Prvo izvođenje predstave "Prafaust" Johana Volfganga Getea biće održano u nedelju, 25. juna na Velikoj sceni "Olivera i Rade Marković" Beogradskog dramskog pozorišta.
– Danas se sve u svetu okrenulo, pa se ljudi ponašaju kao u ime neke večnosti, neke sudbine svog naroda i zemlje, zaboravljaju na čoveka i na to koliko je odluka njegova važna, kao i njegova osećanja, i koliko bez obzira na svoje znanje, godine i iskustvo, on mora stalno da traži svoj smisao u svetu u kojem se nalazi – kaže za Nova.rs glumac Svetozar Cvetković uoči premijere predstave „Prafaust“ na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ u Beograadskom dramskom pozorištu, u kojoj tumači glavnu ulogu.
Naš sagovornik ukazuje da ne misli da su se u BDP zbog toga vezali za ovaj komad, već i zbog drugih, suštinskih razloga:
– Smatram da je Gete kao pisac tim delom napravio zapravo prelomnu tačku u istoriji dramaturgije, kao što je to Isus uradio u istoriji sveta, pa se od njegove pojave broji vreme i našeg čovečanstva. Na neki način i Geteov „Faust“ je učinio to za svetsku pozorišnu umetnost. Ne usuđuje se baš svaki teatar u svetu da to stavi na repertoar, a i kada ga stave znači da imaju neku ozbiljnu ambiciju prema sebi.
O tome koliko se raduje saradnji sa rediteljem Borisom Liješevićem, kako kaže, izlišno je govoriti.
– Mi smo dugo zajedno sa ovim pozorištem u toj priči oko postavljanja „Fausta“ i to nam je bila želja odavno. Čekali smo da uskladimo termine, i Boris i Ozren Grabarić i ja. Ta naša želja je bila jača od svega, jer svi zajedno smatramo da je to nešto što je pitanje ovog trenutka i moramo adekvatno da odgovorimo. Jer, vreme u kojem živimo prenebregava to pitanje u ovom priličnom haosu koji rezultira velikim već dugotrajnim ratom koji ko zna koliko će još da traje, nerazumevanje sveta jednim sa drugim. Izgubilo se pitanje čoveka, smisla života koji već dovoljno traje, koji je ostavio dovoljno toga iza sebe i, bez obzira na to i na godine u kojima je, on postavlja pitanje čemu sve to i odakle treba početi, ili gde se treba vratiti. To su pitanja na koje današnji svet zaboravlja. Da iza svega stoji jedan čovek, i da je najbitniji jedan ljudski život, jer da mu on nije bitan, onda ne bi bio bitan ni život čovečanstva.
Na konferenciji za medije, Svetozar Cvetković je objasnio da je nekoliko puta razmišljao o ovoj predstavi kao izazovu tokom procesa.
– Dok smo imali probe, mislio sam da sad nema povratka, a onda i da ne bi trebalo da radim. Na to me je dodatno podstakao Voja Brajović koji mi je rekao da nikako ne bi trebalo da se upuštam u taj komad i tu temu, jer je on pre nekoliko decenija skoro dobio nervni slom radeći „Fausta“ – pričao je Cvetković i dodao zašto je još bio obeshrabren:
– „Dobro, ali znao si da treba da radim „Prafausta“ još odavno, zašto mi to nisi ranije rekao“, pitao sam Voju, ali odgovora nije bilo. Onda sam u restoranu sreo Radeta Šerbedžiju, sedeo je sa šeširom i ručao pasulj. Kažem mu kako se znamo 40 godina, da sam gledao sve njegove filmove, serije, predstave, ali da ga nikada nisam video i čuo u svim tim recitovanjima poezije da govori stihove Getea. Želeo sam da znam razlog, a on mi je odgovorio: „Nisam ja dovoljno dobar glumac da bih govorio Getea“.
Podsetio je da je sa rediteljem Borisom Liješevićem radio komade „Elihajova stolica“ – JDP, „Pijani“ – Atelje 212, „Čarobnjak“ – NP Sombor, „Peti park“ – Bitef teatar, i imao je poverenje u njega. Kao i to da je zahvaljujući ekipi glumaca shvatio da mogu konačno nešto da naprave što ima smisla…
Bonus video: Nagrada za Svetozara Cvetkovića – Nije ni znao da je u konkurenciji