"Da nisam postao glumac, sigurno bih bio kriminalac": Vudi Harelson pevao, igrao, pio, otkrio sve tajne i očarao Sarajevo

Toliko je u popodnevnim časovima bila krcata sala, da je publika sedela na stepeništu i na podu ne bi li čula šta to ima da kaže holivudska zvezda, čija karijera broji 77 uloga, te saradnje s rediteljima od Miloša Formana i Terensa Malika, preko Ričarda Linklejtera i Folkera Šlendorfa, do Olivera Stouna i Rubena Ostlunda. I uz video klip iz kultnog filma "Rođene ubice" startovao je masterklas, a ovacije, aplauzi, telefoni u vazduhu pokliči - Vudi, Vudi pratili su izlazak na scenu američkog glumca samo nekoliko sati pre nego što će biti ovenčan Počasnim srcem Sarajeva za doprinos filmskoj umetnosti na 32. Sarajevo film festivalu.

I počeo je s pričom o povratku u BiH prvi put nakon 1996. godine kada je ovde snimio film Majkla Viterbotoma "Dobrodošli u Sarajevo".

- Mnogo toga se promenilo. Sve je nekako poraslo. Tada smo, dok smo snimali, imali policijski čas. Nikog nije bilo na ulicama, a sada jedva možeš da prođeš bilo kojom ulicom od ljudi. Grad pulsira, pun je događaja, energije. Ali ono što pamtim od pre 30 godina jeste duh naroda, jer ljudi su onomad bili zaista duhoviti, i valjda ih je humor održavao u tom tmurnom dobu.

Baš u ovom gradu pre nekoliko godina mlađi Harelsonov kolega Džesi Ajzenberg kazao je da se "Amerika slaže samo oko jedne osobe - Vudija", a holivudska diva Lorin Bekol davnih dana za glumca je rekla da je uvek spreman za ulogu, da je veliki profesionalac, ali i divan čovek, podsetio je moderator masterklasa Nil Jang, koji je zvezdi prethodno poklonio viski star deset godina:

- Nikada to nisam čuo. Uauuu, hajmo da nazdravimo za to što je Lorin rekla - prokomentarisao je Vudi sipajući sebi i svom domaćinu piće. I nije to bilo jedini put da se poslužio poklonom. Do kraja masterklasa malo je toga u flaši ostalo…

Veoma nonšalantan, duhovit, sve vreme komunicirajući s publikom, u jednom momentu je upitao:

- Hej, jeste li tu, vi glumci iz Beograda koje sam upoznao noćas oko jedan ujutru? Mislim da je bilo i nekih iz Hrvatske… Tu ste, pa ćao, sećam vas se. Uh, postajem nostalgičan za prošlom noći. Pozvao sam ih gomilu na masterklas, zato je ovde sada tako puno ljudi. Moja žena nije bila noćas sa mnom, a kada ona nije tu, ja sam u svakom smislu raspojasan. A tu je i Gugi, moj prijatelj, najdivnije ljudsko biće na planeti, svi da ga pozdravite. Ima sjajan dokumentarac na Sarajevo film festivalu, sutra je projekcija, obavezno da idete da ga vidite!

Malo je uozbiljio stvar, pa je imao potrebu da pomene nedavno otišlog reditelja Roba Rajnera, s kojim je snimio dva filma - "LBJ" i "Shock and Awe", rekavši kako je bio divna osoba i da je sjajno bilo raditi s njim. Naročito se osvrnuo na prvo ostvarenja u kom je tumačio Lindona B. Džonsona, 36. po redu američkog predsednika. Kuriozitet je da je nekadašnji predsednik iz iste države kao i Harelson, Teksasa:

- Želeo sam da radim s Robom. Iako ima mnogo upitnih stvari u životu mog junaka, a činio je i neka sranja, meni je ta uloga bila posebna. Pogotovo zbog fizičke transformacije i maske koju sam imao. Mnogo glumaca gradi ulogu iznutra, a ja radim obrnuto. Za mene sve počinje da se formira od izgleda mog junaka. Kada imate masku razmišljate drugačije kao glumac. Želeo sam što dublje da uđem u lik tog predsednika. Slušao sam i audio snimke njegovih razgovora, od onih sa Martinom Luterom Kingom do onih Edgarom Džejom Huverom, koji je bio decenijama prvi čovek FBI-ja. Ako ne znate ništa o Huveru, moram vam reći da je bio opasan lik. Sahranjivao je mnoge.

Rođen je, istakao je u Midlandu, a odrastao u Justonu, i pohvalio se da ume da "skine" svaki akcenat s juga Amerike:

- Apsolutno svaki. Ali, da kažem nešto svima vama ovde koji ste glumci. Nemojte da se mučite mnogo oko akcenata, verujte mi niko neće primetiti ako omanete.

Prvu od tri nominacije za Oskara dobio je za "Narod protiv Larija Flinta", u kom tumači junaka koji je veći od života:

- Sve je ovde veće od života (smeh). Ja jesam (opet smeh)! Ozbiljno, uvek sam voleo da preterujem dok snimam. Obično se desi da reditelj mora da me prizemi. Kada sam radio s Džejsonom Bejtmanom u jednom trenutku me je upitao me je da li osećam nekakav miris. Pitao sam ga iznenađeno: "Kakav miris?". Odgovorio mi je: "Pa kako ti gori zadnjica". Preterivao sam, ali nisam umeo drugačije, a Džejson je samo hteo da me vrati na zemlju. Ali, svaki glumac je ličnost koja voli da se pokazuje. Takav sam bio oduvek. I danas sam. Evo, da vam otkrijem tajnu - danas sam povredio mali prst na nozi jer sam se pravio važan. Nekako mi je prirodno, gotovo urođeno da želim da nastupam u svakom trenutku svog života. Imao sam to očigledno u sebi od rođenja, ali nikako nisam mislio da ću od toga moći jednoga dana da živim. Većina glumaca bi bili kriminalci da nisu postali glumci. A meni bi se to gotovo sigurno desilo - odsečan je bio.

Zahvaljujući daru za improvizaciju je i postao glumac, a podelio je s publikom i jednu priču koju, kako je rekao, ponavlja milioniti put:

- Kada sam bio u srednjoj školi, umro je Elvis Prisli. A ja sam ga obožavao. Kad sam bio klinac, bilo je mogućnosti da za pet centi kupiš jednu ploču. I naravno, kupio sam Elvisovu. Počeo sam da pevam njegove pesme najpre kod kuće, a onda i uz fudbalski teren, kad završimo utakmicu. I to se mojim drugarima svidelo. Sećam se da smo jednom, uoči Božića, svi bili u školskoj biblioteci. I drugari su me zamolili da uradim svoju Prisli tačku. Opirao sam se tom predlogu, jer sam mislio da nije prikladno pevati u biblioteci, u kojoj vlada tišina. No, ubedili su me. Počeo sam da pevam "All Shook Up" (počeo je da peva i masterklasu, uz ogromno odobravanje publike, prim.aut.) i prisutni u biblioteci su se okupili oko mene i počeli da mi tapšu kao vi sada. A pred kraj pesme sam se iznebuha popeo na sto, iako nikada pre toga nisam imao nikakav javni nastup, i odradio finale numere. Svi su bili oduševljeni, a onda mi je prišla i jedna devojka, zvala se Robin. Bila je najpopularnija devojka u školi i zabavljala se s najboljim školskim sportistom. Predstavila mi se i rekla da je predsednica Dramske sekcije i da bi trebalo da im se pridružim. Nisam mogao da verujem. I učinio sam to, samo zato što je ta prelepa Robin to od mene tražila. I evo još jedne trivije - posle sam se kratko i zabavljao s njom.

Masterklas nije mogao da prođe bez pominjanja kultne serije "Kafić uzdravlje", u kojoj je igrao Vudija Bojda. Ta uloga mu je donela Emi nagradu, ali jedva ju je prihvatio. Naime, tada je studirao glumu, i želeo je da se posveti pozorištu. Ukazala se šansa da zaigra na Brodveju:

- Tada sam napunio 23 godine i pomislio sam: „Bože, ja ću igrati na Brodveju“. Bio sam veoma uzbuđen. Međutim, sreo sam kolegu s koledža koji mi je rekao da se održava audicija za neku televiziju seriju i za ulogu Vudija, te mi je poručio da obavezno odem. Ali, ja nikada nisam mislio da je televizija moja "šolja čaja". Međutim, pogledao sam seriju i delovala mi je sjajno, uz neverovatnu scenarističku i glumačku ekipu. No, ja nikada nisam bio dobar na audicijama. Moj očaj je mogao svako da oseti kad uđem na audiciju. I svaku sam audiciju zabrljao. Ali, kada sam krenuo na audiciju za "Kafić uzdravlje" bio sam opušten, jer sam bio siguran da ću zaigrati na Brodveju. Već su odlučili koji će glumac zaigrati Vudija kad sam ušao. Video sam to. Ali, nos mi je u tom trenutku bio pun i morao sam da ga izduvam. I baš u trenutku kada sam duvao nos, producentkinja mi otvara vrata i svi su bili svedoci te čudne slike, te su počeli da se smeju. Audicija je odlično prošla i rešili su da me angažuju. Imao sam 24 sata da potpišem ugovor. I bio sam u velikoj dilemi - Brodvej ili da se prodam i odem na televiziju. Svi su mi savetovali - televiziju. I bili su u pravu. Jer, "Kafić uzdravlje" mi je promenio život.

Negde u to vreme legendarni glumac Džimi Stjuart posavetovao ga je da se, ipak, posveti pozorištu:

- Moj drug i ja smo bili sam ogromni fanovi Džimija Stjuarta. Želeli smo po svaku cenu da ga upoznamo, te smo mu napisali poruku "kako nije ni svestan koliko ga volimo". I odgovorio nam je. U pisanoj poruci nam je dao savet da nikako ne odustanemo od teatra.

I Vudi je poslušao savet velikog Džimija. Ostao je u teatru, igrao i na televiziji, a onda su mu se otvorila vrata filma.

- U to vreme dobio sam ponudu za film "Benny & Joon" s Džonijem Depom, i potpisao sam ugovor. Međutim, odjednom je stigla ponuda za još jedan film - "Nepristojnu ponudu", koji je režirao Adrijen Lin. Svi su me savetovali da treba da prihvatim ponudu, ali ja nisam želeo jer sam se već obavezao. I pametniji od mene su me izvukli iz tog projekta za pravo malo bogatstvo. Na sreću, ipak sam snimao "Nepristojnu ponudu" – konstatovao je Harelson, dodavši kako je Demi Mur poznavao od ranije, ali ne i Roberta Redforda:

- Divio sam mu se, i cenio ga, a tek moja mama… Znate, moja mama se uvek plašila letenja, međutim sela je u avion i došla na snimanje samo da bi videla Roberta Retforda. Kada smo snimali onu scenu na bazenu, Robertu sam predstavio moju mamu. A ona je samo želela da ga pozdravi, kao uostalom i svaka žena u Americi (smeh). Pristao je rado i to je moju mamu tako usrećilo.

Retforda je nazvao ne samo velikim glumcem, već i velikim radnikom.

- S većinom kolega sa kojima sam radio, od Bila Mareja, do Leonarda Dikaprija - svi su oni veliki radnici. Oni se ne oslanjaju na svoj izgled i šarm, naprotiv. Oni rade, rade...

Kao i mnoge njegove kolege odbio je uloge koje su drugima donele mnogo. Primera radi, pre role u "Narodu protiv Larija Flinta", odbio je glavnu ulogu u filmu "Džeri Megvajer", koju je na kraju odigrao Tom Kruz:

- To sam baš zajebao (smeh). Pročitao sam scenario, i mislio sam da niko neće hajati za tog agenta. Moj agent mi je rekao da pravim grešku. Samo četiri dana nakon što sam ih odbio, čuo sam da će Kruz igrati Džerija. I znao sam tad da sam debelo pogrešio.

Drugu nominaciju za Oskara dobio je za film "Vesnik smrti" Orena Movermana. Tad je, kako je otkrio, njegova majka bila ubuđena da nije pogrešio što se otisnuo u svet glume. Rekla mu je, odgledavši ga u tom filmu, da je poput jednog od njenih omiljenih glumaca - Kristofera Plamera.

- Bilo je to veoma intenzivno iskustvo, ali mislim da je to sjajan film, jedan od najboljih u mojoj karijeri - ocenio je Vudi, a pomenuo je i kultnu seriju "Pravi detektiv" u kojoj igra s "bratom" Metjuom Mekonahijem. I upravo sa "bratom" snimio je TV šou "Braća", koji će od narednog meseca početi premijerno da se prikazuje na Epl platformi.

- Za sve one koji su voleli "Detektiva" ovo je nešto potpuno suprotno. A kako je došlo do "Braće"? Pa, mi se svakoga leta sastajemo zajedno sa svojim porodicama. I mislim da je to bilo možda 2016. godine. Sedeli smo i gledali finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene koje je SAD osvojila. Dok smo to gledali, pričao sam s Metjuovom mamom i pomenuo sam svog oca, na šta mi ona kaže kako ga je poznavala. Zapanjen, upitam je - kako? Jer, poznavao sam je 25 godina i tek mi je tad rekla da je znala mog oca. A Metju mi je nekoliko godina ranije rekao da, kada je njegova majka trebalo da se porodi s njim, njegov otac nije hteo da ide u porodilište pod izgovorom da "to nije njegova beba". A oni su se tri puta uzimali, dva puta se razvodili, a tokom poslednjeg razvoda ona je upoznala je Čarlsa Harelsona, moga oca. Bilo je to baš u vreme začeća Metjua Mekonahija. I zato, kada mi je rekla da je znala mog oca, imajući u vidu tu Metjuovu priču, ja sam prebledeo. Odmah mi je sinulo da je moj otac i Metjuov i da smo braća. Ali, Metju ne želi da uradi test da to potvrdimo. I upravo čitava ta priča je bila inicijalna ideja za šou - otkrio je Vudi.

Naglasio je da nikada nije pomislio da odustane od svog posla.

- Gluma me nikada nije napustila, to je moj poziv. Doduše, pravio sam kratke pauze. Od 1997. do 2002. napravio sam pauzu od pet godina, a možda je to koincidiralo s tim da me ne žele. Međutim, hoću da se bavim svojim poslom dok ne posedim. Znači, zauvek, pošto sedih nema - ćelav sam!

Pričao je i o fudbalu, o svom druženju s Vilijem Nelsonom, kog je nazvao najdivnijim stvorenjem na planeti, priznavši usput da, osim što bi po čitavu noć s njim igrao domine, popušio je s kantri legendom na hiljade dolara (misleći na marihuanu) i ispio reke pića, ocenio je sramotnim učešće američke administracije u svemu lošem što se danas događa na planeti… A masterklas je završio uz svog Elvisa. Uz, naravno, "All Shook Up", pevajući, igrajući i uvijajući se poput Prislija, da bi na kraju sišao među publiku, zagrlio svoju suprugu, kratko otplesao s njom, poljubio je, a onda se posvetio hordi ljudi koja je želela autogram od Vudija Harelsona...