Sava Miletić (Schime): Ohrabrujuće je kad si svedok istinskog uvažavanja džeza u Srbiji

Piše: Nikola MarkovićKrajem prošlog meseca objavljen je četvrti album istaknute domaće džez postave Schime, koju čine saksofonista Luka Ignjatović, pijanista Sava Miletić, basista Boris Šainović i bubnjar Peđa Milutinović. Na izdanju “Ursa Major” (Sekvoja izdavaštvo) nalazi se sedam novih autorskih kompozicija, od kojih čak šest kao autor potpisuje Sava Miletić. Stoga bismo s pravom mogli reći da je ovaj pijanista ključni muzičar za aktuelno izdanje benda, iako Schime načelno insistira na kolektivnom duhu i zajedničkom radu na muzici i nastupima.Sa grupom Schime nisi svirao od samih početaka, ali si poznavao muzičare iz benda. Kakva je tvoja predistorija sa Lukom, Peđom i Borisom?- Peđa i ja smo iz Kragujevca, tako da sam ga upoznao još kao klinca koji svira u raznim bendovima u Kragujevcu. Luku sam upoznao kada sam se vratio iz Austrije i kada smo zajedno počeli da predajemo na novootvorenom džez odseku na FMU u Beogradu, a Borisa kasnije na nekom od džez sešna. Jako mi se sviđalo kako oni sviraju i kada me je Luka pitao da li bih se pridružio Schime triju, kako su se oni tada zvali, sa oduševljenjem sam prihvatio.

Luka Ignjatović je jednom prilikom pomenuo da se sa tvojim dolaskom „formirala generalna ideja o zvuku benda“. Pomenuo je i tvoju širinu u pristupu improvizovanoj muzici u kombinaciji sa inspiracijom koju crpiš iz klasike. Kako razmišljaš upravo o tom spoju, džeza i klasične muzike, koji je na određen način i tematizovan i kroz saradnju sa Muzikonom?- Na početku dvadesetog veka nastao je muzički pravac Third Stream koji je bio mešavina džeza i klasične muzike. Kreirali su ga afroamerikanci koji su hteli da džez bude priznat kao umetnička forma. I veliki George Gershwin je to radio u svojim kompozicijama, a jedna od njih je Rapsodija u plavom. Duke Ellington, John Lewis, Mary Lou Williams, neki su od džez muzičara koji su bili pod uticajem ovog muzičkog stila. Svima nama iz benda je oduvek bila želja da radimo tako nešto. Kada nam se ukazala prilika da sarađujemo sa gudačkim orkestrom Muzikon, Luka i ja smo napisali kompozicije koje su bile namenjene za taj projekat, a Ana Krstajić i Vladimir Nikolov su napravili aranžmane.Na aktuelnom albumu „Ursa Major“ si glavni kompozitor benda. Na koji način si koncipirao te kompozicije i kako ste kao bend razmišljali o njima?- Kompozicije koje se nalaze na ovom albumu napravljene su sa namerom da se podstakne dubok osećaj muzičke simbioze unutar benda. One pozivaju svakog člana da se uključi u uzvišeno stanje pažljivog slušanja, pozivajući ih da se kreću kroz ponekad komplikovanu formu i zamršen harmonski tok. Ovo, zauzvrat, izaziva povećanu sklonost ka spontanim muzičkim dijalozima i inspirisanoj improvizaciji, tkajući umetnički narativ koji prevazilazi granice tradicionalnog džeza.O tome smo dosta pričali i mislim da smo na kraju uspeli to da postignemo.https://www.youtube.com/watch?v=q7dtSH6qvikI ti i Luka predajete na džez odseku FMU, kao i brojni drugi muzičari mlađe i srednje generacije. Koje su to vrednosti koje ti i tvoje kolege nastojite da prenesete mladim muzičarima, nezavisno od striktno tehničkih i muzičkih segmenata ovladavanja instrumentima?- Kao muzički pedagog, verujem da je ključno negovati perspektivu otvorenog uma, kako u muzici tako i u životu. Podstičem svoje studente da istražuju različite muzičke stilove i žanrove, naglašavajući da svaki od njih nudi vredne uvide i tehnike. Uranjanjem u širok spektar muzičkih iskustava, oni ne samo da proširuju svoju umetničku paletu već i razvijaju dublje razumevanje za bogatstvo ljudskog izraza. Pored toga, ističem važnost prilagodljivosti i spremnosti da se prihvate novi izazovi, kako u muzici tako i u životu.Iz pozicije sada već iskusnog muzičara, kako vidiš novu generaciju domaće džez scene, koja se trenutno školuje ili je baš završila fakultet?- Iskreno sam uzbuđen zbog potencijala i putanje srpske džez scene. Sve je veći broj izuzetno talentovanih i posvećenih mladih muzičara i njihova strast, u kombinaciji sa rastućim pristupom kvalitetnom obrazovanju i resursima, postavlja jaku osnovu za razvoj džeza u regionu. Pored toga, među publikom u Srbiji raste interesovanje za džez. To se ogleda u sve većoj posećenosti džez nastupima, radionicama i festivalima. Ohrabrujuće je biti svedok istinskog uvažavanja ove umetničke forme koja se ukorenjuje u našu kulturu.Bonus video: Ko je srpski Bočeli - Nemanja Crnatović o solističkom koncertu