Foto:Andrea Macchia

Beogradski festival igre biće održan po 22. put od 7. marta do 15. aprila naredne godine. Pod sloganom "We Speak Dance" na festivalu, koji će se odigravati u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, predstaviće se 18 kompanija iz 13 zemalja, sa 28 izuzetnih koreografskih postavki i dve svetske premijere.

Na 22. Beogradskom festivalu igre, jednoj od najznačajnijih manifestacija u nas, igri u čast, okupiće se vrhunski umetnici i sjajne trupe, s različitih strana sveta, pa čak i iz onih zemalja koje prolaze iskušenja ratova i stradanja, gde je isključivo jezik umetnosti slobodan i univerzalan. Majstori neobjašnjivog pokreta, zanatlije najdragocenijih instrumenata, otvoriće teme koje analiziraju aktuelne pojave i društvo, dodiruju dušu i svedoče o beskrajnim mogućnostima igre, saopštili su organizatori Beogradskog festivala igre, čijom ljubaznošću predstavljamo program i trupe koje će publika moći da vidi od 7. marta do 15. aprila.

Omar Ražih Foto:Paul Bourdrel

Već 7. i 8. marta u Bioskopu Balkan Omar Ražih, odnosno Maqamat iz Bejruta predstavlja komad „Beytna“, u kom se četiri koreografa i četiri muzičara iz Libana, Koreje, Palestine, Belgije i Togoa sastaju na sceni pored izobilja hrane. Oni dolaze sa različitih kontinenata, iz različitih kultura i zemalja, noseći različita iskustva, prošlost i ideje. Ono što ih povezuje je – igra. Jednostavnost ovog susreta je polazna tačka za složenu koreografsku i konceptualnu strukturu komada. „Bejtna“ je poziv u dom; želja za zdravljem, zadovoljstvom, saosećanjem i prijateljstvom. Kao zdravica umetničkom zanatu, ali i osvrt na forme i situacije koje pripadaju prošlosti. Dan kasnije, 9. marta na istom mestu Omar Ražih predstaviće solo komad „Igra nije za nas“. Umetnost je jednostavna, ali otvara najkompleksnija pitanja ljudskog bića. To je, takođe, potreba da utešimo svoju dušu i um melodijom, slikom, gestom, posebno kada su odgovori skriveni…

– Znam da je čudno što sam izabrao da se bavim igrom u zemlji koja je tada izlazila iz građanskog rata, razaranja i smrti. Međutim, igra je bila najrevolucionarniji, najprovokativniji i najkonfrontiraniji jezik. Sa njom sam uspevao da nadjačam tabue prošlosti i budućnosti – reči su Omara Ražiha.

U Narodnom pozorištu 13. i 14. marta gostuje kompanija „Vertigo“ iz Tel Aviva s komadom „Mana“. Direktorka i koreografkinja ove kompanije Noa Verthajm rođena je u Americi, a odrasla u Izraelu gde je počela da uči igru. Ovacije je 2017. u Sava centru dobila za komad „Jedan, jedan i jedan“, a novi „Mana“ je priča o svetlosti. Verthajm nastoji da ispita prostor prikazan u jednom uzdahu, prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg, između želje za letenjem i za povratkom kući, i mogućnost povezivanja sa zemljom. Cilj „Mane“ jeste da prenese svetlost i doprinese izlečenju, a na sceni „vlada“ jedinstven spiralni pokret koji dobija energetski zamah.

A Vertigo mana9 Foto:Ziv Barak

Dan kasnije 15. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu biće izvedeno delo „Zefir“, kompanije „Kafig“ iz Liona, koje potpisuje Murad Merzuki. U borbi prsa u prsa s vetrom, komad daje oblik onom što po definiciji ne postoji. To je vajanje kroz lahor neizrecivog, transformisanje neopipljivog u konkretnu materiju kroz igru, težnja da vazduh postane ukrotiva supstanca. „Zefir“ je jedno od najnovijih dela Murada Merzukija, koreografa koji deluje na raskrsnici različitih disciplina, pa tako istraživanju hip-hopa, dodaje elemente cirkusa, borilačkih veština, likovne umetnosti, video radova, ali i živu muziku.

Roberto Bole Foto: Beogradski festival igre

U Sava centru će 16. marta milanski umetnik Roberto Bole predstaviti komad „Roberto Bolle and Friends“. Bole, apsolutni protagonista igre, nije samo tumač uloga, već i reditelj senzacionalnih programa. Zajedno s najznačajnijim umetnicima našeg vremena, stvara događaj koji fascinira najširu publiku. Predstave ovog umetnika su izvanredan alat za popularizaciju igre, namenjene su ljubiteljima baleta, ali i onima koji tek otkrivaju ovu umetnost. Bole na scenu iznosi delove klasične tradicije, savremeni repertoar, sola i duete, kao i kreacije najpoznatijih koreografa. Biće to redak i prestižan događaj, putovanje kroz stilove i umetničke tradicije, uz ređanje predivnih emocija.

Madridska trupa „Korsia“, odnosno koreografi Matija Ruso i Antonio de Rosa 19. marta u Ateljeu 212 predstavljaju „Igru“, koja se vezuje za Nižinskog. Matija Ruso i Antonio de Rosa tretiraju vizuelnu moć kao odlučujuću. Njihova „Igra“ nije duodrama o prošlom vremenu i poznatom delu, iako obiluje referencama koje se pojavljuju na suptilan i isprekidan način. Elektronska muzika je bliska ritmovima ruskih igara, dok uključivanje Šopena, poljskog kompozitora, treba da podseti da iako je Vaclav Nižinski rođen u Kijevu, a njegova sestra Bronislava u Minsku, i da je njihova porodica došla iz Poljske. Koreograf sebe nije smatrao Rusom. „Igra“ Nižinskog je igranje tenisa, ali govori o igri zavođenja. Nova „Igra“ nije reprodukcija, ali u njoj (verovatno srećni) borave duhovi slavne familije.

Foto:Adriano Bolognino

Naredna dva dana, 20. i 21. marta u Bioskopu Balkan Adrijano Bolonjino iz Napulja predstavlja „Kao sneg / Put čežnje“, odnosno „Kao sneg / Samija“. Napolitanski koreograf je jedan od najzanimljivijih mladih autora, poznat po čudesnom dijalogu tehnike i elegancije, koji se neprestano preispituju. U Beograd dolazi s tri različita dela. „Kao sneg“ je komad inspirisan heklanjem: zamršen i sofisticiran u svom zapletu, kao tkanje koje generiše nove forme. „Saudade“ je čvor iz prošlosti, zamah, atmosfera, stanje duha, i četiri književne ličnosti portugalskog pisca Fernanda Pesoe… „Samija“ je priča o Samiji Omar, mladoj somalijskoj sportistkinji koja je poginula u vodama Lampeduze u pokušaju da stigne do Evrope kako bi se kvalifikovala za Olimpijske igre.

Iz komada Šona Parkera Foto:Prudence Upton

U Pozorištu na Terazijama 25. i 26. marta kompanija Šona Parkera iz Sidneja predstavlja „Kralja“. Nova saradnja između nagrađivanog australijskog reditelja i koreografa Šona Parkera i međunarodno priznatog bugarskog tekstopisca i vokalnog soliste Iva Dimčeva, stavlja muškost u središte. Na sceni koja je delom salon, a delom džungla, „Kralj“ ispituje manifestaciju muške moći, kontrole i energije grupe. Više od 70 minuta muzički se interpretiraju gestovi i odlike karaktera u mačo ponašanju, podstaknuti humorom i nežnošću pesama koje Dimčev izvodi. Od nesmotrenosti do nasilja, od hrabrosti do zlostavljanja, a onda u pokušaju prizivanja ljubaznosti, upoznajemo krajnosti onoga što se može nazvati „muškim svetom“, pozvani da razmotrimo njegove često brutalne posledice.

Dan kasnije, 27. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu zakazano je izvođenje „Adađa“ kompanije „Karas“ Sabura Tešigavare iz Tokija. Izvanredna predstava u kojoj prisustvo duhovnosti postaje odsustvo gravitacije, u kojoj se kategorije vremena i prostora rastvaraju da bi se ispunile životom i učinile da publika proživi iskustvo između muzike, igre i poezije. Poklon Sabura i Rihoko koji su još jednom potvrdili svoje mesto među najzanimljivijim i najreprezentativnijim figurama one pojave koju nazivamo savremenom igrom.

U Bitef teatru 30. marta atinska igračica Joana Paraskevopulu predstavlja „MOS“, scensku igru, koja se odvija među upadljivim i skrivenim vezama kakve postoje između pokreta, zvuka i slike, pojačavajući narative koji proizilaze iz uzajamnog dejstva i koegzistencije naizgled neskladnih arhivskih izvora, čime se omogućava vidljivost onih elemenata koji se ne mogu lako videti ili čuti.

Silvija Gribaudi i MM kompanija igre iz Ređo Emilije 31. marta i 1. aprila u Pozorištu na Terazijama izvode „Grand Jete“. U svetlu grand jeté-a ili velikog skoka, jednog od najupečatljivijih koraka u baletskoj umetnosti, Silvija Gribaudi zajedno sa igračima MM kompanije igre, istražuje završetke koji mogu biti novi počeci. Kao pokušaj bekstva od gravitacije, grand jeté je prelazni korak trenutne suspenzije i „bacanja“ sopstvenog tela u vazduh. Kao metaforičko značenje ovog virtuoznog koraka u svakodnevnom životu, predstava postaje prilika za pobunu protiv nepovratnosti bilo kog kraja. Koliko napora iziskuje poletanje ka nepoznatom i kakve avanture može doneti sletanje? Uzimajući u obzir eksplozivni skok, pitanje je kako krenuti ispočetka?

Silvija Gribaudi Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Silvija Gribaudi u Beogradu, Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U Bitef teatru 2. aprila, odnosno dva dana kasnije u Narodnom pozorištu Subotica Pjerđorđo Milano iz Brisela predstavlja „Blještavilo“. Alpinizam pripada svim nacijama i ima dugu istoriju. „White Out“ je počast svim planinarima koji su nestali, ili prihvataju tu vrstu rizika u beskrajnoj belini. Počast osvajačima beskorisnog. Ironično i dramatično putovanje, zabavno, privlačno, ne samo kroz pejzaž Alpa koji se evocira na sceni, već i kroz ljudska stanja i emocije. Uvesti vertikalnost planine na horizontalnost pozornice; dodavati ritam nečemu nepokretnom, čega nema. Izraziti prostranstvo u zatvorenom. I ne samo to. Preneti osećaj umora, izazova, hrabrosti, strahova, usamljenosti, privlačnosti rizika, želje za dostizanjem vrha, i protivrečnostima koje sve ovo prate.

U Ateljeu 212 3. aprila kompanija Lejle Ka „Sen Nazer“ predstavlja „Maldonne“ u kom pet igračica nastupa u četrdeset različitih haljina – večernjim haljinama, venčanicama, spavaćicama, ležernim haljinama i balskim haljinama. Optočene šljokicama, duge, puf, vezene ili komotne. Haljine koje lete, taj sjaj, taj prasak, taj okret, taj trag na zemlji ili pad. „Maldonne“ je evokativno delo koje istražuje krhkosti, pobunu i višestruke identitete koji koegzistiraju unutar ženstvenosti. Komad je od premijere izvođen u najboljim pozorišnim salama i na najboljim festivalima, izazivajuci pažnju publike i divljenje kritike širom sveta…

Joan Buržoa, umetnik Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Joan Buržoa 5. aprila u Srpskom narodnom pozorištu predstavlja komad „Onaj ko pada“. Buržoa, koji je ove godine dobio nagradu Beogradskog festivala igre „Jovan Ćirilov“, međunarodno je poznat umetnik koji deluje u oblasti igre, pozorišta, muzike, vizuelnih instalacija i audiovizuelne umetnosti. Ruši barijere i kreira dijalog između umetničkog pristupa i umetničkih prostora. Komad „Onaj ko pada“ prikazuje šestoro ljudi kao neku vrstu redukovanog čovečanstva, u potrazi za balansom na nestabilnom tlu. Oni su primorani da reaguju na fizičke sile i nikada samostalno ne iniciraju sopstveni pokret. Dok se guraju kroz svoje reakcije, višestruki fizički principi kreiraju široki spektar situacija. Drama se postavlja na vrh najoštrijeg vrha.

U Zvezdara teatru 6. i 7. aprila biće odigran naslov „Smrvljeno“ Šona Gandinija i londonske trupe „Gandini Juggling“. Inspirisana radom Pine Bauš, ova mešavina cirkusa i pozorišta nudi putovanje koje uključuje devet veštih žonglera, 100 crvenih jabuka i zvučnu podlogu u rasponu od Tami Vajnet preko mjuzik-hol melodija, do Baha. Serija nostalgičnih filmskih scena istražuje sukobe, napete odnose, neuzvraćenu ljubav i popodnevne čajanke. Nadahnuti opusom čuvene koreografkinje, reditelji Šon Gandini i Kati Ila-Hokala pozajmili su elemente njene gestualne koreografije, kombinujući ih sa zamršenim obrascima i kaskadama žongliranja. Izazivajući zadovoljstvo i uznemirenost, komad narušava konvencije ponašanja i govora tela. Rezultat je novi umetnički hibrid, a oslanjajući se na teatar igre, inventivno delo menja percepciju žongliranja.

Jakopo Godani Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U Narodnom pozorištu će 9. i 10. aprila biti izveden „Forma Mentis“ Jakopa Godanija i „Ćerke i anđeli“ Maura Astolfija. „Forma mentis“ istražuje potencijale univerzalnog jezika igre. Svaki korak kao priliku za dijalog sa publikom i novim generacijama. U kreativnom prostoru Godani prepoznaje vrednost talenta i životnog opredeljenja, pa svaki umetnik postaje svetionik i inspiriše one koji žude za ostvarenjem snova. Komad „Ćerke i anđeli“ temelji se na eseju Izabel Perez koji se bavi istorijom medicine zapadnih zemalja. Spisateljica podseća na žene koje su prve praktikovale različite vrste terapeutskih rešenja. Tokom srednjeg veka bile su isceliteljke, anatomičarke, farmakološkinje, poznavale su lekovito bilje i tajne empirijske medicine. Zajednica ih je nazivala mudrim, pre nego što su institucije počele da ih smatraju „vešticama“. Astolfi revidira istoriju, osećanja i lične percepcije, kako bi naglasio sumanuti automatizam koji sve što je nepoznato dovodi do odbijanja i uništenja.

Konstantinos Rigos Foto: Promo/Beogradski festival igre

Svetsku premijeru će 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu imati komad Baleta grčke nacionalne Opere iz Atine „Zlatno doba“ Konstantinosa Rigosa. „Zlatno doba“ je osvrt na legendarni komad „Bossa Nova“ koji je Rigos kreirao za Nacionalni teatar Grčke 2008. godine, ali ne ukazuje na određeni vremenski period. Umesto toga, mogao bi se opisati kao emocionalna mešavina Rigosovog tridesetpetogodišnjeg putovanja kroz svet igre, gde se koncepti ironije i nostalgije pojavljuju kao identični.

I na kraju se Beogradski festival igre vraća u Bioskop Balkan. U ovom prostoru će 14. i 15. aprila biti izvedena predstava „Terrain“ Tanc teatra Pine Bauš. Igrač, koreograf i kreator eksperimentalnih projekata, aktuelni direktor Tanc teatra Pine Bauš – Boris Šarmac traži igru na neobičnim mestima. Vešt da poveže svoja preispitivanja sa stanjem savremenih tela, stvara hibridne predstave i formate koji, u širokom spektru prostora, kombinuju kreaciju i repertoar, teoriju i transmisiju. Poput tela koje traži san, kroz komad „Pospanost“ Šarmac izmišlja formu nesanice u kojoj hipnotički ritmovi i gestovi dovode publiku do granice između budnosti i sna.

Foto:Dušan Vukić/Beogradski festival igre

Zahvaljujući ovom festivalu, Beograd je postao važna stanica u umetničkim biografijama, mesto gde se otkrivaju nove produkcije i s jednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori. Aktuelnost programa odredila je poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok su visoki standardi i hrabro uvođenje različitih koreografskih rukopisa i estetike, neprekidno unapređivali očekivanja i diktirali trendove. Predstavljajući igru kroz njene vrhunske domete, festival je osvajao publiku, a od osnivanja predstavljeno je više od 550 koreografskih radova. O značaju festivala svedoči i podatak da svake godine programe u proseku prati 19.000 gledalaca i 100 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.

Manifestacija se razvijala uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Beograda, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Grada Novog Sada, Delegacije EU u Srbiji, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Pokrovitelji narednog festivala su Banka Intesa i kompanija Visa, a prijatelji Toyo Tire Serbia, DDOR Novi Sad, mts, kompanija Nestle…

Bonus video: Karmen u NPS

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare