1
Svetski dan džeza obeležava se širom sveta 30. aprila, kao zvaničan UNESCO praznik. Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao "sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima".
Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem programa, čija misija je promovisanje značaja džeza i popularizacija ovog muzičkog pravca kod najšire publike.
Koncert povodom Svetskog dana džeza tradicionalno je i prva u nizu aktivnosti u susret Beogradskom džez festivalu, najstarijoj i međunarodno najuglednijoj umetničkoj manifestaciji posvećenoj ovoj vrsti muzike u Srbiji, koju Dom omladine Beograda pod pokroviteljstvom grada Beograda organizuje svakog oktobra, još od 1971. godine. Ove godine, Beogradski džez festival biće održan po 40. put, a publiku od 24. do 28. oktobra očekuju koncerti brojnih istaknutih umetnika iz celog sveta.
U sklopu obeležavanja Svetskog dana džeza, Dom omladine Beograda organizuje promociju trećeg, dopunjenog i proširenog izdanja „Knjige o džezu“ Jadrana Erčića, dugogodišnjeg autora i voditelja emisije „Džez panorama“ na programu Stereorame Radio Beograda, koju je objavilo Izdavaštvo RTS u saradnji sa Knjigom komerc. Promocija će biti održana 30. aprila od 19h u Centralnom holu Doma omladine Beograda, a govoriće: Jadran Erčić (autor), Dragan Inđić (Izdavaštvo RTS) i Ranko Stojilović (Drugi program Radio Beograda). Moderator: Dragan Ambrozić, rukovodilac Odeljenja za umetničko stvaralaštvo Doma omladine Beograda.
U nastavku večeri, Dom omladine Beograda sa velikim zadovoljstvom predstavlja Kvartet Nikole Šaškovića, jednog od najtaletovanijih mladih džez umetnika u Beogradu. Koncert se realizuje u saradnji sa Muzičkom školom “Stanković”, čiji je Nikola učenik na Odseku za džez. Biće održan od 20h u Velikoj sali DOB, a ulaz je besplatan. Beslatne propusnice biće dostupne jedan sat pre početka programa na info pultu u holu DOB.
„Knjiga o džezu” Jadrana Erčića ima 478 strana, uz rečnik, diskografiju, bibliografiju (217 referenci po Denverskom sistemu), biografiju autora i sažetak na engleskom jeziku. U prvih 18 poglavlja definisani su osnovni pojmovi o džezu i prikazana je ukratko njegova istorija kao savremene muzike XX veka.
Uvažavajući činjenicu da je džez u prošlom veku od muzike za zabavu postao svojim razvojem muzika koja se svira na koncertnim podijumima, autor je prikazao i odnos džeza sa komplementarnim umetnostima, filmom i klasičnom muzikom, a takođe je ukazao i na estetske momente kojima bi se moglo definisati šta je u džez muzici kao umetnosti lepo. U 15 narednih poglavlja prikazana je istorija instrumenata u džez muzici, i predstavljene su najznačajnije ličnosti sa njihovim osnovnim biografskim podacima (više od 300 biografija, uključujući najpoznatija imena).
Iza svake biografije navedeni su najznačajniji diskografski podaci. Posebno je predstavljen džez u Srbiji, sa najznačajnijim ličnostima koje su u prošlom veku dale doprinos da džez postane umetnost XX veka. Inovativan deo ovog izdanja čini poglavlje “Džez i medicina”, koje prvi put na srpskom jeziku opisuje profesionalna oboljenja i bolesti nekih džez muzičara sa fatalnim ishodom.
Prikazana su stanja kao posledice dugotrajnog vežbanja na instrumentima, ali i druge prateće bolesti koja prate takozvana kritična zanimanja (zloupotreba alkohola, duvana i droge – B.Smit, Dž.Maligen), mentalna oboljenja (T.Harel), samoubistva (V.Vitas), poremećaji u seksualnoj sferi, nasilne smrti, saobraćajne nesreće (K.Braun), tuberkuloza (T.Monk), sifilis (B.Bolden), dijabetes (E.Ficdžerald), peritonitis (zapaljenje potrbušnice, B.Kovačev), neurološke bolesti (Č.Mingus), kardio i vaskularne bolesti (K.Džeret), maligna oboljenja (Tomaš Stanko), bolesti zuba (Č.Bejker), fizički hendikep i invalidnost (Dž. Renart, L.Pol), uključujući pogrešno postavljene dijagnoze (kao L.Armstrong), od kojih su neki i umirali (Dž.Geršvin).
Bonus video: 100 godina džez velikana Bubiše Simića
