalda Trampa uvela visoke carine na deo kanadske robe. Dodatne tenzije izazvale su i Trampove izjave da bi Kanada mogla da postane „51. američka savezna država“.

Pošto Kanada geografski ne može da postane punopravna članica EU, Evropska komisija predlaže novi status „pridružene članice“. Takav model trenutno ne postoji u evropskim ugovorima, pa njegovi pravni i institucionalni okviri tek treba da budu definisani.

Ideja je da Kanada dobije znatno dublji odnos sa Unijom od običnog trgovinskog partnerstva, ali bez prava koja imaju države članice. Ne bi imala pravo glasa u Evropskom parlamentu niti uticaj na donošenje ključnih evropskih zakona, ali bi mogla da se dodatno uključi u evropsku odbrambenu industriju, zajedničke arktičke projekte i saradnju u oblasti veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, kvantnog računarstva, energetike i finansijskih usluga.

„Znamo da je reč o dubljem partnerstvu, ali manjem od punog članstva. Gde će se tačno nalaziti na toj skali tek treba da bude dogovoreno“, rekao je Fabian Culeg iz Evropskog centra za politiku.

Zašto je Kanada potrebna Evropi, a Evropa Kanadi

Brisel i Otava već imaju razvijene političke i ekonomske veze. Sporazum CETA iz 2016. ukinuo je oko 98 odsto carina, a bilateralna trgovina robom i uslugama porasla je na oko 130 milijardi evra, prenosi Euronews.

Saradnja je dodatno ubrzana dolaskom Marka Karnija na vlast 2025. godine. Kanada već učestvuje u programu Horizon Europe, a u februaru 2026. postala je prva neevropska zemlja koja se priključila evropskom odbrambenom instrumentu SAFE, vrednom 150 milijardi evra.

Za Otavu je približavanje EU način da smanji zavisnost od američkog tržišta. SAD su i dalje daleko najvažniji trgovinski partner Kanade i činile su 72,5 odsto njenog robnog izvoza tokom 2025. godine.

Sa druge strane, Evropi je Kanada važna zbog energije i kritičnih sirovina.

Kanada raspolaže velikim rezervama litijuma, nikla, kobalta, grafita, bakra i retkih zemnih elemenata, koji su ključni za proizvodnju baterija, električnih vozila, elektronike i vojne opreme.

U trenutku kada EU pokušava da smanji zavisnost od kineskih sirovina i kada je izgubila pristup jeftinoj ruskoj energiji, Kanada bi mogla da postane jedan od ključnih „bezbednih dobavljača“.

„Kanada ima sve. Energiju, gas i kritične sirovine. Očigledno je da je u našem interesu da trgujemo sa njima“, rekao je evropski poslanik Havijer Moreno Sančez.

Kanadski energenti mogli bi da povećaju ponudu na evropskom tržištu, ali stručnjaci upozoravaju da će za to biti potrebno vreme, jer Kanada trenutno nema dovoljno infrastrukture za veliki izvoz energije van Severne Amerike.

Novi model savezništva EU

Nova saradnja mogla bi da obuhvati i lakšu trgovinu uslugama, povezivanje finansijskih tržišta, studentske razmene i zajedničke naučne projekte kroz programe poput Erasmus+ i Horizon Europe.

Ipak, najveći izazov biće stvaranje pravnog okvira za status koji do sada nije postojao. EU će morati da definiše prava i obaveze Kanade, uskladi regulatorne standarde i obezbedi političku podršku svih članica.

Ni postojeći sporazum CETA još nije u potpunosti ratifikovan, a pojedine države, među kojima su Francuska, Italija i Poljska, ranije su izražavale zabrinutost zbog kanadskih standarda u poljoprivredi.

Više detalja očekuje se na samitu EU i Kanade 29. i 30. oktobra u Montrealu, kada bi politička ponuda Brisela mogla da dobije konkretniji oblik.

Ako model sa Kanadom uspe, mogao bi da posluži kao osnova za slična partnerstva sa drugim bliskim državama koje nisu članice EU, poput Velike Britanije, Norveške, Australije, Japana ili Južne Koreje.