Top 5 filmova Slobodne zone: Najlepši dečak na svetu i retke zverke s Tibeta

Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma „KinoKauch“ biće domaćin onlajn „Slobodne zone“ od 10. do 20. novembra.Specijalno za Nova.rs iz ovogodišnje ponude festivala „Slobodna zona“ svoje favorite izabrali su Branka Pavlović, montažerka, dugogodišnja selektorka međunarodnog programa Slobodne zone i Rajko Petrović, direktor festivala i selektor više programskih linija, vanredni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije. Ovo je njihov izbor a svaki od obaranih filmova stoji zajedničko obrazloženje naših sagovornika.

„Najlepši dečak na svetu“

https://www.youtube.com/watch?v=guW4cRHyqywPola veka nakon premijere kultnog filma Smrt u Veneciji saznajemo na koji je način briljantni italijanski reditelj Lukino Viskonti obeležio život svog glumca Bjorna Andresena, koji je tada imao svega petnaest godina. Do tada anonimni tinejdžer, Andresen se odjednom nalazi u središtu filmske pažnje i biva proglašen najlepšim dečakom na svetu od strane jednog od najvećih filmskih autoriteta.Njegov život i dalje je u senci tih dešavanja, a dokumentarac rediteljskog dvojca Kristine Lindstrom i Kristijana Petrija vešto pripoveda priču o slavi na koju Andresen nije bio spreman i sa čijim pogubnim uticajem pokušava da se izbori. Dodatno, u sklopu pratećeg programa Lukino Viskonti Tribute u Jugoslovenskoj kinoteci prikazaćemo neke od najznačajnijih filmova ovog reditelja, uključujući i Smrt u Veneciji.A za one koji žele još bliže da istraže Viskontijev rad, preporučujemo i promociju knjige Viskonti: Uvidi u krvi i mesu Aleksandra Garsije Ditmana.

„Povratak u Rems“

Otkako je Didije Eribon objavio Povratak u Rems 2009. godine, to delo pokrenulo je lavinu rasprava i inspirisalo brojne umetnike, od mlade francuske književne zvezde Eduara Luja do čuvenog nemačkog pozorišnog reditelja Tomasa Ostermajera. Žan-Gabrijel Perio koristi Eribonove memoare kao osnovu za ovaj nesvakidašnji portret francuskih radnica i radnika u periodu od nekoliko decenija XX veka.Iako je napredak cele zemlje zavisio upravo od radničke klase, ona je decenijama sistematski bila držana u određenim granicama, a napredak dece iz radničkih porodica bio je praktično nemoguć, za razliku do privilegovane francuske buržoazije. Kroz primer Eribonove prabake, reditelj istražuje kako izneverene želje i borbu radničke klase, tako i neskrivene namere pripadnika više klase, jasno otvarajući pitanje koliko toga se zaista promenilo u XXI veku?https://youtu.be/z5lnx9QCY0A

„Slušajte pažljivo!“

U početku je sve zvučalo kao teorija zavere - nacisti su na samom početku Drugog svetskog rata, navodno, uspeli da promene globalno podešavanje muzike i podese frekvenciju na 440 herca, verujući da to čini mase agresivnijim i podložnijim manipulaciji. To što je u pitanju visina tona koju slušamo i mi danas bilo je dovoljno da se muzičarka Lori Amat upusti u istraživanje ove teorije. Međutim, ono što uspeva da otkrije kroz razgovore sa brojnim stručnjacima i entuzijastima, još je neverovatnije.Zvuk ne samo da može da leči, manipuliše osećanjima i emocijama, već može i da se koristi kao oružje. Lori se tada, sasvim logično, pita da li su i nacisti za to znali? Nagrađivani reditelj Gunar Hal Jensen prati ovu muzičarku na nepredvidivom putu, beležeći kamerom njena fascinantna otkrića.https://youtu.be/gOmPq_k91nM

„Moj tata hot dog“

Pred nama je sedamnaesto izdanje festivala i s pravom možemo da kažemo da je nekoliko generacija odraslo uz Slobodnu zonu. Svake godine sa istim žarom i posvećenošću biramo filmove namenjene mlađoj publici, sve to sa ciljem da im pokažemo koliko zanimljiva Slobodna zona može da bude. Ove godine program Selekcija 8+ donosi i izvanredan igrani film Moj tata hot dog mlade belgijske rediteljke Anuk Fortunier.Dirljiva i duhovita priča prati Pola, oca koji odlučuje da napravi rez i zameni siguran posao u banci neizvesnim, glumačkim pozivom. I dok ga porodica osuđuje i ismeva, njegova najmlađa ćerka Zoe pružiće mu neophodnu podršku. Za razliku od brojnih filmova koji govore o značaju podrške koji roditelji treba da pruže deci, ovaj film na sve to donosi još jedan kvalitet - posebnu pažnju posvećuje svemu onome što odrasli članovi porodice mogu da nauče od dece.https://youtu.be/bsb3xC09Ci0

„Snežni leopard“

Za nama je, sada već poduži, period u kojem su putovanja bila na ivici nemogućeg. Ali baš tada filmovi, a i umetnost generalno, poslužili su nam kao savršen način za otkrivanje i upoznavanje novih svetova. Upravo to sa lakoćom postiže dokumentarni film Snežni leopard francuske rediteljke Mari Amige, čiji je glavni junak jedna od najređih i najneuhvatljivijih velikih mačaka. U potragu za ovom životinjom, koja će ih odvesti kroz neistražene, više nego nepristupačne predele Tibeta, upuštaju se čuveni fotograf Vensan Munije i pisac Silven Teson.Dok ispituju granice svoje fizičke spreme, ali i strpljenja čekajući da usnime snežnog leoparda, Munije i Teson postavljaju niz pitanja o načinu na koji bi čovek trebalo da se odnosi prema prirodi. Posebnu atmosferu ovom filmu uz spektakularnu fotografiju daje muzika koju su komponovali Voren Elis i Nik Kejv. Snežni leopard premijerno je prikazan sa velikim uspehom na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu, a Mari Amige izjavila je tom prilikom: „Ako želimo da vodimo računa u prirodi, moramo da je upoznamo i zavolimo.”Bonus video: Otvaranje Beldoks festivala

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgotvorenbeldoks2021gp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400433"]