Pozorišna kritika u „Njujork tajmsu“ dočekala nas je nasred ulice, kada smo posle predstave išli da popijemo piće. Upijali smo svaku reč, zapanjeni što je tretirano i obrađeno sve što se videlo na pozorišnim daskama, i sama priča, i svaka uloga. Plus, jako zanimljivo i afirmativno. Baš smo se dobro osećali i u to ime smo popili piće, kaže za Nova.rs glumac Svetozar Cvetković, po povratku iz Njujorka gde je u Teatru La MaMa nastupao u predstavi „Balkan Bordello“.
Ovu dramu Jetona Neziraja, u režiji Bljerte Neziraj, Atelje 212 radio je u saradnji sa teatrima Ćendra iz Prištine i njujorškim La MaMa. Projekat je okupio internacionalnu ekipu umetnika u kojoj su pored Cvetkovića, učestvovali i glumac Ivan Mihailović i dramaturg Dimitrije Kokanov.
Izvršni producent je bila Beka Vučo, ispred Fondacije My Balkans/Moj Balkan, a predstava je prikazana u okviru 60 godina postojanja teatra La Mama, jednog od najvažnijih avangardnih, of-of Brodvej pozorišta u Americi.
„Balkan Bordello“ je u Njujorku imao devet izvođenja, a ono što je posebno zanimljivo upravo je tekst Lore Kolins Hjuz, kritičarke „Njujork tajmsa“, u kojem je posebno pohvalila naše dramske umetnike koji glume „uzbudljivim magnetizmom“, harizmatičnog Svetozara Cvetkovića koji igra Egista, Klitemnestrinog ljubavnika, i Ivana Mihailovića u ulozi ratnog veterana Agamemnonove vojske.
– Na premijeri je sala bila prilično popunjena, a sledeća dva izvođenja je bilo poluprazno. Međutim, nakon ove kritike, publika je u redovima čekala da kupi karte. Bila je to velika znatiželja gledalaca koji su verzirani u nešto što je umetničko pozorište pravih Njujorčana. Odjednom su posete bile masovne, kao da smo objavili najskuplju reklamu na televiziji – priča nam Cvetković.
On podseća da Teatar La Mama spada u of-of Brodvej i to znači da nema ono što je normalno za druga pozorišta, reklame na ulici, u štampi, na televiziji.
– Nemaju sredstava za to, i osuđeni su da o događajima obaveštavaju isključivo na svom sajtu ili na repertoaru ispred teatra, i to je to. Zato je pojava ove kritike u „Njujork tajmsu“ bila krajnje neuobičajena. Naš producent Beka Vučo nam je rekla da za predstave alternatvnih teatara, koji ne počivaju na ekonomskoj ceni ulaznice, oni nikad ne piše kritike. Ali, dodala je da je našla dobrog publicistu koji će se potruditi da omogući da kritičari nekih značajnih novina dođu da pogledaju predstavu. I stvarno, na premijeri je bila kritičarka „Njujork tajmsa“, ali nismo očekivali da će da piše tekst za novine. Kada se kritika pojavila, to je za nas bilo veliko iznenađenje. Značajno je što je plasirana na dve trećine štampanog izdanja, sa fotografijom, i to je, kako su nam rekli, izuzetna pažnja koja nam je ukazana. Bio je to važan i veliki događaj za sve nas, posebno za teatar La MaMa čija mala ekipa čini sve da to pozorište opstane.
Svetozar Cvetković otkriva da je postojalo uzbuđenje koje se reflektuje na status nečeg što je sama igra na pozorišnoj sceni.
– Naime, ja jesam igrao na stranim jezicima, ali nikad u pozorištu, i to pred publikom kojoj je to maternji jezik. I samim tim sebi ne možete da dopustite grešku, ma koliko da je ljudski grešiti. Trudio sam se da stvari dovodem do toga da na sceni ne postoje iznenađenja, ona postoje samo kada su vezana za igru, i da engleskim jezikom moram da vladam nepogrešivo i superiorno. Nisam živeo u strahu od toga, ali sam živeo sa tim da te probe koje smo imali tamo sedam dana pre predstave moraju nečemu da služe. Jer, imali smo veliku pauzu od izvođenja u Beogradu i uspeo sam da se vratim i da dam sebi neko zrno zadovoljstva u tome što to radim sa tim glumcima koji su mi davali podršku.
Što se scene tiče pozorišta, dodaje da tamo kada dođete onda imate veliku demistifakciju nečega što kod nas slovi Teatar La Mama.
– Iz prostog razloga što se ta vrsta idolatrije prema tom teatra, ne bez razloga, svodi na njegovog osnivača Elen Stjuart. Iako više nije prisutna u našim životima, sve glumce tamo prati njen lik i svi se ponašaju kao da je ona tu. Nekako komuniciraju sa njom, što možda zvuči čudno, ali oni joj se stvarno često puta obraćaju i traže neku imaginarnu podršku od nje.
U odnosu na neke ranije posete Njujorku, Cvetković sadašnje gostovanje koje je trajalo pune tri nedelje opisuje kao vreme kada niste samo posetilac koji će da ode da vidi neke znamenitosti.
– Ne objašnjavete sebi zašto je taj grad centar sveta, nego živite svakodnevni život. Pošto sam bio pre dve godine u Njujorku, ta slika grada nakon pandemije je različita. Jedan tako ogroman grad odaje različite utiske kada šetate po njemu i tamo gde izronite iz podzemne železnice čeka vas neko novo iznenađenje i neka nova zemlja, za koju niste ni znali da postoji. Postoje delovi koji su netaknuti, i izgledaju isto kao i pre, odaju neki socijalni mir, postoje ekskluziviteti što se tiče galerija, muzeja, izložbi, restorana, i sve deluje kao da se ništa nije dogodilo. Međutim, mesta gde ima mnogo turista, centar grada, Peta i Šesta avenija, nagrižene su tim socijalnim neuravnoteženim miljeom.
Na pitanje da li će predstava „Balkan Bordello“ da nastavi život u istom sastavu, poznati glumac odgovara da je to nepredvidivo.
– Mi smo znali po ugovorima šta je planirano, i sa ovim gostovanjem u Njujorku nakon Prištine i Beograda, taj krug se zatvorio. Međutim, nakon ove kritike u „Njujork tajmsu“ i po tome kako je publika reagovala, svima nam je zaigralo srce i shvatili smo da bi bilo glupo da to sad prestanemo da igramo. Iako je komplikovano i skupo, ko zna, možda neko podrži donacijom ovaj projekat – zaključio je Svetozar Cvetković.
Bonus video: Balkan Bordello
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare